Medijska laboratorija

Stereotipi u medijima su tipični za grafomane

Stereotipi u medijima postoje od kada je i samih medija, smatra Miroslav Gašpar, novinar Radija Novi Sad. Imrih Ful, slovački novinar iz Mađarske i predsednik neprofitne organizacije SlovakUM koja je izdavač nedeljnika Slovaka u Mađarskoj „Ljudove novini“ (Ľudové noviny), kaže da su stereotipi u medijima sušta suprotnost onoga što bi dobar novinar trebalo da radi. „Stereotipi u medijima su tipični za grafomane“, dodaje Ful.

„Mediji stereotipe proizvode i šire kako zbog neznanja ili nepoznavanja oblasti ili društvene strukture (zajednice) kojom se bave, tako i zbog „lenjosti“ i nedostatka medijske inicijative da se podrobnije pozabave i dublje zagrebu. Tome doprinosi i konzumersko društvo, koje je na stereotipima zasnovano i izgrađeno“, konkretno navodi Miroslav Gašpar.

„To znači da neke kolege novinari svoj posao ne rade dobro, površni su, ne trude se da uđu u dubinu problema, “otkače” svoje obaveze tako što izaberu najjednostavnija, najmanje zahtevna i zapravo najjeftinije „rešenja“ koja pojednostavljuju, čak i previše opštim, šematskim, najčešće neobjektivnim i pristrasnim izjavama“, precizira Imrih Fuhl.

Stereotipi su uopšteno posmatranje određene grupe ljudi, čije se osobine generalizuju i za njih je karakteristično da postoji neko ustaljeno mišljenje, koje se odnosi na celu grupu.

„Po mom mišljenju, stereotipi su nastali upravo iz nekog straha sa upoznavanjem drugog, drugačijeg, novog i različitog i u onom momentu kada je prosečan čovek bio izbačen iz svog komfora i morao početi da razmišlja izvan kutije. On to nije želeo i na taj način je odbijao prihvatanje novog te tražio opravdanje za svoj postupak svaljujući krivicu na nekog drugog“, kaže novinar Gašpar.

Koji stereotipi su u medijima najprisutniji u Srbiji, a koji u Mađarskoj?

stereotipi u meidjima
Miroslav Gašpar / Foto: iz arhive M. G.

Prema mišljenju Miroslava Gašpara, medijsko podneblje u Srbiji veoma jeplodno po ovom pitanju. „Sama proizvodnja i opstajanje stereotipa je svojevrsan životni stil i teško mi je i da zamislim našu (pod time podrazumevam širi medijski prostor od Srbije) svakodnevicu bez stereotipa, generalizacije, huškanja i sličnih stvari“, kaže on i dodaje:

„I dalje su najprisutniji stereotipi, koji se odnose na pojedine zajednice, narode i narodnosti, pa stoga imamo ustaljeno mišljenje da su ovi ovakvi, a oni onakvi i da jedino, što umeju da rade jeste da kuvaju, sviraju, igraju. Da ne govorim o ozbiljnijim stvarima, u kojima se pripadnici celih zajednica oslovljavaju neukusnim i neprimerenim terminima, bez imalo izražene želje i potrebe za korišćenjem osetljivog jezika. Neke rane iz prošlosti nisu zaceljene a teško će i biti, jer ne postoji politička volja za time, koja je u ovom procesu ključna.“

Imrih Ful kaže da iako nije istraživač istručnjak za ovu teme, stereotipi u medijima znaju da ga naljute.

„Pomenuću, na primer, ponižavajuće prikazivanje nežnijeg, navodno slabijeg (u stvari možda upravo jačeg) pola. Mislim na izričite seksističke uvrede, ali i na mnogo lukavije „idilične“ slike sa mamom u kuhinji („jer tamo joj je mesto, zar ne?“) i tatom ispred televizora („nadamo se da se šalite, kada kažete da glava porodice treba da bude uključena u kućne poslove?”)“, kaže naš sagovornik iz Mađarske i dodaje:

„Nažalost, stereotipi bujaju i u vezi sa narodima, koje mi kao predstavnici nacionalnih manjina doživljavamo mnogo osetljivije od tzv. običnih građana većinskog društva.”

Upravo na ovu pojavu skreće pažnju i Miroslav Gašpar. „Vrlo dobro su nam poznati primeri stereotipa da su Crnogorci lenji, Slovaci vredni, imaju „Tancuj, tancuj“ i prave dobar kulen, Romi su ovakvi, Mađari onakvi.“

Prema Gašparu, ovaj problem bi trebalo razložiti na najmanje dva dela – odnos drugih prema konkretnoj zajednici i odnos pripadnika same zajednice prema sebi, ali i prema drugima. „Ne vidim dovoljno energije i želje u samoj nacionalnoj zajednici da se reši stereotipa, koji su joj prideljeni. Kada govorimo o tome na koji način tome doprinose mediji, čak su i sami manjinski mediji direktni akteri u celoj priči, pošto sami, najčešće nesvesno, plasiraju stereotipne sadržaje“, zaključuje Gašpar.

Nažalost, stereotipi bujaju i u vezi sa narodima, koje mi kao predstavnici nacionalnih manjina doživljavamo mnogo osetljivije od tzv. običnih građana većinskog društva.

Imrih Ful
stereotipi u medijima
Imrih Ful / Foto: oslovma.hu

Ni u Mađarskoj se situacija ne razlikuje puno od one u Srbiji. Imrih Ful, slovački novinar iz Mađarske, kaže da ga lično najviše uznemiravaju stereotipne izjave, kao napr. „vi ste zato dobri Mađari“. „Istina, razlika između koncepata nacionalne pripadnosti i nacionalnosti verovatno mnogima nije jasna, još je gore kada (na primer, političari) namerno obmanjuju: „Prihvatili smo vas…“ / „Lepo se o vama staramo…“/ „Asimilacija je prirodna stvar. / „Kod nas manjine super žive…“ / Nema veze što ste zaboravili svoj izvorni maternji jezik, glavno je da dobro pevate i plešete …“, kaže Ful i dodaje:

„Šteta što ne samo kod nas, kod kuće u Mađarskoj, već i u našoj matičnoj zemlji, u Slovačkoj, često nas “bombarduju” stereotipima o nama. Na primer, tako što nas hvale za našu navodnu “divljenja vrednu”, maksimalnu lojalnost državi u kojoj živimo. Bez obzira na to u kojoj meri je ova pretpostavka iskrivljena, tačno znamo da oni i dalje misle na „svoje“ Mađare u Slovačkoj. Ali zašto nas onda u to uopšte upliću, zašto to sa njima ne razjasne direktno, zašto nas koriste kao sredstvo? Nismo sami sebi dovoljno zanimljivi, zar uvek moramo nečemu i nekome da služimo?”

Zašto je medijska pismenost važna ?

“Medijsku pismenost shvatam kao veštinu čoveka da plasirani sadržaj, kojeg je u današnje vreme zaista mnogo, kritički analizira i percipira. Medijska pismenost čoveku omogućava da povezuje stvari, da ne uzima sve onako, kako mu je plasirano, već da u svojoj glavi slaže kockice i sam stvara mozaik teme o kojoj mu se govori”, zaključuje novinar Miroslav Gašpar.

Bilo kom političkom estabilišmentu nije u interesu edukovanje i formiranje kritičkih stavova građana, koji će dovoditi u pitanje njihove odluke i rešenja.

Miroslav Gašpar

“Nije zato naodmet pomenuti Koenov stav, da nam se “medijima masovnog komuniciranja ne govori šta da mislimo, nego o čemu da mislimo“. Problem nastaje tada, kada mediji i oni koji iza njih stoje žele da nas nauče i kako da (ne)mislimo”, kaže Gašpar i dodaje:

Pročitajte i Treba više pisati o stereotipima i rušiti ih, smatra Iva Gajić, glavna urednica sajta “Univerzitetski odjek”

“Mi možemo slušati i provlačiti značaj medijske pismenosti, ali bilo kom političkom estabilišmentu nije u interesu edukovanje i formiranje kritičkih stavova građana, koji će dovoditi u pitanje njihove odluke i rešenja. Problem su takođe apatija i strah u našem društvu, osećaj da kao pojedinac ne možeš ništa promeniti. Zato je, imam utisak, medijska pismenost još značajnija.”


Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.


Projekat LABORATORIJA ODGOVORNOG I KREATIVNOG NOVINARSTVA, koji realizuje portal “Storyteller” finansijski podržava Kancelarija za Slovake u dijaspori (ÚSŽZ). Stavovi izraženi u ovom projektu ne održavaju nužno stavove ÚSŽZ.

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODRŽITE NAS!

PODKAST “Na ivici”

PODKAST Storyteller

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller