Kultura drugačija

Vladimir Budalić iz Pokreta gorana Vojvodine: Mladi će pronaći prostor da se njihov glas čuje

Ove godine i ti možeš kroz program „Mladi su zakon 2020“ da se sa svojim drugarima organizuješ i da uradiš nešto korisno u svom mestu. Ovo je prva rečenica konkursa za finansiranje i podršku ideja mladih (od 15 do 30) godina pod nazivom “Šta nam teško”, koji sprovode Mladi istraživači Srbije u partnerstvu sa Pokretom gorana Vojvodine iz Sremskih Karlovaca, CeGraD-om iz Obrenovca, TIM 42 iz Leskovca, EMPOWER iz Požege uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. O detaljima programa, ali i o položaju mladih u Srbiji popričali smo sa Vladimirom Budalićem iz Pokreta gorana Vojvodine.

Vladimir Budalić iz Pokreta gorana Vojvodine / Foot: Arhiva V.B.

Šta je suština programa Mladi su zakon, a šta konkretno poziva #štanamjeteško?

“Program Mladi su zakon je nacionalni program Ministarstva omladine i sporta koji ima za cilj podsticanje aktivizma i volontiranja među mladima, omogućavanja sticanja kompetencija za lični razvoj kroz volontiranje, omogućavanja doprinosa mladih održivom razvoju lokalnih zajednica i podsticanja prepoznatljivosti volonterskog doprinosa mladih na lokalnom i nacionalnom nivou. Glavne aktivnosti programa su volonterski kampovi, jednodnevne velike volonterske akcije i omladinski volonterski projekti.

‘Šta nam teško’ konkurs podržava mlade osobe iz Srbije da pokrenu sopstvene volonterske inicijative u njihovim lokalnim zajednicama. Neformalne grupe mladih i omladinske organizacije mogu da računaju na finansijsku pomoć, od 20.000 do 42.000, kao i na podršku našeg tima mentora u svim fazama realizacije programa. To znači da mladi mogu da se jave za pomoć već u samoj fazi razvoja ideje, a nakon apliciranja očekuje ih on-line obuka i nastavak porške mentora.

U 2020. planirano je da se podrži ukupno 150 projekata, a kako bi uspeli da stignemo do svih krajeva Srbije, projekat realizujemo zajedno sa Mladim istraživačima Srbije (koordintor projekta) iz Beograda, CeGraD-om iz Obrenovca, Timom 42 iz Leskovca i organizacijom EmPower iz Požege. Svako ima svoj reon, tako je na primer Pokret gorana Vojvodine zadužen za veći deo Vojvodine (Južnobački, Severnobački, Zapadnobački, Severnobanatski, Srednjobanatski okruzi).

Akcije mogu biti ekološke, obrazovne, socijalne, tj. posebno usmerene ugroženim grupama ljudi, zatim renoviranje, informativne kampanje, kulturni programi i mnoge druge. Neke od grupa su već krenule sa svojim aktivnostima, tako da imamo omladinske projekte koji će omogućiti žiteljima Sonte da imaju bioskop, priprema se zabavno-obrazovni program na temu staroegipatske kulture za decu i tinejdžere u Sremskim Karlovcima, dok u Sremskoj Mitrovici će se raditi na popravljanju i unapređenju igrališta za decu.

Konkurs je otvoren do 01.11. (ili do utroška sredstava), a sve aktivnosti moraju da se završe do 01.12. ove godine. Sledeći rok je 27.09, a kako je ostalo još prostora za prijvu projekata na teritoriji Vojvodine, pozivam mlade da iskoriste ovu super priliku. Sve detalje kako aplicirati, kao i samom programu, možete pronaći na stranici mladisuzakon.rs.”

Mentorstvo kao način/metoda/tehnika je sve prisutniji u Srbiji, posebno u biznis i kreativnoj sferi. Kako mentorstvo doživljavaju mladi – da li ga razumeju i prihvataju?

“Mentorstvo ume da bude poprilično specifično kada pričamo o njemu iz konteksta omladinskog rada. Ako uzmemo za primer program ‘Mladi su zakon’, mi pružamo podršku mladima koji dolaze iz veoma različitih sredina, sa raličitim iskustvom i idejama. Naš primarni cilj kao mentorima jeste da ih pre svega ohrabrimo i da im omogućimo da oblikuju svoju ideju i načine prvi korak ka sistemskom rešavanju odrećenog problema u njihovim zajednicama. Pomažemo im u pisanju aplikacije, oko tehničko-logističkih izazova i papirologije, slušamo ih i dajemo povratne informacije tokom realizacije, stvaramo prostor da osveste momente učenja. Svaka grupa ima svoj zacrtan cilj i planiran rezultat, međutim veoma je bitan i proces kroz koji mladi prolaze i naš zadatak je da zajedno sa njima balansiramo ta dva aspekta učešća u programu.

Različite grupe različito doživljavaju mentorstvo. Postoje grupe koje će svesti komunikaciju sa mentorima na minimum, obično su to mladih koji imaju već prethodno iskustvo i to im ponekad bude dodatno cimanje i obaveza, tu su i grupe koje su učestvovale u sličnim procesima ali sad imaju priliku da iznesu proces od početka do kraja i naravno oni koji se prvi put susreću sa čitavom pričom. Druge dve pomenute grupe reguje pozitivno na mentortvo iako su ponekad iznenađeni da je tu neko ko će im pomoći, podeliti iskustvo i ohrabriti ih da samostalno realizuju aktivnost.

Mladi u našem društvu generalno nisu naviknuti da ih neko podržava da samostalno rade na stvarima koje ih interesuju. Na nama je da slušamo mlade i da zajedno procenimo koliko kome i šta treba kroz učešće u ovakvom programu. Mladi imaju priliku da popune samoprocenu na početku i na kraju programa kako bi lakše i jasnije osvestili proces učenja.

Naravno, i mi zajedno sa njima učimo. Kao omladinski radnici, mi se obično fokusiramo na prenosive i svakodnevne veštine (od pisanja projekta, preko stilova komunikcije, uloga u timu, pa do vrednosti volontiranja), međutim sa svakim projektom postajemo zajedno sa grupama i pomalo eksperti u raznim drugim temama – od sastavljanja mobilijara, preko popravke koševa pa sve do pravljenja kućica za pse od ponovno upotrebljivih materijala. Dakle to je jedan proces u kojem svi učimo.”

Konkurs #Štanamteško je u toku / Foto: PGV

Pokret gorana Vojvodine se bavi raznim temama, sprovodi razne projekte, a jedna od oblasti je i rad sa mladima. Kakav je rad sa mladima PGV?

“Misija Pokreta gorana Vojvodine je stvaranje održivih zajednica kroz obrazovanje, lokalni razvoj i zagovaranje, u saradnji sa građanima i građankama. Jedan veliki deo programa je namenjen socijalnom razvoju dece i mladih. To je upravo i deo mog posla kao koordinatora omladinskog programa i omladinskog radnika u organizaciji.

Ako pričamo o obrazovanju, fokusiramo se na osposobljavanje mladih za svakodnevni život, kroz obuke za liderstvo, za organizovanje volonterskih aktivnosti u lokalnim zajednicama, za prikupljanje sredstava. Tu su i specifične teme poput korišćenja alternativnih izvora energije i korišćenja ‘design thinking’ metode kao alata za unapređenje zajednica. Obuke se realizuju na lokalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou.

Mladi takođe imaju priliku da kroz naša parterstva učestvuju na programima mobilnosti na teme od njihovog interesa, a stečeno znanje i veštine posle mogu da isprobaju uz našu podršku u lokalnoj zajednici. Upravo je to i suština našeg drugog programskog stuba, lokalanog održivog razvoja. Kroz ovaj program podržavamo mlade da isprobaju naučeno kroz učešće ili pokretanje inicijativa u zajednici. Tako da mladi mogu da učestvuju u volonterskom akcijama, da vode međunarodne volonterske kampove, da osmisle aktivnost u sklopu Sremskokarlovačkog omladinskog kluba ili kroz ‘Šta nam teško’ konkurs. Javno zagovaranje se fokusira na teme valorizacije važnosti volontiranja, prepoznavanja omladinskog rada kao profesije, unapređenja položaja mladih u ruralnim sredinama, promocija koncepta evropskih rezidencijalnih omladinskih centara.

Sve to radimo koristeći resurs naše ‘baze za rad’ – ‘Ekološkog centra Radulovački’ koji je jedan od 14 evropskih omladinskih centara nosilaca Oznake Kvaliteta Saveta Evrope.

Kao neko ko direktno radi sa mladima, mogu da kažem da je sprovođenje progama omladinskog rada ponekad veoma isrcpljujući, ali skoro uvek i nagrađujući proces.

Vladimir Budalić

Ako želimo da dopremo do mladih i suštinski radimo sa njima, moramo poprilično da izlazimo iz zone komfora, kancelarija i uobičajenih vremenskih okvira za rad. Ali to sve bude ok posle samo jednog hvala ili saznaje da je nekom sve to pomoglo u daljem razvoju.”

U tom kontekstu imate dosta iskustva i saznjanja o mladima – od mladih – kakav je njihov položaj danas, šta njih najviše nervira i šta im najviše nedostaje? Da li se stvarno njihov glas čuje – u državi, javnosti?

“Moram primetiti da među mladima tinja određeni nivo nezadovoljstva sa stanjem u društvu. Mi mislimo ponekad da su mladi nezainteresovani i da ne razumeju okruženje oko sebe, međutim ako malo zagrebemo po površini, možemo saznati da su itekako informisani i motivisani ali da im teško da pronađu odogvarajuće kanale, podršku i prostor da se izraze.

Pored civilnog sektora, tu su Ministarstvo omladine i sporta, lokalne Kancelarija za mlade, saveti za mlade i ostale institucije, međutim upitno je koliko to sve suštinski znači mladima, pogotvo ako pričamo o lokalu, gde negde ni nepostoje pomenute institucije. Poslednjih godina se organizuje sve više aktivnosti za mlade, tako da imaju priliku da se usavrše i međusobno upoznaju, međutim ono što izgleda najviše nedostaje jeste prostor za mlade gde će moći da se pitaju i suštinski odlučuju zajedno sa ostalima.

Bojim se da u našem društvu posmatramo mlade kao konzumente programa i da ih tokenizujemo (koristimo kao proste brojke da bi pričali o njihovoj uključenosti) umesto da ih posmatramo ako resurs koji može poprilično inovativno i ravnoravno da učestvuje u razvoju društva. Možda je najstrašnije da su ponekad mladi navikunti na ovakav status. Međutim, ipak ima onih koji će pronaći prostor da se njihov glas čuje, a na nama je da pomognemo ostalima da isto to učine.”

Kada kažemo volontiranje mladih, mislimo na…? Da li je dobro rešeno volontiranje mladih kod nas, da li se stvarno uključuju svi sektori, da li je dovoljno razvijena svest o društvenoj odgovornosti i solidarnosti?

“Kada kažemo volontiranje madih, mislimo na međugeneracijsku solidarnost i društvenu odgovornost, pogotovo u lokalnim zajednicama.

U nekim segmentima smo dosta napredovali kada pričamo o volontiranju. Imam, kakav takav zakon o volontiranju (nije najfunkcionalniji ali sad treba raditi na unapređenju istog), postoji inistitucijalna podrška programima volontiranja mladih, poput Mladi su zakon, a tu su i brojni programi civilnog sektora. Uduruženja građana su ta koja guraju priču, dok je institucionalnom nivou sve mnogo sporije i ponekad se proces ne pomera sa jednog mesta.

Međutim i dalje imamo aktivnu brobu sa vetrenjačama kod većine populacije u zemlji kada pričamo o razumevanju volontiranju. I dalje su duboko ukorenjenji stavovi da je volontiranje nešto lose, da je to zamena za posao, da od toga ne može da se živi, da je to prinudni neplaćeni rad. A tome pomažu i zloupotrebe termina volontiranje, na primer pri stažiranju ili pripravničkim poslovima. Volontiranje je pre svega doborvoljno, organizovano agažovanje koje doprinosi razvoju zajednice i ne stvara profit. Dakle to je nešto što ćete radit u slobodno vreme zato što želite da pomognete svojoj zajednici, upoznate nove ljude i lokacije, steknete nove kompetencije.

Mislim da ličnim primerom pomažemo da ljudi oko nas razumeju vrednost volontiranja tako da je bitno da kada smo u mogućnosti odvojimo barem malo prostora za volonterske aktivnosti i pomognemo našim zajednicama.”

Pokret gorana Vojvodine sprovodi mnoge programe, projekte i aktivnosti posvećene mladima / Foto: PGV

Šta još radi ovih i narednih meseci radi PGV?

“Malo nas je epidemija poljuljala i naterala nas da promenimo ili odložimo mnog planove, međutim i dalje imamo puno posla pred nama. Pored konkursa ‘Šta nam teško’, nastavljamo sa rednovnim aktivnostimsa SKOKa (Sremskokarlovačkog omladinskog kluba), a novina je formiranje grupe koja će raditi na muralima u lokoalnoj zajednici (a avgustu smo oslikali prvi takav mural dug 18m). U toku je planiranje razmena srednjoškolaca i srednjoškolki na temu interkulturalnog učenja, gde će mladi iz Sr.Karlovaca se upoznati sa vršnjacima/kinjama iz Zaječara. Aktivnost se organizuje u sklopu projekta ‘Različitosti nas ujednijuju’ koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji. Deo smo kampanja ‘Let’s go rural’ za prepoznavaje ruralnog omladinskog rada zajedno sa organizacijama iz Hrvatske i Slovenije.

Pročitajte i tekst Nova školska godina u Magliću sa novim načinom rada uz obavezno nošenje maske

Na internacionalnom nivou realizujemo program ‘Youth Inn’ razmene iskustva rezidencijalnih omladinskih centara iz još 6 zemalja u okviru Erasmus plus programa. U planu su takođe i volonterske akcije uređenja Karlovačkog dunavca i akcije čišćenja zaštićenih prirodnih dobara u okolini Sremskih Karlovaca.”


Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

About the author

Avatar

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

Informacije o COVID-19 u opštini Bački Petrovac

koronavirus

E-KNIHA ZADARMO!

PODKAST

PARTNERI

Newsletter Storyteller





Instagram