U biljnoj proizvodnji i voćarstvu, na velika vrata vraćaju se stare, zaboravljene sorte i to je trend u svetu, pa i u evropskim zemljama. Mnogo sorti u vreme savremene poljoprivrede nestalo je zauvek, a da bi se očuvale i vratile one sa svojstvima od ogromne genetičke i oplemenjivačke vrednosti neophodno je zajedničko delovanje nauke, struke i proizvođača, ne samo u jednoj zemlji nego na širem geografskom području. Upravo zato je trening za proizvođače i istraživače u organskoj proizvodnji, održan prošlog vikenda u organizaciji Eko agri centra iz Selenče, od velike važnosti.
Sve više se budi svest i o značaju i blagodetnom dejstvu divljih i šumskih plodova poput drena, gloga, kao i nekadašnjih sorti krušaka, dunja i drugih autohtonih vrsta voća, koje su se gajile na našem području stotinama godina unazad. S druge strane, nama nama dosad malo poznato, a kvalitetno i bogato voće poput pav pav (pawpaw) – indijanske banane ili aktinidije – sibirskog kivija, ulazi u naše voćnjake.
Upravo zbog toga je od velike važnosti međunarodni projekat “Inoeko model”, u kojem učestvuje Eko agri centar iz Selenče, a u okviru kojeg je pre nekoliko dana održana onlajn konferencija, odnosno trening za proizvođače, učesnike u istraživačkim procesima iz Srbije i Hrvatske i sve zainteresovane za ovu problematiku.
Eko agri centar iz Selenče je prošle godine pokrenuo “Inoeko model” – Program podrške istraživačkim, razvojnim i inovativnim idejama u ekološkoj poljoprivredi u kojem učestvuju partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske. Ovaj važan projekat na evropskom nivou realizuje se uz podršku organizacije Višegradska grupa.
Predavači su bile ekspertkinje iz partnerske organizacije iz Ukrajine – Nacionalne botaničke bašte iz Kijeva, prof dr Svetlana Klimenko i dr Olga Grigorieva, a konferenciju je vodio Jozef Gašparovski iz Centra u Selenči.
“U interesu voćarske nauke i prakse u budućnosti bi trebalo da se otpočne sa sistematskim radom na proučavanju divljih, zaboravljenih i malo poznatih vrsta voćaka, uz obavezno formiranje kolekcije, kako bi se sačuvao veoma važan genetički materijal. Sve to je važno i za očuvanje ekološkog sistema, ali i za zdravlje stanovništva,” zajednička je ocena učesnika pomenute konferencije.
Na temu “Zaboravljene, malo korišćene i malo poznate vrste voćnih biljaka” govorila je dr Svetlana Klimenko, dugogodišnja istraživačica, genetičrka i pregalac u Nacionalnoj botaničkoj bašti u Kijevu, koja je podstakla mnoga istraživanja i sa svojim timom stvorila mnogo novih sorti. Sve sorte voća, odnosno biljne vrste o kojima je govorila, a njih je mnogo, bez problema mogu da se koriste u organskoj proizvodnji.
“Poslednjih godina u ukrajinsku hortikluturu uvedene su nove biljke voća, naročito bobičastog voća, koje su se donedavno nalazili samo u prirodi. Karakrertiše ih veliki sadržaj kvalitetnih materija, lekovite su, sa puno antioksidativnih svojstava”, naglasila dr Svetlana Klimenko, navodeći da u svetu uzgaja oko 850 vrsta voća i bobičastog voća, a svetski resursi broje oko 5.500 mogućih vrsta.
Prema rečima Klimenko, u Ukrajini je uvedeno oko 400 vrsta, a od 50 rodova samo tri su monotipska roda – Cydonia, Pseudocydonia i Mespilus. “Kod nas se dosta gaji Asimina triloba ili indijanska banana. Reč je voću “tri u jedan” kako ga mnogi zovu. Naime, u jednoj biljci su i mango i ananas i banana”, kazala je ukrajinska naučnica.
Ova ekspertkinja govorila je i o zovi i njenim izuzetnim svojstvima (Sambucus nigra), kao i o takozvanom pasjem trnu (Hippophae) kao velkom izvoru vitanima C, te o blagodetima gloga, drenjine, belih i crnih dudova.
Klimenko se osvrnula i na sibirsku borovnicu (Lonicera edulus), koja je sve popularnija i kod nas i u Evropi. Kao biljku sa izuzetnim antioksidantnim dejstvom izdvojila je kizil – dren – sa medicinske strane jednu od najdragocenijih biljaka iz porodice Cornaceae. Kazala je da su seoski ljudi Italije, Austrije, Švajcarske koji su je koristili bili jako dugovečni, te da su sistematskom selekcijom u više zemalja registrovane odlične sorte drena.
O očuvanju i korišćenju tradicionalnih poljoprivrednih sistema u “Slou fud” (Slow Food) pokretu i drugim međunarodnim pokretima trening je održala dr Olga Grigorijeva.
Naslovna fotografija: Unsplash
Želite da dobijate zanimljive članke na mejl? Prijavite se na newsletter.
Vladimíra Dorčová Valtnerová
Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.
Pridaj komentár & Dodaj komentar