AUTOR: Ivan Zafirović
Nema više našeg Željka Kolarika – Žeksa, Želja rokera, Želja pankera. Čitav njegov život protekao je u znaku muzike kojoj se predano posvetio. U većoj meri se bavio rok muzikom, ali nije zapostavljao ni svoje korene, svirajući i slovačku narodnu muziku. Na kraju je to pokušao da sublimiše kroz svoju poslednju hard rok grupu Marienfeld i istoimeni konceptualni album i video spotove.
Pre više godina zvao me je da dođem na gitarijadu u beogradski Dom omladine. Nastupilo je mnogo grupa. Većina je imala pevljivije pesme, skoro svi daleko više simpatizera, što se videlo na kraju i po glasanju publike, ali je, ipak, nagradu žirija osvojila Žeksova grupa Marienfeld.
Jednostavno bili su tih večeri najbolji: savršeno usvirani sa uravnoteženim, čistim zvukom i dobrim scenskim nastupom. Nisam subjektivan jer njihovu hard rok muziku nisam baš voleo, ali sam veoma poštovao istrajan rad i profesionalni nastup, što su pokazali i te večeri brojnim posetiocima Doma omladine. Inače, Marienfeld je bilo naselje pokraj Dunava koje su u prvoj polovini XIX veka podigli nemački i slovački doseljenici. Zbog učestalih poplava oni se nisu tu mnogo zadržali i preselili su se na viši teren, sagradivši, zajedno sa Mađarima, današnju Vojlovicu. Selo Marienfeld je, u međuvremenu, ušlo u legendu.
Pre Marienfelda je Žeks svirao u poznatim pančevačkim rok grupama Had, Rif raf i nekim drugim ad hok grupama. I životni put mu je bio sličan životu većine rokera. Promenio je mnogo poslova i zanimanja, boreći sa za dostojanstven način života. Bio je i domar u školi, i profesionalni vojnik, prodavac u trafici, nadzornik u fabrici, radnik na održavanju opreme.
Važan deo njegove profesionalne biografije je rad u RTV Pančevo gde je bio montažer, snimatelj po potrebi i, izvesno vreme, urednik (čitaj alfa i omega) emisije na slovačkom jeziku Dobrý deň. Uvek ću se sećati kako smo on i ja zajednički snimili, montirali i režirali jednu dokumentarnu emisiju – film Contra fatum, uz pomoć štapa i kanapa na TV Pančevo. O svom trošku smo obilazili teren u Belom blatu i okolini, snimali razgovore s žiteljima i onda jedne noći do samog jutra, kad je studio RTV Pančeva bio slobodan, sav materijal montirali. Radeći pod pritiskom zbog vremenske oskudice, umorni, skoro smo se pred jutro posvađali, ali smo bili srećni što je emisija završena. Na žalost, zajedničku ideju o modernoj muzičkoj emisiji na slovačkom jeziku na Radio Pančevu u kojoj bi Željko bio voditelj i muzički urednik, nismo uspeli da ostvarimo.
Nije samo svojim radom na RTV Pančevo Žeks bio značajan za malobrojnu slovačku zajednicu u Pančevu. Povremeno je svirao u orkestru Slovačkog kulturno-prosvetnog društva Detvan i, što je, na žalost, prošlo nezapaženo, osnovao žensku pevačku skupinu Jahoda. Tada mi je kazao da obilazi starije Vojlovčane da čuje prvobitno, autentično izvođenje starih pesama i sačuva ih od zaborava. Zahvaljujući njemu su tradicionalne slovačke pesme u izvođenju Jahode trajno zabeležene, zajedno sa narodnim pesmama drugih etničkih grupa u Pančevu, na kompakt disku Razglednica (RTV Pančevo, 2003. godina).
Pošto je Željko mnogo toga snimao u svom improvizovanom kućnom studiju, iza njega je sigurno ostalo obilje audio materijala i bogata arhiva. Pojedini Slovaci u Vojlovici mu, međutim, nisu bili naklonjeni. Žeksovu doslednost i upornost su tumačili kao tvrdoglavost, naprasitost i nekooperativnost, zbog čega se jedan deo njegovih planova izjalovio.
Ova neshvaćenost i teški uslovi života su ga, na kraju, „odveliˮ u Slovačku. U razgovoru koji smo on i ja vodili pre nekoliko godina za potrebe Dodatka na slovačkom jeziku u Pančevcu rekao mi je da je u Bratislavi našao dobar posao i bolji život, da će se tamo trajno nastaniti i neće vraćati u Vojlovicu. Na žalost, vratio se na tužan način. Počivaj u miru Žeks.
Naslova fotografija: sa Željkovog FB profila
Pridaj komentár & Dodaj komentar