Društvo

Zuzana Pavlikova: Važno je da nacionalne zajednice budu vidljive na popisu stanovništva

sčítanie obyvateľov

„Zašto je važno da nacionalne manjine budu vidljive na popisu stanovništva? Zato što je važno videti raznolikost koja ovde postoji. To je jedinstveno u Srbiji“, izjavila je Zuzana Pavlikova, viša savetnica za pitanja nacionalnih manjina u Misiji OEBS-a u Srbiji, u onlajn emisiji Direktno koju na Fejsbuk stranicama portala Autonomija i Storyteller realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

“U kontekstu popisa stanovništva veoma je važno pomenuti princip tzv. samoidentifikacije ili samoizjašnjavanja. Pitanja koja se nalaze na popisnom formularu, a koja se tiču etničke pripadnosti i veroispovesti, uključujući i maternji jezik, nisu obavezna. Svako ima pravo da se izjasni kao pripadnik određene nacionalne manjine, ali i da to ne učini. U kontekstu OEBS-a, napomenuću da se time bavi i Kopenhagenskog dokument iz 1990. godine koji kaže da je pripadnost nacionalnoj manjini lični izbor. Javno izražavanje ili realizacija tog izbora ne sme da nosi nikakve negativne posledice za datu osobu,” naglasila je Pavlikova.

Ona je u kontekstu popisa stanovništva, broja pripadnika manjinskih zajednica i manjinskih politika, pored ostalog, podsetila na pravo na upotrebu službenog jezika i pisma. „Ovo pravo imaju nacionalne manjine, koje imaju srazmerno više od petnaest odsto stanovništva date opštine,” ukazujući na to da broj pripadnika jedne nacionalne manjine takođe utiče na klasifikaciju opština, odnosno da li se određena opština može smatrati multietničkom, što često nije veoma vidljiva tema.

“Iz ovoga proizilazi da li konkretna opština može uspostaviti dodatne mehanizme zaštite manjinskih prava, kao što su saveti za međunacionalne odnose,” dodala je Zuzana Pavlikova.

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina

S obzirom na to da je ova godina i izborna za manjinske nacionalne savete, velika tema ove jeseni su i sami izbori, kao i upis pripadnika nacionalnih manjina u poseban birački spisak. Kako je ovo već četvrti izborni ciklus, neki izborni procesi su poboljšani, a u nekim postoji prostor za unapređenje.

„Velika promena je to što je od 2014. godine za izbore nacionalnih saveta zadužena Republička izborna komisija. To u praksi znači da su ovi izbori organizovani, odnosno da imaju istu arhitekturu i infrastrukturu kao i parlamentarni izbori, što nije važno samo sa proceduralne tačke gledišta, već govori o tome kako se ovi izbori doživljavaju u društvu u Srbiji, koliki im se pripisuje značaj, i to ne samo izborima, već i samoj temi nacionalnih manjina,“ izjavila je Pavlikova.

Odgovarajući na pitanje šta je glavni izazov u ovom izbornom procesu, Pavlikova je navela nivo svesti o ulozi samih nacionalnih saveta u široj populaciji.

„Kakav je pravni okvir? Šta im zakonski okvir omogućava? Da li se koriste svi mehanizmi koji su dostupni? Koje su četiri oblasti kojima se bavi? Ponekad, iz našeg iskustva u Misiji OEBS-a, sa različitih strana čujemo da su saveti uključeni ili bi trebalo da budu u svaku pojedinu oblast koja se može ticati nacionalnih manjina. Međutim, zakon je vrlo jasan. Postoje četiri oblasti: mediji, kultura, obrazovanje i službena upotreba jezika i pisma,“ rekla je ona.

Pavlikova je ukazala i na to da sami nacionalni savei moraju da održavaju pluralitet.

„Takođe je važno da nacionalni saveti odražavaju pluralitet koji postoji u svakoj nacionalnoj manjini, da ne bude zastupljena samo jedna politička opcija/grupacija. Ovo pomaže čitavom izbornom procesu, jer jednostavno će manjina shvatiti da je to važno telo, ali ako nacionalni saveti teže da predstavljaju samo jednu političku grupaciju u određenoj zajednici, onda ti izbori ostaju možda malo u pozadini,“, izjavila je Zuzana Pavlikova.

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period 2022- 2025. godine je dokument koji prema rečima Zuzane Pavlikove nudi mogućnost da se koristi kao referentni dokument.

„Akcioni plan predstavnicima nacionalnih manjina nudi ključni dokument na koji mogu da se pozivaju. Ako treba da se sprovede nova inicijativa za poboljšanje nekog aspekta života u manjinskim zajednicama, bilo da se radi o zahtevu za fondovima ili podršci, ovaj dokument predstavlja polaznu tačku, jer jasno pokazuje koji su prioriteti i u kom vremenskom okviru treba da se realizuju,“ kaže ona i dodaje da kao i kod svakog akcionog plana, i zakona koji se tiču pitanja nacionalnih manjina, ključno je samo sprovođenje.

Ovaj akcioni plan pripadnicima nacionalnih manjina može da posluži i kao dokument zahvaljujući kome mogu da pozovu na odgovornost svoje predstavnike, ali i institucije. „Ako postoji neka oblast u kojoj vide da su njihovi predstavnici jednostavno pasivni, mogu se pozvati na ovaj akcioni plan,“ dodaje Pavlikova.

„Ono što je iz naše perspektive najvažnije, a verujem i iz perspektive samih pripadnika nacionalnih manjina, u Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji je trenutno u fazi izrade jeste element interkulturalnosti. To se veoma lepo vidi na primeru nacionalnih saveta, pri čemu se akcenat stavlja na to da nacionalni saveti zapravo nemaju ulogu samo u okviru svoje zajednice, već i da imaju i ulogu u uspostavljanju odnosa među različitim nacionalnim manjinama,“ objašnjava viša savetnica za pitanja nacionalnih manjina u Misiji OEBS-a u Srbiji.

Interkulturalnost je veoma neophodna u širem kontekstu, smatra Pavlikova.

„I sami vidimo da nacionalne manjine i nacionalni saveti teže da se zatvaraju. To onda znači da imamo društvo u kome imamo mnogo različitih slojeva, ali odvojenih. Oni su paralelni, jedni pored drugih. Interakcija sigurno postoji, nije tako crno-bela ili nedvosmislena, ali nema neke posebne dinamike između različitih zajednica. Mi, kao Misija OEBS-a u Srbiji, uvek ističemo da imamo mandat ne samo da štitimo prava nacionalnih manjina, već i da doprinesemo integraciji, što je zapravo korak više, jer raznolikost društva leži i u komunikaciji između manjinskog i većinskog stanovništva. Zaista, interkulturalnost je ključ,“ kazala je Zuzana Pavlikova.

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PODRŽITE NAS!

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST „Na ivici“

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller