Društvo Medijska laboratorija

Edita Slezáková: Manjinski mediji u Evropi zavise od subvencija

manjinski mediji

Manjinski mediji u Evropi u velikoj meri zahvalnost za svoj opstanak duguju podršci od strane države u kojoj se izdaju, matične države ili same Evropske unije, navodi predsednica asocijacije MIDAS Edita Slezáková. Osim informisanja građana, oni su od ključne važnosti za očuvanje i razvoj kulture.

Evropska asocijacija dnevnih novina na manjinskim i regionalnim jezicima (MIDAS) je neprofitna organizacija osnovana 2001. godine od strane urednika manjinskih medija sa ciljem stimulacije saradnje, promocije i traženja podrške od strane Evropske unije i zemalja u kojima se novine izdaju. Trenutno broji 27 članova među kojima je i Magyar Szó stacioniran u Novom Sadu i Új Szó iz Bratislave.

Edita Slezáková u razgovoru za Storyteller naglašava da manjinske novine nisu u mogućnosti da igraju na tržišnoj utakmici zbog manjeg broja čitalaca koji ne mogu da im ostvare profit kroz oglašavanje. Zato je potrebna podrška države, koja nije uvek „velikodušna“.

Zašto je važno da pripadnici manjinskih zajednica imaju pristup istinitim i pravovremenim informacijama?

 Edita Slezakova:  Pristup tačnim i ažurnim informacijama je vrlo važan za sve. To je ključno pravo i manjinskih zajednica i pripadnika većinskog stanovništva. Verovatno se ne varam ako kažem da je dobra informisanost građana društveni interes i zajednički cilj koji svi zajedničkim snagama treba da teže.

Edita Slezakova: „Na stanje manjinskih medija utiče ne samo broj manjina i politička klima u zemlji, već i ekonomska situacija u zemlji.“ / Foto: iz privatne arhive sagovornice

Zbog čega manjinski mediji još više dobijaju na značaju od većinskih?

 Edita Slezakova:  Manjinski mediji igraju veoma važnu ulogu u očuvanju i razvoju kulture manjine zajedno sa njenom tradicijom i njenim jezikom. Pokazalo se zapravo da manjine traže i čitaju informacije prvenstveno na svom maternjem jeziku, tako da je od suštinske važnosti da omogućimo da se manjinsko novinarstvo širi i cveta u budućnosti.

Možete li nam dati primere dobre prakse manjinskih medija u Evropi? Koji je optimalan način organizovanja jednog manjinskog medija?

 Edita Slezakova:  Generalno, medij koji dobro funkcioniše zahteva profesionalne novinare, stabilan – ili da kažemo rastući – krug čitalaca, dovoljan prihod od reklama i dobru distributivnu mrežu. Međutim, kada su u pitanju manjinski mediji, subvencije i mogućnosti finansiranja igraju veoma centralnu ulogu. Ovde se uslovi razlikuju od zemlje do zemlje: finansijski kapaciteti manjinskih medija ograničeni su veličinom čitalačke publike i ciljne publike, dok na njihovu finansijsku stabilnost utiču postojeće mogućnosti ostvarivanja prihoda putem oglašavanja.

Iz ovih razloga, manjinski mediji se u velikoj meri oslanjaju na politiku subvencija koja se primenjuje u zemlji u kojoj objavljuju. Stoga je vrlo teško reći da postoji nešto poput optimalnog načina upravljanja i organizovanja manjinskih medija. To zaista zavisi od konkretne situacije. Ovo posmatramo u našoj sopstvenoj organizaciji. Iako svi članovi MIDAS-a dele zajedničko iskustvo da su deo manjine, oni donose na sto veoma različite realnosti: svaka novina se bori sa različitim temama i prati drugačiji razvoj.

Sa kakvim se pritiscima suočavaju manjinski mediji u EU?

 Edita Slezakova:  Na institucionalnom nivou, EU prepoznaje očuvanje kulturne raznolikosti kao jedan od svojih primarnih ciljeva, tako da, barem u teoriji, manjine imaju snažnu finansijsku i drugu podršku. U stvarnosti, međutim, ne vidimo mnogo pomoći manjinama. Primer ovog nesrećnog razočarenja je još uvek neuspešan projekat Minority Safe Pack.

Koji je najbolji način da se manjinski mediji samoregulišu? Imate li primer?

 Edita Slezakova:  Manjinski mediji pokušavaju da ispune svoju ulogu i funkciju. Samoregulacija nije put za njih.

Na koji način se finansiraju manjinski mediji u EU i da li postoji način da oni budu samoodrživi?

 Edita Slezakova:  Manjinski mediji se finansiraju na mnogo različitih načina. U MIDAS-u imamo članove koji dobijaju značajnu finansijsku podršku i od svoje matične zemlje i od zemlje u kojoj publikuju vesti. S druge strane, drugi dnevni listovi dobijaju podršku samo od države u kojoj rade. Ali nažalost, postoje i članovi (MIDAS-a) koji imaju veoma ograničene mogućnosti. Dosadašnje iskustvo je iznova i iznova pokazalo da je svakom manjinskom mediju potrebna određena forma i određena količina finansijske podrške da bi opstao i procvetao. Takođe je važno napomenuti da na stanje manjinskih medija utiče ne samo broj manjina i politička klima u zemlji, već i ekonomska situacija u zemlji.

Kako ocenjujete odnos Evropske unije prema manjinskim medijima?

 Edita Slezakova:  Evropska unija nastoji da pomogne i podrži manjinske medije ne samo na simboličnom i političkom nivou, već i na praktičniji i način orijentisan ka rešenjima, uglavnom aktivnim uključivanjem u različite projekte. Prošle godine, na primer, projekat NevsSpectrum uspešno se odvijao u saradnji sa MIDAS-om i Međunarodnim institutom za štampu (IPI). Rekavši to, želim da istaknem da smo ipak razočarani trenutnim neuspehom koji predstavlja Minority Safe Pack. Čvrsto verujemo da bi se odnos EU prema manjinskim medijima ipak mogao poboljšati.

About the author

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST „Na ivici“

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller