Kada ste poslednji put zatvorili oči i slušali? Čuli crvkut ptica, zvuk saobraćaja u daljini, dečiju graju, veš mašinu koja završava sa radom. Da li ste uključili radio i prepustili se razdragnosti spikera koji najavljuju sladunjave pesme. Onda je počela radio drama, a u vašoj glavi se razmakla crvena zavesa. Predstava je počela!
Ovaj teatar odvija se između dva uha i dva zatvorena kapka. Nema komešanja publike, kašljanja i zvonjave telefona nekulturnih vlasnika. Pojavi se eventualni lavež, mjauk ili oglašavanje mašine da je završila. I sa one strane scene sve je drugačije. Glumci mlataraju rukama ali mi to ne možemo videti. Ali znamo da su uzrujani.
Andrea Mihaljova glumi u amaterskom pozorištu, a s obzirom da radi na Radio-televiziji Vojvodine (RTV) redovno razgovara sa mikrofonom. No susret sa pozorištem na radiju bio je drugačiji jer prvi put pred mikrofonom treba da glumi.
“Izazov je bio to što nismo videle naše uloge. Sve emocije moraju da budu iskazane glasom, dok je na sceni mnogo lakše jer imaš govor tela,” kaže Mihaljova.
Ona je glumila u radio drami za decu i mlade “Supermama”, koju je napisala Marija Kotvaš Jonaš, a režirala Svetlana Gaško u produkciji RTV-a. Odgovorni urednik slovačke redakcije Trećeg programa radija Miroslav Gašpar kaže da je produkcija ove drame bio sledeći logičan korak.
“U našoj uređivačkoj politici je svakako planiran i segment produkcije dramskog programa. S obzirom na to, kao i na afinitet da našu bazu konstantno obogaćujemo novim epizodama radio drama, bilo je očekivano da ćemo se truditi napraviti novu radio dramu na slovačkom jeziku, jer je pre ove, poslednja realizovana pre nekoliko godina,” navodi ovaj urednik.
Dramatizaciju teksta je uradila Ana Filko. Ispred Gaško je bio zadatak da izabere pravac kojim će se priča kretati i da učini priču koncizinijom. Zamišljala je kako će izgledati slika koju će nam predstaviti između dva uha i dva zatvorena kapka. Odlučila se za glumice iz Kisača kako bi izvođenje čitalačkih proba bilo jednostavnije.
“Kod radio drama se najviše posla odradi za stolom,” priča ova režiserka.
I Gaško i Mihaljova se slažu da je u pozorištu, kako binskom, tako i ovom iz zvučnika, najvažnije zabavljati se. Gaško kaže da preterana strogoća ometa kreativnost, vodi u preteranu analitičnost i gubi se smisao. Mihaljova objašnjava da je glumcima amaterima dobro vreme provedeno na probama vid naknade.
“Zabavljanje je pokretač svega,” kratko će ova glumica.
Ana Asodi i Andrea Mihaljova glumile su mame. Jedna je bila previše stroga, druga previše blaga. Njihove petanestogodišnje ćerke koje su tumačile Jana Čižmanski i Martina Agarski, delile su među sobom svoje strahove, frustriracije i radosti. Sve to trebalo je oslikati glasom.
Posle par nedelja opuštenih ali produktivnih čitalačkih proba, bile su naoštrene da uđu u studio.
Snimalo se ujutru pa je bilo potrebno pripremiti glas. Bajaga je možda insistirao na tome da albume snima zorom kako bi mu glas bio još dublji, ali četiri devojke svakako ne bi trebalo da zvuče kao on. Zbog toga se pre ulaska u gluvu sobu vežbalo.
“Govorile smo a,e,i,o,u, tiše, glasnije i razne brzalice koje nam je Svetlana pripremila. Potrebno je da što više pričaš, a da ne podereš glas, da bi bila što prirodnija kad staneš pred mikrofon,” prepričava Mihaljova.
A mikrofon ne prašta. Beleži svaki uzdah, izdah, zastoj. Mihaljova se priseća da je morala da stoji par metara dalje jer ima jači glas.
“Ima ta jedna scena gde ulazim u sobu i dozivam devojke. Ja sam morala da idem iza paravana i da ih dozivam i to se čuje kao da stvarno ulazim u sobu,” priča ova glumica.
Ton majstori Milorad Ićitović i Aleksandar Marković su sa režiserkom dogovarali “izgled” svake scene. Gaško je slikala sliku u glavi, a tonci su bili zaduženi da tu sliku naslikaju u zvuku.
Ondrej Pavčok je napisao muziku koju je interpretirala Marina Dir. Ceo proces trajao je par meseci i radio drama je bila gotova na proleće. I režiserka, glumica i urednik složili su se nisu imali nikakvih poteškoća u izradi ovog komada.
Na promociji koja je održana početkom leta u zgradi RTV-a prisustvovali su četvrtaci iz Osnovne škole “Ljudovit Štur” iz Kisača. Njihov zadatak je bio da nacrtaju ono što su čuli.
“Malo sam se plašila kako će reagovati jer radio drama nije popularan format kod dece. Sve što im se servira uglavnom ima i neku vizuelnu stranu. Ali vidim da su razmišljali o onome što su čuli, što znači da smo dobro odradili posao,” navodi Gaško.
Andrea Mihaljova skreće pažnju da je važno praviti radio drame za decu zbog toga što razvijaju maštu i kreativnost. Zbog toga bi rodiltelji trebalo da puštaju svojoj deci radio drame. Gaško ima ideju da napravi kratke radio drame na slovčakom jeziku koje će biti vezane za školsko gradivo. Na taj način bi školski program postao interaktivniji, samim tim i zanimljiviji.
Urednik Miroslav Gašpar kaže da na slovačkom programu planiraju izradu novih radio drama. Trenutno biraju tekst koji bi mogli obraditi, a gotovu produkciju očekuje krajem godine. Kaže da su radio drame divan proizvod radijskog programa koji je u poslednje vreme neopravdano skrajnut.
“Radio drama poput čitanja knjiga doprinosi našoj mašti i kreativnosti. Ako želimo da negujemo i kulturu slušanja radijskog programa, radio drame svakako moraju biti uvrštene u ovu celinu,” objašnjava on.
Pridaj komentár & Dodaj komentar