Search and Hit Enter

Nutricionistkinja Petra Sljuka se uhvatila u koštac sa prehrambenom apokalipsom

S a industrijskom revolucijom došla je i revolucija u ljudskoj ishrani, koja, pak, nije svim ljudima obezbedila da dožive stotu, ali je donela u najvećoj meri tzv. belu zavisnost i 4 jahača prehrambene apokalipse, odnosno četiri bele smrti (so, šećer, brašno, masti). Živimo u vreme, koje je brzo, nezdravo, stresno, i kao takvo donosi i nove bolesti povezane sa načinom života (bolesti srca, karcinom, dijabetes, hronična opstrukcija pluća..).Ali ljudi su prepoznali svoje greške, hvatajući se u koštac sa prehrambenom apokalipsom. Upravo to radi i nutricionistkinja Petra Sljuka (1991) iz Bačkog Petrovca.

“Industrijskom revolucijom je počelo doba degenerativnih bolesti. Ubrzao se tempo života i zanemario se značaj ishrane. Došlo je do univerzalne promene u ishrani: danas dominira hrana životinjskog porekla i prerađena hrana – više mesa, rafinisanih žitarica, namirnica punih šećera, nezdrave masnoće i aditiva i sl. Kina je definitivno najbolji primer: promenu tradicionalne ishrane zasnovanu na voćem i povrću prati oštar porast hroničnih oboljenja povezanih sa načinom života (gojaznost, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, karcinom..),” kaže Petra Sljuka, mlada nutricionistka, koja je Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija završila u Zemunu, sa titulom strukovni nutricionista-dijetetičar.

“Izbegavam konzumiranje prerađene hrane, prednost dajem domaćim proizvodima, povećala sam unos voća i povrća, smanjila unos mesa, obogatila sam jelovnik zdravim žitaricama i semenkama.”

“Za zdravu ishranu počela sam da se zanimam, kada sam saznala da imam zdravstveni problem. Kao i svi ostali ljudi, tako i ja, dok nisam imala problema, uživala sam u hrani. Nije me zanimalo šta se u njoj nalazi i kakav uticaj ima na moj organizam. Dovoljno je bilo da je ukusna. A neželjene efekte prekomernog uzimanja hrane (nadutost, mučnina), rešavala sam lekovima. Pored lekova koje sam u to vreme uzimala zbog oboljenja digestivnog trakta, najveći uticaja na moje zdravlje imala je zdrava ishrana i verovali ili ne, Prolom voda,” objašnjava Petra svoje razloge, koji su je konačno naveli na pravi put u ishrani i dodaje:

“Promenila sam način ishrane. Izbegavam konzumiranje prerađene hrane, prednost dajem domaćim proizvodima, povećala sam unos voća i povrća, smanjila unos mesa, obogatila sam jelovnik zdravim žitaricama i semenkama. Što se tiče slatkiša, njih sam svela na minimun, što mi često teško padne (smeh). Uvek dajem prednost domaćim slatkišima, napravljenih od zdravijih sastojaka, nego kupovnim. I obavezno popijem minimum 1,5 l dnevno vode, jer upotreba vode, kako spolja tako i iznutra, je dobra zdravstvena navika, koja može sprečiti pa čak i izlečiti mnoge bolesti.”

Kao i svi ostali ljudi, tako i ja, dok nisam imala problema, uživala sam u hrani. Nije me zanimalo šta se u njoj nalazi i kakav uticaj ima na moj organizam. Dovoljno je bilo da je ukusna. A neželjene efekte prekomernog uzimanja hrane (nadutost, mučnina), rešavala sam lekovima. Pored lekova koje sam u to vreme uzimala zbog oboljenja digestivnog trakta, najveći uticaja na moje zdravlje imala je zdrava ishrana i verovali ili ne, Prolom voda. Promenila sam način ishrane.

Petra trenutno radi na nekoliko nutricionističkih projekta, jedan od njih je i izrada njene web stranice, posvećene nutricionizmu i zdravoj ishrani, koja će biti online do kraja godine.

“Imam i FB stranicu Jedi kao nutricionista/Eat like a nutritionist, na kojoj se mogu naći informacije vezane za zdravu ishranu i recepti za svaki dan. Kreiram i individualne jelovnike, što je takođe u ponudi na mojoj FB stranici. U kreiranju jelovnika kod pacijenata uvek vodim računa i o njihovim prehrambenim navikama, ukusima, željama i naravno bolestima, ako postoje,” kaže Petra, dok o svojim planovima govori ovako:

“Moji planovi za budućnost obuhvataju, pre svega, dalju edukaciju u oblasti zdrave ishrane. Velika mi je želja da nastavim edukaciju u pravcu personalizovanog – holističkog pristupa lečenju pacijenta. Holistička medicina tretira pacijenta kao celinu – telo, um i dušu. Ovaj pristup lečenja potiče još od Hipokrata, koji je opisao da kod lečenja pacijenta treba uzeti u obzir i njegovu okolinu, njegove navike i karakter.  Volela bih da se više posvetim prevenciji bolesti zdravom ishranom, nego lečenju, ali neki ljudi teško menjaju navike, mada verujte mi, nije nemoguće. Ishrana je, bez sumnje, činilac koji najviše utiče na naše zdravlje. Naš organizam funkcioniše na osnovu onoga, što u njega unosimo.”

Foto: Chinh Le Duc / Unsplash

Vratiti se tradicionalnoj i prirodnoj ishrani

Petra Sljuka tvrdi da danas nije lako hraniti se zdravo. Ali nije nemoguće.

“Nekad je bila drugačija situacija. Prehrambena industrija nije bila razvijena i ljudi su bili prinuđeni da sami uzgajaju hranu. Hranili su se umereno i prirodnim namirnicama. Danas, 80% hrane koja se nalazi na rafovima supermarketa, nije postojala pre 100 godina. U pitanju je industrijski prerađena hrana puna aditiva (hemije), sa visokim sadržajem šećera i nezdravih masnoća (posebno ističem trans masti),” objašnjava nutricionistkinja.

“U prošlosti, npr. voće i povrće se nisu u tolikoj meri kao danas tretirali hemijskim sredstvima, a životinje su normalno samim tim jeli prirodniju hranu. Hleb se nekad pravio od sveže mlevenog brašna različitih žitarica, koje se mešalo sa vodom. Potom se testo ostavljalo da prirodno ukisne, bez kvasca. Danas jedemo beli hleb pravljem sa brzorastućim industrijskim kvascem, koji je, ponovo, prepun aditiva, ili lažni crni hleb koji je obojen,” konstatuje Petra i dodaje: “Nekada su mahunarke bile jedan od glavnih izvora proteina, dok su danas mahunarke, kako se kaže, sirotinjska hrana. A semenke su definisane kao hrana za ptice, a ne za ljude. Obe vrste namirnica su nutritivno kvalitetne i zaslužuju mesto na našem tanjiru.”

Meso u srpskoj trpezi je neizostavan detalj, ali nije uvek tako bilo, kaže Petra.

“Što se tiče mesa, ono se ranije retko jelo, i u mnogo manjoj količini nego danas. Danas se ne može zamisliti dan bez njega, posebno suhomesnatih proizvoda i raznih mesnih prerađevina (paštete, salame, viršle i slično). Meso modernog doba je zatrovano antibioticima, hormonima i drugim hemijskim dodacima, životinje se više ne hrane prirodnom hranom, već raznim industrijskim mešavinama – koncentratima. Samim tim i kvalitet mesa danas je gori u odnosu na meso pre 100 godina. Posebno moram naglasiti i da je danas zemljište slabijeg kvaliteta, a takva nam je i hrana.”

Ona napominje da povrće treba da bude zastupljeno u svakom obroku tokom dana, što je danas retkost. Vema važnu ulogu u zdravom životu igra i fizička aktivnost. Nekad su se poslovi obavljali pretežno na svežem vazduhu (kretanje, fizički rad, znojenje a samim tim i potrošnja kalorija..), dok se danas ljudi voze automobilima, liftovima i veći deo svog dana provode u sedećem položaju.

“Kao što sam spomenula, moderno doba dovelo je i do porasta bolesti prouzrokovanih ishranom, ali i do porasta alergija na hranu. Treba postaviti pitanje: Da li smo alergični baš na hranu ili smo alergični na ono što se radi sa njom? Činjenica je da je nemoguće se vratiti načinu ishrane naših predaka, ali je moguće prihvatiti određene segmente „starog“ života,” tvrdi Petra Sljuka i nabraja, šta možemo uraditi a da se zdravo hranimo:

“Možemo izbaciti prerađenu hranu, smanjiti unos mesa, uvesti povrće u svaki obrok (sezonsko voće i povrće), kupovati od proverenih domaćih proizvođača, ukoliko nismo u mogućnosti da uzgajamo sami, industrijske „voćne“ sokove zamenite domaćim sokovima, u koje znate sami šta stavljate ili kupujte od proverenih proizvođača zdrave sokove, obavezno pijte vodu, i to pre jela i ujutro natašte, nikako u toku obroka ili odmah posle njega, i naravno krećite se. Pokušajte izbegavati stres, izađite na sunce, udahnite svež vazduh (planinski bi bio idealan), uzdržavajte se od toksičnih supstanci i ne zaboravite na pozitivno stanje duha.”

Sve to možemo uraditi već danas. Da to bude naša današnja, ili ako volite – novogodišnja odluka. Petra Sljuka još preporučuje da kažemo “zbogom” šećeru.

“Još jedna prednost naših predaka je bila to što su retko koristili šećer. Zaslađivali su se uglavnom voćem, domaćim kolačima, kompotima, a tu je bio i nezaobilazni med. Danas se šećer nalazi i tamo gde ga nikad ne biste očekivali. Zato preporučujem čitanje deklaracija. Prošetajte jedan dan po supermarketu, kad budete imali vremena, i pročitajte deklaracije proizvoda, koje često uzimate. Ili čak pročitajte deklaracije proizvoda koje imate kod kuće. Npr. sadržaj šećera u omiljenim dečijim grickalicama – smok 50 g: 274 kcal ili 13 kašičica šećera, običan čips 45 g: 246 kcal ili 12 kašičica šećera, čokolada 42 g: 191 kcal ili 10 kašičica šećera,” navodi primere naša sagovornica.

Ukoliko želite da probate da detoksikujete organizam od šećera, pokušajte prvo da izdržite 4-5 dana bez njega. Verujem da će prva dva dana biti pakao, ali posle će biti lakše. Sklonite slatkiše iz kuće, zamenite slatko voćem, grickajte orašaste plodove.. Organizam će se navići i mnogo manje će posle određenog vremena želeti slatko, pa ako možete izdržite i duže. Dan po dan, prođe nedelja…

Foto: Joanna Kosinska / Unsplash

ZDRAVIJE ZAMENE ZA ŠEĆER

Kokosov šećer

Poslednjih nekoliko godina postao je popularan. Dobija se iz biljnog soka cvetova kokosa. Ima ukus sličan smeđem šećeri. Dobar je izvor minerala: gvožđe, kalcijum, cink, kalijum, magnezijum i vitamina B grupe. Ima relativno nizak glikemijski indeks i sprečava nagle skokove šećera u krvi. Inače, prema energetskoj vrednosti i sastavu ugljenih hidrata, beli i smeđi šećer se ne razlikuju. Jedino što smeđi šećer nije tako sladak kao beli i sadrži hranljive sastojke (neke minerale..), ali u toliko malim količinama da je to zanemarljivo. Zabluda je da je smeđi šećer zdraviji od belog.

Med

Med je lako svarljiv i vrlo brzo oslobađa veliku količinu energije, pa se često preporučuje sportistima. Obiluje antioksidantima. Predstavlja baznu namirnicu. Deluje protivupalno i antibakterijski. Međutim, mana mu je što ima relativno visok glikemijski indeks, brzo podiže šećer u krvi, pa se po pravilu ne preporučuje dijabetičarima. U velikom procentu sadrži fruktozu, ali i mešavinu minerala, vitamina i aminokiselina. Ako se umereno koristi s pravom se može smatrati najzdravijim prirodnim zaslađivačem. Med je i bio najzastupljeniji prirodni zaslađivač do 16.veka, kada je počela masovna upotreba šećera. Ali vodite računa i da nije svaki med isti, nepisano pravilo kaže: što je tamniji – to je zdraviji. I kupujte samo od domaćih proverenih proizvođača.

Stevija

Stevija je postala popularna pre nekoliko godina, jer ne sadrži kalorije i pogodna je za dijabetičare. Oko 300 puta je slađa od šećera, pa se hrani  napitcima dodaje u mnogo manjoj količini. Obiluje vitaminima i mineralima. Pripisuju joj se i neka lekovita dejstva: antikancerogeno (istraživanje na pacovima), antibakterijsko, antivirusno (posebno kod rotavirusa), normalizuje krvni pritisak i reguliše srčani ritam. Za sada nisu zabeležena neželjena dejstva.

Javorov sirup

Javorov sirup vodi poreklo iz Kanade i dobija se iz javorove kore. Predstavlja visoko nutritivnu namirnicu, koja obiluje vitaminima i mineralima. Sadrži manju količinu fruktoze nego med, ali ipak i on sadrži veliku količinu šećera. Ima umeren glikemijski indeks. Najbolje je ga koristiti ujutro sa ovsenom kašom, sa palačinkama, u toplim napicima i sirovim desertima.

Sirup od agave ili “medena vodica”

Dobija se iz listova agave i slađi je od običnog šećera. Ima nizak glikemijski indeks, ali imajte na umu da je med ipak prirodni proizvod, dok je npr. sirup od agave industrijski. Reč je o relativno novom proizvodu, koji verujem da još uvek nije u potpunosti istražen.

Brezin šećer

Brezin šećer bih spomenula najviše zbog jedne karakteristike zbog koje je u dospeo u centar pažnje. Prema istraživanjima, smanjuje pojavu karijesa. Sprečava razvoj i delovanje loših bakterija u ustima. Dobija se slično kao javorov sirup – zarezivanjem kore. Ima nizak glikemijski indeks, ne podiže nivo šećera u krvi, ima manje kalorija nego običan šećer i istraživanja su pokazala da ima antigljivično delovanje (dobra vest za one koje se bore sa kandidom).

Konzumiranje šećera se u poslednjih 50 godina širom sveta utrostručilo. Petra Sljuka kaže da je ista situacija i u našoj državi.

“Paralelno sa time su se proširile i sledeće bolesti: gojaznost, dijabetes, kardiovaskularni poremećaji, kancer… Zašto je gojaznost postala jedna od najvećih zdravstvenih opasnosti modernog doba? Zbog načina ishrane. Zbog preterane upotrebe šećera,” tvrdi Petra.

Zabeležen je i porast gojaznosti kod dece. Pedijatri savetuju da deca ne bi trebalo da konzumiraju slatkiše bar prve dve godine. Tu spadaju i kupovni voćni sokovi puni šećera, koji se deci daju često i pre prve godine.

“Šećer ima podmuklo dejstvo – izaziva apetit. Ko jede šećer,taj zapravo ima potrebu da jede ćešće. Namirnice pune šećera većinom nemaju ništa korisno u sebi, već samo prazne kalorije. Kristalni beli šećer ima visok glikemijski index i brzo podiže nivo šećera u krvi. Da bi se organizam izborio sa šećerom, pankreas luči insulin kao odgovor na porast glukoze u krvi iznad normalnih granica. Uz njegovu pomoć se glukoza tansportuje do kranjeg korisnika- ćelije. Ali u krvi dolazi do naglog pada šećera, zbog prisustva insulina, i zato prenosne supstance šalju signal mozgu, odnosno informaciju da je pao šećer u krvi, i to brzo stvara ponovo osećaj gladi. I tako imamo začarani krug,” objašnjava nutricionistkinja iz Bačkog Petrovca.

“S druge strane, prevelike količine šećera nisu potrebne ćelijama. Deo kalorija se pretvara u masno tkivo a to vodi u gojaznost. Višak šećera uništava normalnu crevnu floru. Zdrava crevna flora je od presudne važnosti. Ukoliko imate lošu crevnu floru, hrana se neće kvalitetno preraditi i stvaraće otrove. Otrovi će se taložiti u organizmu. Plus, javljaju se gljivice koje je teško eliminisati. Naš organizam postaje deponija loše hrane. Teško se prerađuje a još teže se izbacuje iz organizma.”

Petra napomine još jedan problem a to je trovanje veštačkim aromama, bojama i pojačivačima ukusa.

“Umesto da nam hrana bude gorivo, ona je agresor organizma. Do nas stiže i hrana druge klase. Kad je reč o kvalitetu namirnica između zemalja Europe, odstupanja su velika. Pogledajte samo čuveni srpski eurokrem, koji sadrži samo 3% lešnika u svom sastavu (naš proizvod). Nutela i Linolada su nešto bolje: 10-13% lešnika (u razvijenijim državama Europe je ovaj procenat veći). Ali to nije ništa. Malo manje od 50% slatkog namaza je šećer, 30 % je hidrogenizovano palmino ulje, i malo lešnika, punomasnog mleka u prahu i kakao čisto da se dobije boja.”

Što se tiče masnoća, većina proizvoda sadrži slovo hidrogenizovane masnoće. Ali šta to znači, Petra?

“Hidrogenizacija je proces prevođenja masti iz tečnog u čvrsto dodavanjem atoma vodonika. I to se vrši na visokim temperaturama. E sad, ne zvuči to tako strašno na prvi pogled. Tu imamo primer margarina, koji se koristi često u našoj ishrani. Obavezan je sastojaka slatkiša, koje će se pripremati i za predstojeće praznike, pa bih posvetila malo pažnju i njemu. Nuspojava ovog procesa je ta, što se stvaraju i nusprodukti, kao što su transmasti, koje su dokazano opasne po zdravlje. Transmasti nisu hrana. Oni ne postoje u prirodi. Pored transmasti, margarin sadrži i druge hemikalije, koje mu se dodaju da bi se prikrio neprijatan miris, jer pri prelasku u čvrsto stanje, ulja užegnu. Ovako mu se produžava i rok trajanja. Moj savet u vezi masnoća: uvek se opredelite za prirodnu varijantu i budite umereni. Jer sastav maslaca je maslac. A sastav margarina je mešavina biljnih ulja koja su prošla kod industrijski proces hidrogenizacije i “obogaćeni” su aditivima. Zato uvek savetujem da se koriste zdravije zamene za margarin – puter, kokosovo ulje ili svinjska mast.

Slatki recept kao Petrin zaključak

Raw ferrero rocher

Potrebno vam je samo 3 sastojka: 100 g urme (suva ili sveža),

100 g mlevenih lešnika

kašika kakao u prahu

 

 

Petrin postupak:

Ako koristite suve urme, pre upotrebe ih ostavite 10-ak minuta u vodi. Zatim ih izvadite i sameljite u elektičnoj seckalici.

Sirove lešnike pre mlevenja kratko prepecite u rerni na 150 C, ali pazite da ne izgore. Čisto da malo promene boju i dobiju onaj divan ukus. Lešnike možete takođe samleti i u električnoj seckalici na sitnije, ja više volim ovako na krupnije komade, da mi krcka među zubima.

I uvek koristite kvalitetan kakao prah.

 

 

Sjedinite sve sastojke, ako vam je masa gušća, slobodno dodajte malo meda ili soka od narandze (šta više preferirate).

Ja imam običaj da dodam i kašiku kokosa sa kašičicom meda. Rukama oblikujte kuglice.

Još jedan savet: umesto urmi možete koristiti i zrelu manju bananu, umesto lešnika ili u kombinaciji sa njim dodajte bademe, orase i sl.

Budite kreativni. 🙂

No Comments

Komentár

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.