Simo Devedan iz Novog Sada je poštar. Nije to ništa čudno, uobičajeno zanimanje, ali Simo svoj posao obavlja na biciklu. Sam je birao da se, pored motora, električnih trotineta i kombija, kroz grad kreće na dva točka.

Deset godina držao je titulu jedinog bicikliste u firmi za koju radi, da bi sada dobio još par kolega koji okreću pedale, ali na električnom biciklu. Za Simu je vožnja uz pomoć elektromotora previše laka, jer na taj način gubi priliku za trening. 

„Vozim bicikl još me i plaćaju za to”, šali se Simo. 

Zbog toga gotovo da nikada ne odlazi na posao namrgođen. Prepričava kako je jedna od njegovih koleginica primetila da svi na posao dolaze besni, jedino Simo ima osmeh od uva do uva u pola sedam ujutru. To, kaže, nije zbog posla, već zbog radovanja životu, koji je kratak. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Simo smatra da radi bogovski posao jer ima fleksibilnost da ga organizuje kako mu odgovara. Veruje da bi uvenuo kada bi bio zatvoren u kancelariji. 

„Ovaj posao kao da je neko za mene pravio, jer podrazumeva komunikaciju, kretanje i slobodu”, kaže Simo. 

Dodaje da kad god pomisli da mu je teško, seti se rudara, koji kada ulaze u rudnik, ne znaju kada će videti sunca sledeći put. A Simo svež vazduh udiše svaki dan. No, nije uvek sunčano. 

U celoj svojoj karijeri koju je proveo kao poštar Simo je prkosio vremenskim uslovima. Kiša, vetar i sneg bile su izazovi od kojih nije bežao. Sada više vodi računa, jer telo manje prašta. 

Kada pada kiša, češće pravi pauze kako bi otišao do kuće da se presvuče uz nadu se da će kiša ubrzo proći. Ukoliko ne prestane da pada u neko dogledno vreme, Simo nastavlja sa radom. 

Ova godina bila je prva u kojoj se potrudio da izbegne sneg. I dok su putevi bili blokirani zbog januarskog belog pokrivača, Simo je koristio godišnji odmor. 

Ukoliko uzmemo u obzir da zimske službe nisu mogle da se izbore sa malo snega na drumu, jasno je kako su tek izgledale biciklističke staze, koje u Novom Sadu hronično ostaju neočišćene. Tako biciklisti koji s kraja jeseni ne arhiviraju svoje vozilo, lako mogu da „proklizaju” do urgentnog centra. 

Simo veruje da je agilniji od svojih kolega u kombijima. To dokazuje reionima koje pokriva. Inicijalna ideja bila je da obilazi samo pešačku zonu gde motorna vozila svakako ne mogu prići. 

No, kada su u firmi videli koje sve mogućnosti pruža dostavljač na dva točka, proširili su mu polje delovanja na još nekoliko novosadskih mesnih zajednica – Salajku, Rotkvariju i Podbaru. 

„Umesto da ja kao biciklista radim trećinu terena u odnosu na kolege sa kombijem, ja radim tri terena što rade trojica sa kobijem”, ističe apsurd. 

Dnevno u proseku Simo prelazi 25 kilometara biciklom i 20 kilometara peške. To ga, kaže, održava u životu. Među pedeset ljudi, kojima dnevno isporuči pošiljke, pojavi se tek jedna osoba koja je teška sa saradnju. Sa ostalih 49 se lepo dogovara, pomalo ispriča i razmeni koji osmeh. 

„Klijenti su ogledalo”, kratko će Simo Devedan.