Nedavno su završene konsultacije u vezi nacrta Akcionog plana koji bi u procesu priključenja Srbije Evropskoj uniji, pripadnicima nacionalnih manjina trebao da donese bolje ostvarenje prava. Kako će plan biti realizovan zavisi od nadležnih državnih organa i nacionalnih saveta.
Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period 2022- 2025. godine je dokument nastao u okviru pregovaračkog procesa za Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava. Kako bi Srbija ušla u Evropsku uniju, neophodno je da „uredi“ svoj sistem po oblastima odnosno poglavljima kojih ima 35. Za finansiranje ovog plana biće „zadužen“ budžet građana Srbije dok će po potrebi biti korišćena podrška EU organizacija i donatora.
U procesu izrade nacrta ovog plana učestvovali su nadležni prestavnici državnih i pokrajinskih organa, nacionalnih saveta, organizacija civilnog društva ali i oba javna servisa koji su zajedno činili multiresornu radnu grupu. Još jedan akter bili su građani koji su do kraja jula mogli da dostave svoje sugestije i komentare na radnu verziju ovog plana.
Proces izrade ovog dokumenta počeo je krajem 2021. godine. U decembru 2021. na sastanku Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 najavljeno je da će biti pripremljen do kraja prvog kvartala 2022. godine, što nije bila realna procena, budući da su se sastanci održavali na više od mesec dana i da je radna grupa brojala preko 40 članova, objašnjava savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM, Jovana Spremo.
„Onlajn konsultacije u vezi sa radnom verzijom ovog dokumenta održane su u julu, a neki od članova su tražili da se rok za komenare produži, jer to ne bi trebalo da bude proces koji se obavlja u toku letnjih meseci, upravo zbog značaja i obima dokumenta, kao i efekata koje bi njegova implementacija trebalo da ima na prava i položaj pripadnika/ca nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Trenutno nema povratnih informacija u pogledu prihvaćenosti komentara koje je zainteresovana javnost dostavila do predviđenog roka,“ navodi Spremo.
Šta Akcioni plan znači za život manjine
Opšti cilj ovog dokumenta je unapređenje zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, u skladu sa evropskim standardima, kao i pobojšanje uslova za dosledniju primenu propisa koji bi doprineli delotvornijem učešću manjina u javnom životu. Osim ovog, navodi se još 11 posebnih ciljeva među kojima su: unapređen mehanizam prikupljanja podataka o manjinama, bolja ravnopravnost i smanjena diskriminacija, potpuno ostvarivanje prava na upotrebu maternjeg jezika i ekonomska revitalizacija nerazvijenih regiona u kojima žive manjinski narodi. Takođe, cilj ovog plana je i sveobuhvatno procenjivanje uticaja privatizacije na medije na jezicima manjina, kao i uređivačka i finansijska nezavisnost svih manjinskih medija.
Jovana Spremo iz YUCOM-a ocenjuje da dokument sam po sebi ne može doprineti poboljšanju života pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, ali ukoliko bi postojala zaista volja da se predviđene aktivnosti, posebno iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika nacionalnih manjina, ali i iz dela demokratske participacije, sprovedu, značajno bi se unapredila njihova svakodnevnica.
„Mislim da je posebno važno na vreme početi sa aktivnostima koje se odnose na predstojeći popis građana, uključujući i kampanje na jezicima i govorima nacionalnih manjina, upravo kako bi se stekla realna slika o veličini manjinskih zajednica u Srbiji i kako bi u skladu sa tim imali bolji pristup ostvarivanju kolektivnih prava. Veliku ulogu u ovome imaće i nacionalni saveti nacionalnih manjina,“ navodi Spremo.
Ona dodaje da svakako treba sačekati finalnu verziju dokumenta da bi se govorilo o eventualnim propustima, ali primetno je da neki problemi na koje su na primer nacionalni saveti ukazivali nisu posebno tretirani i razrađivani, već se ponavljaju opšte aktivnosti za oblasti delovanja saveta, dok se sa druge strane dokument unapređuje aktivnostima koje odgovaraju prepoznatim problemima od strane Evropske komisije i tela Saveta Evrope.
„Možda bi bilo dobro iskoristiti ovu priliku da se sa svim nacionalnim savetima razgovara o konkretnim gorućim problemima sa kojima se pojedine nacionalne zajednice suočavaju, pa da se adekvatnije, možda ne kroz ovaj akcioni plan, ali kroz neki konkretan program, ovi problemi adresiraju,“ predlaže naša sagovornica.
Šta garantuje primenu Akcionog plana?
Pre svega, obećana transparentnost. Redovni izveštaji će svakako biti dostavljani i predstavnicima EU ali i građani Srbije bi trebalo da imaju uvid u to dokle se stiglo sa ovim planom.
Da li će se sprovoditi i kako teku aktivnosti iz plana, kontrolisaće Savet nacionalne manjine koji je radno telo Vlade, a u njemu će se nalaziti nadležni državni organi i predstavnici svih nacionalnih saveta koji će se sastajati četiri puta godišnje. U praćenju realizacije Savetu će se priključi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koji će pratiti šta se dešava sa realizacijom plana kvartalno. Civilni sektor će moći da učestvje kroz sastanke Pregovaračke grupe za Poglavlje 23.
Jovana Spremo iz YUCOM-a kaže da je izrada ovog dokumenta predviđena revidiranim Akcionim planom za Poglavlje 23, kao jedna od obaveza Srbije u cilju usklađivanja pravnog okvira sa pravom Evropske unije u oblasti osnovnih prava, što bi trebalo da predstavlja garanciju da će plan da bude sproveden.
„Primena aktivnosti iz ovog dokumenta zavisiće od opredeljenih finansijskih sredstava, ali i volje nadležnih ministarstava i institucija da se aktivnosti sprovedu u predviđenim rokovima i na potpun način,“ objašnjava Spremo.
Minority Safe Pack
Sa druge strane, iako se od Srbije očekuje da intenzivnije radi na poboljšanju prava nacionalnih manjina kao uslov da uđe u evropsku zajednicu, set zakona sa nazivom Minorty Safe Pack nije prošao. Jovana Spremo objašnjava da on, predstavlja jedan odličan korak za demokratiju u Evropi i evropsku solidarnost.
„Ideja je bila da se osnaže regulative o zaštiti i promociji kulturne i jezičke različitosti u EU, kao i da se programi finansiranja EU prilagode i da se omogući lakši pristup malim regionima i zajednicama koje govore manjinskim jezicima,“ navodi naša sagovornica.
Prikupljeno je 1,320,000 potpisa građana i građanki EU iz 11 zemalja. Prema propisima, da bi instrumentom evropske građanske inicijative mogao da se predloži zakon neophodno je da se skupi milion potpisa iz bar sedam zemalja, a u ovom slučaju je i broj potpisa, ali i zemlja zainteresovanih za poboljšanje položaja svojih sugrađana koji pripadaju manjinskim zajednicama bio mnogo veći, navodi Spremo.
„Nažalost, neke procedure u EU su i dalje obojene demokratskim deficitom, tako da možemo sačekati da vidimo kakva će biti odluka Evropskog suda pravde u pogledu zahteva za ukidanjem ove odluke Evropske komisije, i možemo se jedino nadati da će sa novim izmenama Ugovora o EU, direktno učešće građana u donošenju zakona biti olakšano,“ zaključuje naša sagovornica.
Pridaj komentár & Dodaj komentar