U opštinsku kasu Bačkog Petrovca u 2024. godine sliće se za 11% manje novca, odnosno za gotovo 100 miliona manje u odnosu na godinu za nama. Tako da novu godinu počinjemo sa skoro 824 miliona dinara u opštinskom novčaniku. Na ovaj procenat, valja dodati još jedan, a to je stopa inflacije. U oktobru je, u odnosu na prošli, novac vredeo manje za 8%, prema Republičkom zavodu za statistiku. 

Od prošle godine Opština je uštedela 67 miliona dinara, koliko iznosi i opštinski deficit za narednu godinu. Bački Petrovac sledeće godine planira da potroši 890 miliona dinara. Najviše će koštati opšte usluge lokalne samouprave (169 miliona), predškolsko vaspitanje (131 milion) i  komunalne delatnosti (oko 90 miliona dinara). Najmanje će se izdvajati za lokalni ekonomski razvoj (3,2 miliona), razvoj turizma (12 miliona) i zdravstvenu zaštitu (13 miliona dinara) što je bio trend i prošle godine. 

Značajna razlika u izdvajanju između tekuće i naredne godine primećuje se u oblasti stanovanja, urbanizma i prostornog planiranja koji sada čini trećinu prošlogodišnjeg rashoda. I komunalne delatnosti će nas predstojeće godine koštati manje i to za oko trećinu u odnosu na ovu godinu.

Manje će se davati i za razvoj kulture i informisanja, i to za 26 miliona dinara. Za plate zaposlenih u opštini, stanovnici Bačkopetrovačke opštine će odvojiti 380.000 dinara više.  

Za mlade će se izdvajati tako što će se ulagati u sport, uređenje škola, igrališta, dečijeg bazena u Magliću, kroz dotacije nevladinim organizacijama, ali ni u ovoj godini nema reči o kancelariji za mlade.  Uprkos manjem budžetu, za decu će se davati više, pa je tako fond za predškolsko vaspitanje veći za 16 miliona, a osnovno obrazovanje za 13 miliona dinara u odnosu na godinu za nama. 

Za izgradnju i opremanje dečijih igrališta u opštinskoj kasi biće izdvojeno sedam miliona dinara, što spada u kapitalni projekat. Na javnoj raspravi, koja je bila organizovana 11. decembra od 14 časova u zgradi Opštine, predstavinci lokalnog odbora Stranke slobode i pravde predložili su da se u budžet uvrste i besplatni udžbenici za sve učenike i učeniceu opštini. Predsednica opštine Jasna Šproh odgovorila je da su već razmišljali o toj ideji. Procenjuje se da je za nju potrebno devet miliona dinara, za šta trenutno nema sredstava, navela je. 

Što se tiče standardnih projekata, tu je program “Treba mi pomoć u kući i van nje” i progam ličnog pratioca deteta, što odgovara rodno odgovornom budžetiranju. Teret poslova nege starijih i dece uglavnom snose žene, za šta nisu plaćene u svom domaćinstvu, a često su zbog toga onemogućene da rade plaćene poslove. Stoga je zadatak lokalne samouprave da kroz rodno senzibilisan budžet omogući ženama da jednako učestvuju na tržištu rada.

Kapitalna ulaganja

Za narednu godinu planira se 22 kapitalna projekta. S obzirom na skromnost lokalnog budžeta, za realizaciju nekih će biti potrebna podrška viših instanci, a u budžetu su izdvojena samo sredstva za učećšće.

U nacrtu budžeta piše da će se rekonstruisati postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, pešačke staze, parkinzi na glavnom putu, kao i kolovoz u Petrovcu i Gložanu. Radiće se i na unapređenju sistema javne rasvete na teritoriji cele opštine. Sređivaće se Mesna zajednica Kulpin, dok će objekat policijske stanice u Bačkom Petrovcu biti adaptiran i prenamenjen.

Planira se i sređivanje Doma kulture u Magliću, kao i Slovačkog vojvođanskog pozorišta u Petrovcu. Rekonstruisaće se i Muzej vojvođanskih Slovaka. Saniraće se dečiji bazen u Magliću, dok će se uređivati i objekti u Predškolskoj ustanovi “Včelka” u Petrovcu i Magliću. 

Ovim planom ni osnovne škole nisu ostale zanemarene. Renoviraće se osnovna škola u Magliću i Petrovcu, gasna kotlarnica u školi “Jozef Marčok Dragutin” u Gložanu, a deo škole “Jan Amos Komenski” u Kulpinu će biti prilagođen za celodnevni boravak dece. Ovo je dvogodišnji projekat, a u toku je proces javne nabavke za prvu fazu. 

Planirano je i parterno uređenje prostora oko tribina FK “Mladost”. U budžetu je izdvojeno milion dinara za učešće, dok bi samo uređenje koštalo oko 30 miliona dinara, za šta će se konkurisati kod Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, navela je predsednica Opštine Jasna Šproh na javnoj raspravi.  

U budžetu za narednu godinu među kapitalnim investicijama nalazi se i izgradnja biciklističke staze od Irmovačkog mosta do Akva parka Petrolend. Za njenu izgradnju planirano je izdvajanje od milion dinara iz loklanog budžeta. Na javnoj raspravi novinarkama Storyteller-a objašnjeno je da je ovaj iznos samo za učešće u projektu, a da će se za izgradnju staze konkurisati na pokrajinskom nivou. Sama izgradnja će zapravo koštati oko 150 miliona dinara. Budžetom za 2021. godinu za izradu planske i tehničke dokumentacije bilo je planirano izdvajanje od 2,2 miliona dinara. Redakcija Storyteller-a čeka odgovor Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja, kako bi saznali da li je dokumentacija urađena. 

Učešće građana u kreiranju budžeta

Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov navodi da je važno da lokalne samouprave imaju sopstveni budžet, a ne kao u centralizovanim državama poput naše, da sva sredstva idu u državni budžet, pa da se dele po određenim kriterijumima, koji ne moraju biti fer. 

“Odluke se donose na državnom nivou, a život je lokalnog karaktera,” kaže naš sagovornik.

Dodaje da kako bi zadovoljili svoje potrebe u zajedničkom životu, poput parkova, puteva, vrtića, građani i građanke na lokalu treba da imaju budžet koji je transparentan i na koji mogu da utiču preko svojih predstavnika u lokalnoj skupštini. 

“Kada bi stvarno bili demokratska država, onda bi građani o svakoj bitnijoj investiciji trebali da budu anketirani, kao i o svojim potrebama,” navodi Popov prisećajući se da se tako radilo u socijalističko vreme.   

Mesne zajednice kao najniže ćelije upravljanja koje imaju samo konsultativnu moć, mogle bi da budu sjajan mehanizam za veće i direktnije učešće građana u odlučivanju, dodaje Popov.

Bečejsko udruženje mladih (BUM) upravo je to i uradilo.  

Oni su pre pet godina sproveli anketu o budžetu uglavnom na pijaci.  Rezultati su bili zabrinjavajući jer su pokazali da su građani smatrali da nemaju pravo ni da vide svoj lokalni budžet, a kamoli da odlučuju o sopstvenom novcu, što ih je motivisalo da pokrenu akciju “Budžet po meri građana”, prepričava Gordana Adamov iz ove organizacije.

“Građani su počeli sve više da se interesuju i da pitaju lokalnu samoupravu zašto nešto nije urađeno. To posebno možemo da vidimo na javnim raspravama koje su sve masovnije,” navodi ova omladinska radnica. 

U Bačkom Petrovcu na javnoj raspravi o budžetu bilo je ukupno pet građana uključujući novinarke Storyteller-a. 

Bečejski “Budžet po meri građana” je mehanizam participativnog budžetiranja i funkcioniše na sledeći način. Prvo, građani predlažu budžetske prioritete, definišu kako bi oni potrošli novac za investicije koji iznosi oko 100 miliona dinara. U svih osam mesnih zajednica organizuju se okrugli stolovi gde građani neposredno razgovaraju sa donosiocima odluka.

Nakon što se ovaj proces završi, prikupljeni predlozi formiraju se u glasački listić i u toku jednog vikenda organizuje se glasački dan, gde građani uživo ili onlajn mogu da glasaju za najviše tri budžetska prioriteta u okviru svoje mesne zajednice. 

Oni predlozi sa najviše glasova ulaze u budžet za narednu godinu. I ništa od ovoga ne bi bilo moguće da Opština Bečej nije otvorena za sradanju sa Bečejskim udruženjem mladih ali i svojim građanima.  

“Za predstavnike Opštine to predstavlja mehanizam da čuju šta građani misle. A primetili smo da je dobro organizovati ovu akciju kako bi i građani razmeli kako funkcioniše jedan budžetski proces,” navodi Gordana Adamov. 

Dodaje i da BUM organizuje i radionice sa srednjoškolcima koji postaju punoletni u kojima se trude da objasne mladima kako izgleda kreiranje jednog lokalnog budžeta. Mladi veruju da to nije njihov novac jer smatraju da oni ne plaćaju poreze, pa BUM nastoji da im objasni da oni to ipak rade svakom kupovinom. 

“Budžet je najvažniji dokument jednog grada ili opštine jer on definiše prioritete u okviru godinu dana i samim tim direktno utiče na kvalitet našeg života,” zaključuje Gordana Adamov.