Ministarstvo prosvete najavilo je da će za nabavku besplatnih udžbenika za učenike osnovne škole za iduću školsku godinu izdvojiti 720 miliona dinara, a sličnu odluku doneo je i Grad Beograd. Dok u prvom slučaju pravo na dodelu besplatnih udžbenika imaju učenici primaoci socijalne pomoći, đaci koji se školuju po individualnom obrazovnom planu, osnovci kojima su potrebni prilagošeni udžbenici (uvećan font, Brajevo pismo, elektronski format), kao i učenici koji su u porodici treće ili svako naredno rođeno dete, u drugom slučaju, po najavama beogradskih zvaničnika, svi osnovci dobiće besplatne udžbenike. Ali šta je sa učenicima van prestonice, ili onim iz manjinskih nacionalnih zajednica i mešovitih škola koji nemaju pravo na besplatne udžbenike koje finansira resorno ministarstvo?
Potencijalno rešenje možda leži u izboru besplatnih udžbenika koje već dve godine nudi Fondacija „Alek Kavčić“, smatra Vladimir Kolar iz Stare Pazove, čija deca nastavu pohađaju na slovačkom jeziku. Ipak, u kontekstu pomenutih društvenih, odnosno jezičkih grupa ovo rešenje ima veliko ograničenje jer ova nastavna sredstva nisu dostupna na jezicima nacionalnih manjina.
“Ovi udžbenici su odlična ideja i prava prilika za nacionalne manjine kako bi konačno rešili problem udžbenika sa kojima se nose. Prevođenjem udžbenika na jezike nacionalnih manjina rešili bismo stalna kašnjenja koja se dešavaju početkom školske godine, dakle deca ne dobijaju udžbenike na vreme, što je, složićete se, krucijalno za normalno odvijanje nastave na maternjem jeziku”, kaže Vladimir Kolar i dodaje da su ove situacije jako frustrirajuće za roditelje, koji posle ovakvih iskustava sve češće upisuju svoju decu u škole sa nastavom na srpskom jeziku.
“Svi dobro znamo da to vodi ka gašenju škola na maternjem jeziku nacionalnih manjina i laganom nestanku istih sa ovih prostora”, dodaje naš sagovornik.
I Marijan Triaška iz Bačkog Petrovca smatra da bi ovi udžbenici trebali da budu i na jezicima nacionalnih zajednica, kako bi i druga deca mogla da iskoriste ovu mogućnost.
“Udžbenici u Srbiji su jako skupi i na njima se puno zarađuje i zato je jako značajno što imamo Fondaciju Aleka Kavčića koji nudi model besplatnih elektronskih udžbenika, ili mogućnost kupovine štampanih udžbenika po realnoj ceni, koja je znatno niža od cene udžbenika koju smo do sada plaćali. Po rečima Aleka Kavčića, komercijalna cena po jednoj stranici štampane udžbenika iznosi 2 dinara i roditelji mogu sami da izračunaju koliko bi jedan udžbenik realno trebao da vredi”, kaže Marijan Triaška .
Prema njemu, obezbeđivanje besplatnih udžbenika za sve đake osnovnih škola bi trebala da bude uloga države, kao što je to u većini zemalja Europske unije.
U Fondaciji „Alek Kavčić“ kažu da u planu ove organizacije jeste da u svoju ponudu uvrsti i besplatne udžbenike na jezicima nacionalnih manjina.
„Sa velikom sigurnošću kažemo da nam je plan da imamo udžbenike na jezicima nacionalnih manjina i da radimo na tome“, kažu u Fondaciji.
„Ovim putem pozivamo sve zainteresovane prevodioce na jezike nacionalnih manjina, koji su voljni da volonterski prevedu udžbenike da nam se jave. Fondacija bi zatim platila sve troškove koji moraju da se plate državi, i predala taj prevedeni udžbenik na odobrenje Ministarstvu prosvete. Kada dobijemo odobrenje, stavili bi smo ga potpuno besplatno na sajt besplatnabiblioteka.com. Takođe, obavezujemo se da ćemo ponuditi i uslugu štampe tog udžbenike, koju ćemo mi platiti unapred. A nastavnici, roditelji i svi zainteresovani moći da dobiju za svega 2,2 dinara po strani udžbenika, što je cena štampe“, kaže Alek Kavčić, osnivač Fondacije , za portal Storyteller.
Prethodne godine otprilike jedna trećina škola u Srbiji koristila je neki od naših udžbenika, dok ove školske godine sve osnovne škole u Šidu koriste ove udžbenike, dodaje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, učenici koji se školuju na hrvatskom jeziku imaju obezbeđene potpuno besplatne udžbenike za svih osam godina koliko traje osnovna škola. „Tako da ima i onih koji uče na jezicima nacionalnih manjina, a ne plaćaju udžbenike“, kaže Kavčić.
Inače, pripremanje, odobravanje, izbor, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika i udžbeničkog kompleta, uređeno je Zakonom o udžbenicima, dok odluku o izboru udžbenika na jeziku i pismu nacionalne manjine donosi nastavničko veće na obrazložen predlog stručnih veća za oblasti predmeta, odnosno stručnog veća za razrednu nastavu koji izvode nastavu na jeziku nacionalne manjine.
„Ukoliko u Katalogu udžbenika nema odobrenih udžbenika za nastavu na jeziku i pismu nacionalne manjine, škole od odobrenih udžbenika na srpskom jeziku vrše izbor udžbenika koji će biti preveden na jezik i pismo nacionalne manjine. Ovaj udžbenik koristiće se u svim školama u kojima se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na tom jeziku i pismu. Ministar, na osnovu odluke koju škola dostavlja Ministarstvu, utvrđuje koji je udžbenik izabran za korišćenje od strane najvećeg broja učenika koji pohađaju nastavu na jeziku i pismu nacionalne manjine, o čemu obaveštava izdavača. Izdavač u roku od osam dana obaveštava Ministarstvo da li će sam izdati izabrani udžbenik. Ukoliko izdavač ne izdaje izabrani udžbenik ministar obaveštava javnog izdavača, koji je u obavezi da ga prevede“, objašnjavaju iz institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti .
Posebno ukazuju na to da udžbenik na jeziku i pismu nacionalne manjine spada u tzv. niskotiražni udžbenik (udžbenik čiji su direktni i indirektni troškovi proizvodnje i zavisni troškovi prodaje veći od maloprodajne cene) povodom kojih izdavač ima zakonsku obavezu da učestvuje u obezbeđivanju sredstava za njihovo izdavanje.
Ko bi trebalo da obezbedi prevod besplatnih udžbenika na jezike nacionalnih zajednica?
Prevod besplatnih udžbenika pomenute Fondacije na slovački jezik bi trebao da bude pod ingerencijom Nacionalnog saveta slovačke nacionalne zajednice (NSSNM), koji bi trebao da obezbedi finansijska sredstva za ovu namenu, slažu se naši sagovornici Vladimir Kolar i Marijan Triaška, dok NSSNM ima drugačije mišljenje.
„Udžbenike bi trebalo da prevede Nacionalni savet, da stupi u kontakt sa školama na manjinskom jeziku, pronađe ljude iz struke koji mogu adekvatno da urade prevod, obezbede sredstva i donacije i na taj način reše problem. Mislim da bi nasli razumevanje donatorske zajednice za ovakvu vrstu problema“, smatra Vladimir Kolar.
Fondacija „Alek Kavčić“ je preko roditelja iz Kovačice stupila u kontakt sa Nacionalnim savetom slovačke nacionalne manjine (NSSNM) sa ponudom prevoda udžbenika za osnovnu školu. Odbor za obrazovanje NSSNM je razmotrio ponudu i prema rečima koordinatorke Odbora Svetlana Zolnjan, a na osnovu informacija kojima raspolaže Odbor, nijedna škola sa slovačkim nastavnim jezikom još nije izrazila interesovanje za ove naslove.
„Izbor udžbenika se vršio postepeno tokom protekle četiri godine, jer su udžbenici objavljivani i prevođeni od strane izdavača kojeg je izabrala velika većina naših nastavnika/učenika. NSSNM za sada sarađuje sa sedam izdavača (Zavod za izdavanje udžbenika, Klett, Novi logos, Freska, Eduka, Krug i Kreativni centar), ali je do sada svaki izdavač pokrio pune troškove izrade i izdavanja udžbenika na jeziku nacionalne manjine. Završni ispiti za učenike osmog razreda odvijaju se najčešće po nastavnom planu i programu prema izdavačima Klett i Novi logos, što je uticalo da nastavnici izaberu ove udžbenike“, kaže Svetlana Zolnjan .
Prema njenim rečima, Fondacija „Alek Kavčić“ je tražila da troškove prevoda udžbenika finansira NSSNM.
„Proučili smo ponudu Fondacije i došli do zaključka da, ako je udžbenik „besplatan”, onda svaki učenik treba da ima tablet ili računar, a internet u školi treba da bude savršen kako bi stotine učenika moglo da se uključi odjednom“, dodaje Zolnjan i podseća na to da se štampana forma udžbenika naplaćuje. Svetlana Zolnjan kaže da je Odbor za obrazovanje ponudio Fondaciji da o svom trošku pripremi udžbenike na slovačkom jeziku, kao što to radi svaki drugi izdavač, a što je takođe po zakonu.
“NSSNM će u postupku odobravanja dati mišljenje o njihovom prevodu u skladu sa zakonom i onda ih ponuditi našim školama”, zaključuje naša sagovornica.
Prema rečima Tatjane Mišović, rukovoditeljke Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanje, ova institucija podržava ideju da udžbenici za sve učenike budu besplatni, ali da to bude sistemski rešeno, na nivou države, kada to bude moguće.
„Zavod nema nadležnosti po pitanju izbora udžbenika, kao ni mogućnost da utiče na izdavače da prevode udžbenike na jezike manjina. U nadležnosti Zavoda je davanje stručnih ocena udžbenika, na osnovu kojih ministar odobrava udžbenike“, pojašnjava Tatjana Mišović .
Besplatni udžbenici za sve osnovce u Beogradu i Beočinu, ali ne i u Bačkom Petrovcu
Dok Grad Beograd najavljuje besplatne udžbenike za sve osnovce, a Opština Beočin je prošle godine obezbedila iste za svoje osnovce, mnoge lokalne samouprave još uvek nisu prepoznale ovaj vid podrške deci i porodicama. Zadnjih meseci pojedine političke stranke u svojim mestima ili javno apeluju na predstavnike lokalnih samouprava ili pokreću peticije za obezbeđivanje besplatnih udžbenika za sve osnovce od strane lokalnih samouprava.
U opštini Bački Petrovac je ovaj korak napravio Opštinski odbor Stranke slobode i pravde (OO SSP) koji je u Bačkom Petrovcu i Gložanu pokrenuo peticiju sa ciljem da se donese odluka kojom bi se u prvom narednom i svim sledećim budžetima opštine Bački Petrovac obavezno i redovno predvidela budžetska sredstva za kupovinu udžbenika za sve učenike osnovnih škola na teritoriji opštine i da se ti udžbenici preko škola učenicima podele besplatno, kaže Marijan Triaška, predsednik OO SSP Bački Petrovac .
“Pozivamo se na član 71. Ustava Republike Srbije kojim je zagarantovano besplatno obrazovanje svakom pojedincu, na član 4. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji propisuje da svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj školi, i član 5. istog zakona, koji kaže da je osnovno obrazovanje i vaspitanje obavezno. U ovom trenutku država Srbija ne ispunjava obavezu koja proističe iz ovih članova Ustava i zakona, već je kupovinu udžbenika prebacila na roditelje i staratelje učenika od kojih su mnogi u nepovoljnom materijalnom položaju”, kaže Triaška i dodaje:
„Na samu državu u ovom trenutku ne možemo uticati, ali na našu opštinu možemo i verujemo da ćemo ovom inicijativom uz dovoljan potpis građana moći da utičemo na opštinu da donese ovakvu odluku, pošto na kraju krajeva to je novac građana i oni imaju pravo da predlažu na šta će se ta sredstva iskoristiti.”
Prema njegovim rečima, u opštini Bački Petrovac ima oko 900 đaka koji pohađaju osnovnu školu, a u proseku jedan komplet udžbenika košta oko 10.000 dinara.
“Za besplatne udžbenike bi dakle bilo potrebno da se izdvoji oko 9 miliona dinara iz budžeta opštine, ili 1,1%, što smatramo da nije veliko opterećenje a pogotovo kada uzmemo u obzir koliko novca se samo troši na reprezentaciju i nagrade zaposlenim (preko 10 miliona dinara) ili druge stvari koje nisu od vitalnog značaja za funkcionisanje naše opštine. Dakle, ako bi barem malo brinuli o nepotrebnim rashodima opštinskog budžeta, zasigurno bi se našli sredstva za besplatne udžbenike i razne druge opšte korisne stvari”, zaključuje Triaška i dodaje da ukoliko bi se barem delimično prihvatio model, koji Fondacija Aleka Kavčića pruža, potrebna sredstva koja bi se izdvajala za besplatne udžbenike bi bila značajno manja.
A šta je sa korišćenjem besplatnih udžbenika Fondacije „Alek Kavčić“ u mešovitim školama?
Nastava u mnogim školama, posebno na teritoriji Vojvodine, odvija se na nekoliko jezika – na srpskom i na jednom od manjinskih jezika, što eventualnu upotrebu besplatnih udžbenika pomenute Fondacije dodatno komplikuje, jer neretko se dešava, prema rečima čitalaca portala Storyteller, da škole ne razmatraju mogućnost dostupnih besplatnih udžbenika, jer bi to značilo nefer odnos i položaj učenika i učenica iz manjinskih zajednica kojima za sada nisu ponuđeni besplatni udžbenici ove Fondacije.
„Načelno posmatrano, činjenica da udruženje ili fondacija omogućava jednoj grupi lica ostvarivanje pogodnosti kada nema obavezu da pruža uslugu svim građanima i građanka, ne može se smatrati povredom prava na nediskriminaciju“, kažu u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Inače, na zvaničnom sajtu Fondacije je navedeno da su osnovni ciljevi ove fondacije promocija obrazovanja i nauke.
„Obezbeđivanje besplatnih udžbenika za učenike osnovnih škola nije zakonska obaveza ove fondacije, kao ni bilo koje druge organizacije civilnog društva“, objašnjavaju iz stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ujedno ukazuju na to da se Povereniku za zaštitu ravnopravnosti niko od građana i građanki nije obratio povodom ovog pitanja.
„U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, Poverenik može dati mišljenje da li je neki akt diskriminatorski tek nakon sprovedenog postupka u kojem utvrđuje činjenično stanje. Odluka se donosi nakon sagledavanja svih činjenica i okolnosti slučaja, analize cilja i posledica preduzetih mera, kao i srazmere između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruju, odnosno da li se cilj mogao postići i drugom merom“, dodaju iz institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Pridaj komentár & Dodaj komentar