Search and Hit Enter

Dramska grupa HKC „Bunjevačko kolo“ prikazuje našu narav i situaciju u društvu baš onakvom kakva jeste

Hrvatski kulturni centar „Bunjevačko kolo” u Subotici, pri kojem radi i dramska grupa pod budnim okom reditelja Marjana Kiša, je najbrojnije hrvatsko društvo u Vojvodini. Ovo kulturno udruženje je osnovano 1970. godine. Godinu dana ranije je grupa subotičkih hrvatskih intelektualaca, koji su organizovali i vodili gradsku folklorno-turističku manifestaciju Dužijanca 1968. i 1969., uočila potrebu za osnivanjem institucije čiji bi cilj bio stalni rad na prikupljanju, proučavanju, negovanju i očuvanju kulturne baštine Hrvata Bunjevaca. Uz to i da doprinese razvoju novih oblika i sadržaja kulturnog stvaralaštva ove manjinske zajednice.

Dramska sekcija HKC “Bunjevačko kolo” u Subotici pod vođstvom Marjana Kiša

U HKC “Bunjevačko kolo” su bili posebno aktivni ansambl narodnih plesova i pesama pri folklornoj sekciji, zatim muzička, likovna  i dramska sekcija, koja je u međuvremenu prestala sa radom. Ipak, aktivnosti dramske grupe su pre tri godine obnovljene zahvaljujući reditelju i dramskom piscu Marjanu Kišu.

“Naša dramska grupa je osnovana pre tri godine, jer se ukazala potreba da pored folklora i tamburaša postoji i drama,” kaže Marjan Kiš koji dramsku sekciju i vodi. “Ona je postojala pre desetak godina, ali se ugasila i nestala. Onda sam okupio ekipu i počeo sa radom.”

Kiš ocenjuje da je upravo u periodu, kada se ponovo okupila dramska sekcija, ovo kulturno društvo Hrvata u Vojvodini zapalo u ozbiljnu krizu. “I to u kadrovsku i finansijsku krizu, delom i političku i nastalo je prilično rasulo,” kaže naš sagovornik. “Skoro je prestao sa radom folklor sa svoje dve uzrasne grupe, nije više bilo pevačke i tamburaške sekcije. Dolaskom novog predsednika sredinom pretprošle godine, došlo je do postepene stabilizacije društva.”

Kako kaže naš sagovornik, srećom, on nije otišao i tako su uspeli smo da sačuvaju dramsku sekciju. Zbog ovih događaja uradili su samo jednu predstavu  “Ča Grgina huncutarija”:

Marjan Kiš (prvi sleva) posle izvođenja predstave „Ča Grgina huncutarija“ / Foto: Subotica.com

“Ona je rađena na bunjevačkoj ikavici prema mojem tekstu i režiji,” približava predstavu sam autor. “Bunjevačka ikavica je veoma specifična i skoro da nema autora koji mogu napisati predstavu na ikavici. Ne volim da učestvujemo na festivalima, koji su takmičarskog karaktera, ali smo prošle godine učestvovali u Somboru na festivalu tog tipa i dobili smo nagradu za najbolju predstavu i glavnu mušku ulogu,” kaže Kiš.

Profesionalizam u redovima manjinskih pozorišta

Pojedini pozorišni stvaroci koji su aktivni u manjiskim pozorištima smatraju da je formiranje profesionalnih manjinskih pozorišta u Vojvodini mač sa dve oštrice. Zajednica Hrvata u Vojvodini svoje profesionalno pozorište za sada nema. Ali da li bi trebalo da ga ima i kako bi to uticalo na amatersko pozorišno stvaralaštvo?

“Teško pitanje, težak je i odgovor,” razmišlja naglas Marjan Kiš. “Nisam potpuno siguran šta bi tu bilo dobro učiniti. S jedne strane u Subotici imamo srpsko i mađarsko pozorište u okviru Narodnog pozorišta. Postoje političke inicijative da se osnuje i hrvatsko. Da bi me razumeli, moram malo razjasniti situaciju,” kaže naš sagovornik.

Predstava „Ča Grgina huncutarija“ je na redovnom repertoaru Narodnog pozorišta u Subotici.

“Bunjevački je autohtoni i izvorni jezik Bunjevaca – Hrvata u ovom kraju, ali smatra se jednim oblikom hrvatskog jezika. Isto kao, recimo, dalmatinska ikavica. Moja predstava je, kako sam već naveo na toj ikavici. Nju prihvataju i Hrvati, ali i sve nacije u Subotici. Jezik je interesantan, pitak i melodičan, i opšte prihvaćen. Ako bi se osnovalo hrvatsko profesionalno pozorište, to bi podrazumevalo izvođenja na hrvatskom jeziku, za koja mi u Subotici baš trenutno i nemamo kadrove,” pojašnjava situaciju reditelj Kiš.

Ako bi se osnovalo hrvatsko profesionalno pozorište, to bi podrazumevalo izvođenja na hrvatskom jeziku, za koja mi u Subotici baš trenutno i nemamo kadrove.

Marjan Kiš

“Na žalost,  u Zavodu za kulturu vojvođanskih Hrvata u Subotici smatraju naš način rada manje vrednim, jer je to kao “pučko- narodno kazalište”, koje po njima nema veliku umetničku vrednost. Oni preferiraju “ umetničke vrednosti“ što po njima podrazumeva hrvatski službeni jezik,” kaže on.

Marjan Kiš u kulturi radi skoro 40 godina i dobro poznaje ovdašnje ljude, iz čega proizilaze i njegova razmišljanja i stavovi.

“Radio sam puno predstava, dečijih i za odrasle, radio sam nekoliko TV serijala na ikavici, od kojih je jedan prikazala i RTV Vojvodine. Mislim da Hrvatsko pozorište na ovoj teritoriji može da radi sa uspehom samo ako bi u njemu bila i ikavica,” smatra naš sagovornik. “Na hrvatsku predstavu bi se napunila sala samo na premijeru, posle teško. Osnivanje profesionalnog pozorišta pretpostavljam da bi delom uticalo na amatere, ali mi smo toliko jaki, da bi oni bili na šteti“, tvrdi Kiš.

Za predstave koje priprema dramska sekcija sa Marjanom Kišom interesovanje je veliko. “Mogu reći da sam ponosan na rezultate koje smo kao ekipa postigli. Zahvaljujući mojem imenu i ranijim zaslugama, uvršteni smo u repertoar subotičkog profesionalnog narodnog pozorišta, ali smo opravdali u potpunosti svojim kvalitetom poverenje rukovodilaca i stručnjaka koji ga vode,” kaže Kiš.

Do sada smo imali sedam nastupa u repertoaru i svaki put je sala bila prepuna. Posebno smo ponosni na podatak da smo u poslednjoj predstavi u 2018 g. 28. decembra postigli rekord u prodatim ulaznicama za sve predstave u pozorištu u ovoj godini. Uključujući tu naš profesionalni ansambl i gostovanja velikih srpskih pozorišta. Na žalost, ne nailazimo na priznanje Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata…“

HKC “Bunjevačko kolo” ima i dečiju dramsku sekciju, šta posebno naglašava Marjan Kiš. “U društvu smo osnovali i dečiju dramsku grupu, tako da imamo zaista kvalitetnu decu koju uvodimo u svet glume.”

Dečja dramska sekcija uz Nevenu Mlinko čini ovaj svet lepšim

Predstava „Velika tvornica riječi“ / Foto: iz arhive HKC „Bunjevačko kolo“

Dečija dramska sekcija pri HKC “Bunjevačko kolo” osnovana je u septembru 2014. godine.

„Već je tada postojalo uigrano jezgro koje je činila generacija starijih osnovaca i srednjoškolaca koji su voleli i umeli da glume, a i imali su veći broj zapaženih predstava i nastupa iza sebe. Ovu volju za igrom i stvaranjem su prepoznali ljudi u upravi HKC “Bunjevačko kolo” i Marjan Kiš, te su me pozvali da oživimo dramsku sekciju koja je ranijih godina uspešno delovala u Kolu i da je obogatimo dečjom scenom,“ priseća se Nevena Mlinko, koja vodi velike male pozorišne stvaraoce.

„Osnovna ideja je bila da dečja dramska sekcija funkcioniše kao školica glume sa nekoliko manjih glumačkih i recitatorskih nastupa, te jednom predstavom u drugom delu sezone,“ objašnjava naša sagovornica. „Cilj je bio dati deci prostor da neguju i u javnosti prikazuju svoju stvaralačku igru u plemenitim okvirima pozorišnih tema.“

Trudimo se da budemo profesionalci u amaterskom svetu s nepokolebljivom verom u to da ga možemo učiniti boljim i bogatijim. Za vežbanje i sazrevanje u tome nema boljeg mesta od pozorišta i to od najmanjih nogu.

Nevena Mlinko

Iako su godinu 2017. završili u okrilju Američkog kutka Subotica, odnosno, nastupio je prekid rada ove sekcije u „Bunjevačkom kolu“ zbog loših uslova za rad, već sledeće godine je sve ispravljeno, te danas dečija dramska grupa nesmetano radi.

„Radimo dva puta nedeljno u toplom, čistom i urednom prostoru okruženi ljudima koji imaju sluha za naše ideje i potrebe. Nepromenljive u našem radu su sledeće: osnovnoškolski i srednjoškolski  uzrast dece koja glume, domaće tj. vlastite snage među kojima izdvajam scenografa Kristijana Milankovića i za muziku zaduženog Darka Temunovića, a sekciju za sada vodim samostalno, dok u radu sa decom na probama zajednički postavljamo i osmišljavamo predstave,“ kaže Nevena Mlinko.

Nevena Mlinko / Foto: iz arhive N. M.

Prva veća predstava dečijeg pozorišnog ansambla je bila “Neispavana ljepotica” sa kojom su išli na takmičenje, druga je bila mjuzikl “Velika tvornica riječi” sa kojom su imali najviše gostovanja i nastupali kao prateći program na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici i treći veći projekat je bilo biblioterapijsko pričanje priča oko vatre “Priča – ono što nikad ne umire”. Deca koja su članovi sekcije imaju zapažene rezultate i na recitatorskim takmičenjima.

Za dečije predstave HKC „Bunjevačko kolo“ interesovanje je veliko, i to ne samo u okvirima manjinske zajednice, iako su najčvršće vezani za zajednicu vojvođanskih Hrvata. Ipak, zainteresovanost za predstave je izlazila iz tipičnih okvira manjinskih i malih scena, jer posetioci njihovih predstava nisu bila samo deca i rodbina dece koja glume, nego je broj bio veći i sastav publike šarolik.

„Ključ uspeha jednim delom leži u konceptu predstava koje su osmišljene kao porodični teatar. Biramo univerzalne teme, koje se dotiču i malih i velikih ljudi, a oblikujemo ih u iskrenim dečjim tonovima, te ih odlikuje toplina i jednostavnost izraza,“ pojašnjava Nevena Mlinko. „Najčešće se predstavljamo na sceni HKC-a, te u okolnim subotičkim mestima, u okviru drugih većih manifestacija, kao što su Dani hrvatske knjige i riječi, na katoličkim programima, kao što je Hollywin ili na prelima. Prisutni smo i u vrtićima za koje pravimo manje prigodne igrokaze.“

Lice društva slikano manjinskim amaterskim pozorištem je vrlo realno

Predstava „Priča – ono što nikada ne umire“ / Foto: iz arhive HKC „Bunjevačko kolo“

Reditelj, pisac dramskih tekstova i vođa dramske grupe u HKC “Bunjevačko kolo” u Subotici Marjan Kiš, koji pre svega u svom umetničkom izrazu neguje komediju, bez zastajkivanja odgovara na pitanje kakvo je lice društva slikano manjinskim amaterskim pozorištem:

“Vrlo realno, jer nama komedija dopušta da prikažemo realnu sliku u okolini i zemlji, kritike za našu predstavu i idu u tom smeru. Naše pozorište prikazuje našu narav i situaciju u društvu baš onakvom kakva jeste,“ kaže naš sagovornik.

“Kroz rad dečije dramske sekcije u Bunjevačkom kolu se trudimo da šaljemo i formiramo lice društva koje će, plašim se, uvek biti i ostati manjinsko, ne zbog jezika kojim se u našim predstavama govori, nego zbog njegovih osobina i ideala,” kaže Nevena Mlinko koja je u ovom hrvatskom društvu zadužena za dečiju dramsku sekciju.

Nevena Mlinko dodaje: “Težimo dečjoj slobodi igre i izbora koja iskonski bira da stvara, a ne da ruši i bira dobro, a ne zlo. Težimo iskrenosti i plemenitost,” kaže ona i dodaje:

“U tom pogledu, trudimo se da budemo profesionalci u amaterskom svetu s nepokolebljivom verom u to da ga možemo učiniti boljim i bogatijim. Za vežbanje i sazrevanje u tome nema boljeg mesta od pozorišta i to od najmanjih nogu.”


Projekt pod nazivom Lice društvo slikano manjinskim amaterskim pozorištem, koji realizuje Asocijacija slovačkih novinara, finansijski je podržalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave R. Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne održavaju stavove Ministarstva, koje je dodelio sredstva.  


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke na mejl? Prijavite se na newsletter.

No Comments

Komentár

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.