Emigracija i njen glavni faktor: loša ekonomska situacija

U Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije se navodi da čak 64 procenata mladih želi da ode iz Srbije. Emigracija kao odluka proizilazi iz raznih razloga i to zbog velike nezaposlenosti mladih u Srbiji, slabog učešća u političko-društvenom životu, apatije prema političkom sistemu i izborima, ali i zbog nepoverenje u zvanične institucije. Neke od pokazatelja u ovom izveštaju potvrđuju i priče ljudi zabeležene u projektu “Re(E)migracije”.

Kada analiziramo odgovore ispitanika, zaključujemo da su se iz Srbije odselili zbog nezadovoljstva situacijom u društvu (plate, uslovi, zaposlenje…). 

„U Srbiji nisam imao nikakve uslove  u oblasti sporta. Svi su znali da „lupam“, svako bi mi stisnuo ruku i pohvalio me za uspeh, ali me niko nije pitao šta se nalazi iza uspeha. Bila je to moja čvrsta volja i finansijska pomoć od roditelja,“ u slučaju Mareka Medovarskog iz Bačkog Petrovca, ili u sudbini Zdenka Kolara iz Luga:

„Istina je da sam uvek želeo da budem samostalan, ali recimo iskreno da su u to vreme u firmi u kojoj sam radio, bile male plate, negde oko 200 evra. Kako onda može mlad čovek da osnuje porodicu, izgradi kuću, kupi auto?! Zato sam polako počeo da razmišljam o odlasku…“

Zajedničko u njihovim odgovorima bilo je i to da su i nakon odlaska iz naše zemlje i dalje pratili političko-društvena događanja, ali nakon par godina provedenih u drugoj zemlji, interesovanje za ovu oblast slabi. Ipak treba naglasiti još jednu stvar pri odgovorima ljudi koji su se iz Srbije iselili. To je nostalgija i žudnja za zavičajem koja je kod njih stalno prisutna. To takođe potvrđuju i primeri njihovih odgovora.

• „Ali nikada se ne zna šta je pred nama a možda ćemo koliko sutra odlučiti da dođemo da živimo u Srbiji…“
• „Mislim da ću se u Srbiju sigurno vratiti kada budem u penziji. Ako do toga dođe pre, sigurno ću nešto veliko postići u mom sportu, jer je to uslov za povratak…“
• „Ne osećam se ovde kao kod kuće, ne doživljavam Slovačku kao moju prirodnu sredinu, mada živim u svom stanu. Kod kuće je najbolje. Često citiram i setim se Valekove pesme Kuće su ruke na kojima smeš da plačeš.”

I sagovornici koji žive i rade u Srbiji se izjašnjavaju o uslovima života u našoj zemlji. Njihovi odgovori su u ovom kontekstu različiti:

• „Ostajem u Srbiji zato što imam sreće i živim kao da nisam u Srbiji.“
• „Ne bih volela da napustim Srbiju, ali ne želim ni da odem sa sela. Ovo je moj dom i mislim da se nigde ne bih osećala ovako prijatno i udobno kao u mom selu.“
• „Ja za sada ne. Živim po svom. Verovatno bi jedino rat mogao da me otera iz Bingulje…“

Sem ovih slučajeva, navodimo i one u kojima sagovornici tvrde da su zadovoljni svojim poslom i životom u našoj zemlji.

• „Posla je sve više i ima ga dovoljno, pošto je mnogo majstora otišlo u inostranstvo, najviše u Slovačku. Dešava se da ni ne mogu da uradim sve što je u ponudi.“
• „Moj dom je uvek bila Srbija i tako će zauvek ostati… za sada nas to motiviše da ostanemo u Srbiji. Situacija se međutim može i promeniti a možda ćemo ponovo živeti u Slovačkoj.“

Emigracija očima institucija

Kancelarija za Slovake u dijaspori pažljivo prati razvoj zajednica u dijaspori i evidentira tendenciju naših sunarodnika da se isele iz matične države u inostranstvo, često u Slovačku.

“Ova tendencija se ne tiče samo  Vojvodine, nego je vrlo jaka u Hrvatskoj, Rumuniji i u Ukrajini. Kao bitan faktor emigracije javlja se, pre svega, loša ekonomska situacija u oblastima, gde još uvek živi Slovačka manjina kompaktno”, kaže za portal “Storyteller” Pavel Meleg iz Strateško-političkog odbora u Kancelariji za Slovake u dijaspori i dodaje:

“Slovačka sela su pogođena nedostatkom kapitala i nedovoljnim prilivom investicija. One obično ne dolaze kao posledica privredne situacije u matičnoj zemlji, ali i zato što ovde nema dovoljno kvalifikovane radne snage. Usled loše ekonomske situacije dolazi do intenzivnog iseljavanja stanovništva, često celih porodica za boljim  životnim uslovima. Ako matične zemlje ne obezbede privredni razoj ovih oblasti, proces iseljevanja pre svega mladih se ne može zaustaviti”, konstatuje, dodajući:

“U vašem slučaju se ništa neće promeniti, sve dok Srbija ne obezbedi prihvatljiv životni standard svojim građanima bez pravljenja razlike u nacionlanoj i političkoj pripadnosti.”

U Slovačkoj primećuju i posledice iseljeničkih tendencija:

“Nas uznemirava to što negativna posledica iseljeničkih tendencija nisu samo kvanitativne promene u broju stanovnika, koji se izjašnjavaju kao pripadnici slovačke nacionalnosti, nego i kvalitativne promene položaja slovačke manjine  u državi u kojoj žive“, navodi se u odgovoru iz Kancelarije za Slovake u dijaspori.

Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM) nema na raspolaganju  nikakve statističke podatke o migracijama ljudi, izjavila je za portal “Storyteller” Svetlana Zolnjan, članica Izvršnog veća NSSNM.

“Smatram da odlaze pre svega iz ekonomskih razloga, a to je, po mom mišljenju i mogući način zaustavljanja migracija. Smatram da se radi o celoeuropskom trendu kretanja stanovništva za boljim radnim, uslovima”, kaže Zolnjan i dodaje:.

“Mi se u Savetu trudimo da podržavamo one koji su ostali putem stipendija i slično, ali to nije dovoljno da se migracije zaustave .”

Sa ciljem da saznamo zvanične statističke podatke, odnosno stavove na ovu temu, kontaktirali smo i Maticu slovačkuu Srbiji, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i rodnu ravnopravnost AP Vojvodine, kao i kabinet ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku. Međutim, odgovore nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.