|
Getting your Trinity Audio player ready...
|
Rano je jutro, tek se razdanilo, a u kuhinji Osnovne škole „Žarko Zrenjanin” u Novom Sadu već je radno. Kuvarice pripremaju doručak za đake koji idu u prvu smenu i u školu stižu oko 7.30. Pre časova poješće bareno jaje, pileća prsa, ajvar, hleb i popiti čaj.
“Čim počnemo da radimo, pristavljamo ručak i pripremamo doručak za prvu grupu dece, koja u 8 sati idu na nastavu. Nakon toga nam dolazi druga grupa, a to su deca koja idu u međusmenu” – priča Nataša Dragosavljević, glavna kuvarica u školskoj kuhinji.
U drugoj grupi su učenici i učenice nižih razreda. Oni vreme do nastave provode u boravku, pa im u školi prođe veći deo dana. Do polaska kući, osim doručka, imaće još ručak i dve užine. Sve sveže pripremljeno, od raznovrsnih i zdravih namirnica, koje bi trebalo da budu deo svakodnevnih obroka, jer to je način da se kod dece spreči višak kilograma i gojaznost, problem za koji stručnjaci kažu da prerasta u epidemiju.
Među decom školskog uzrasta u Srbiji je oko 18% njih prekomerno uhranjeno, dok je skoro svaki šesti učenik gojazan. Iz Instituta “Batut” su pre nekoliko meseci upozorili na velike razmere ovog problema, navodeći da se broj dece sa viškom kilograma svake godine povećava.
Prevencija gojaznosti trebalo bi da počne već u ranom uzrastu i to pre svega edukacijom dece i izgradnjom zdravih navika u ishrani, kaže Teodora Marinković, dečja nutricionistkinja. To je zadatak roditelja, jer kada deca nauče da se zdravo hrane, usvojenih navika će se pridržavati i kada nisu kod kuće.
“Razgovor kod kuće i edukacija dece je svakako na prvom mestu, a ono što bih stavila na drugo mesto jesu školske kuhinje, jer deca koja se hrane u školama moraju da imaju zdrave obroke. Iz iskustva znam da u mnogim školama to nije tako” – ističe Teodora.
Osnovna škola “Žarko Zrenjanin” u Novom Sadu jedna je od sada već malobrojnih škola u kojima se obroci za đake svaki dan pripremaju u školskoj kuhinji. Tako je od 2005. godine, od kada je organizovana ishrana učenika u nadležnosti škole.
Kako je tada već postojala opremljena i funkcionalna kuhinja, u školi je napravljena stručna analize na osnovu koje je izrađen elaborat o svim prednostima pripremanja obroka za učenike u školskoj kuhinji. Elaborat je upućen nadležnim institucijama, odnosno Ministarstvu prosvete i Gradskoj upravi za obrazovanje.
“Kada smo dobili obe saglasnosti, kuhinja je počela sa radom. Dobili smo kvalitetniju ishranu za učenike, kao i velike uštede pri nabavci namirnica, jer smo prva ruka prema dobavljačima sa kojima imamo ugovore potpisane na godinu dana” – objašnjava Žarko Mušicki, direktor OŠ “Žarko Zrenjanin”.
U kuhinji je tada počela da radi i Nataša Dragosavljević. Ispratila je, kaže, mnoge generacije, a često učenici, kada odlaze iz škole, žale za nekim jelom koje su voleli da jedu. Mogućnost da se hrane u školi imaju deca od prvog do osmog razreda.
“Mnogi osmaci dođu i kažu: žao nam je što više nećemo dolaziti na onaj vaš ručak. Mi ovde pripremamo obroke za oko 430 učenika. Od toga je 300 onih koji idu u boravak i imaju doručak, ručak i užine. Ostali ne dolaze svaki dan, već onda kada im se sviđa ono što je na jelovniku i roditelji na kraju meseca plaćaju onoliko obroka koliko su deca pojela” – objašnjava Nataša Dragosavljević.
Cenu boravka i ishrane dece u školi određuje gradska uprava i iznosi nešto preko 5000 dinara mesečno.
Isto je u svim školama, bilo da samostalno pripremaju obroke ili imaju potpisane ugovore sa ketering firmama.
U kuhinji škole “Žarko Zrenjanin” roditelji mogu da plate i pojedinačne obroke po ceni od 300 dinara. Dnevno pripreme oko 950 obroka. Jelovnik je drugačiji svaki dan, a šta će deca da jedu za doručak, ručak i užinu propisuje nutricionista, koji i sastavlja plan ishrane, pa se i jelovnik menja svake jeseni, zime i proleća.
“Zastupljeno je sve povrće, riba obavezno, mlečni proizvodi. Za užinu bar tri puta nedeljno dobiju nešto mlečno, da li je to pavlaka, kiselo mleko ili grčki jogurt, a tu je i sezonsko voće. Za ručak se uvek kuva neko jelo” – kaže kuvarica Ružica Milošević.
U kuhinji rade tri kuvarice i dve servirke. Kuhinja ispunjava sve potrebne standarde, a pripremljena hrane se redovno uzorkuje i kontroliše. U tome je i velika prednost pripremanja obroka u školskim kuhinjama, jer su obezbeđeni higijenski uslovi, pa se prati i zdravstvena ispravnost hrane.
Sedmični jelovnik se postavlja na sajt škole i roditelji mogu da prate predviđeni plan ishrane.
“Deca u školi zaista imaju kontrolisanu i izbalansiranu ishranu. Danas se živi užurbano i mnoga deca ne stignu da ručaju kod kuće, pa roditelji mogu da se oslone na to da će nešto kuvano i zdravo da pojedu u školi” – smatra Milena Kljajević Stojković, psihološkinja u školi “Žarko Zrenjanin”.
Deci su dovoljni zdravi obroci koje dobijaju u školi, ali ipak od kuće donose grickalice i slatkiše
Bliži se vreme za užinu. U prostranoj trpezariji nalaze se četiri velika stola na koje servirke postavljaju posude sa voćem – kruškama i jabukama. Na šporetu se već krčka supa za ručak.
“Moje dete ovde dolazi na ručak” – govori Ivana Lazić, pedagoškinja u školi i majka devojčice koja ide u šesti razred. “Mi imamo dve babe i one vrlo često kuvaju, ali ćerka dođe ovde da jede. Babe baš nisu srećne zbog toga. Ćerka je mršavica i naučila je da jede po malo, a često, pa joj odgovara da se hrani u školi. Znam da jede kuvano i sigurno, bolje nego da kupuje nešto” – dodaje Ivana.
Iako se trude da prate jelovnik koji propiše nutiricionista, to nije uvek lako i izvodljivo, pa ga povremeno prilagode željama dece. Nekada ih, kažu kuvarice, počaste i kremom.
Najveće izmene plana ishrane odnose se na užinu i to na zahtev roditelja, jer smatraju da deci između obroka nije dovoljno samo voće, već im treba jača užina.
“Roditeljima je teško objasniti da je deci dovoljna voćka da premoste vreme između dva glavna obroka. Imamo još jedan problem, a to je da deca u školi imaju užinu, ali ipak od kuće donose različite grickalice, keksiće i slične stvari. I onda pričamo o tome kako deca imaju višak kilograma” – ističe Ružica Milošević.
Zvono oglašava početak velikog odmora. U trpezariju ulaze učenici i učenice prvog i drugog razreda. Tek retki priđu posudi sa voćem, većina otvara gotove proizvode donete od kuće ili kupljene u školskoj kantini.
“Uzmite voće” – nudi im servirka Sonja.
Konstantin, učenik drugog razreda odlučio se za krušku. Ide u boravak i kaže da uvek jede ono što se spremi u školskoj kuhinji.
“Sviđa mi se zato što uvek ima zdrava hrana, užine su lepe. Najviše volim da jedem spanać. Ponekada od kuće donesem jabuku i nikada ne kupujem u kantini” – govori Konstantin.
Njegova drugarica iz razreda Teodora priča da u kuhinji pripremaju veoma ukusnu čorbu od paradajza i testo sa sirom. Prošle godine išla je u boravak, jela je u školi i to joj je bilo dovoljno.
“Volela sam da jedem različita jela, bilo je i onoga što mi se nije sviđalo, ali je hrana lepa i nikada nisam bila gladna” – kaže Teodora.
Svakog avgusta, na početku školske godine, kuvarice zamole učiteljice da na roditeljskom sastanku razgovaraju sa roditeljima i ukažu im zašto deci ne treba da šalju dodatnu užinu. Ne samo da deca najčešće donose grickalice i nezdrave proizvode, već se i velike količine hrane, posebno voća, moraju baciti.
Bez podrške roditelja teško je ostvariti glavni cilj školskih kuhinja, a to je prevencija viška kilograma kod dece.
“Školske kuhinje u tome definitivno mogu da pomognu. Nama dolaze deca iz različitih sredina. Neka možda nemaju priliku da često pojedu krušku. Oni kod nas u školi dobijaju hranu sa dovoljnim nutiritivnim i energetskim vrednostima. Šta će posle da jedu kod kuće, na to ne možemo da utičemo” – isiče Ružica Milošević i dodaje da je jako rizično pripremati negde hranu, a onda je dovoziti u školu.
Umesto u školskim kuhinjama, u mnogim školama obroke pripremaju firme za ketering
Nema merljivih podataka koji bi potvrdili da zdrava ishrana u školama zaista doprinosi manjem broju dece sa viškom kilograma. U Srbiji istraživanja na ovu temu nisu rađena, pa se ovaj zaključak izvodi samo na osnovu mišljenja i iskustva stručnjaka.
“Deca mnogo vremena provode u školi i važno je da u tom periodu imaju zdrave obroke. Zato bi svaka škola trebalo da ima školsku kuhinju u kojoj se sprema hrana” – smatra nutricionistkinja Teodora Marinković.
Ne postoje ni noviji podaci o broju škola koje imaju kuhinju u kojoj se svaki dan pripremaju obroci. Poslednje takvo istraživanje je iz 2016. godine, a pokazuje da se u samo 13% škola hrana priprema u školskim kuhinjama.
Ishranu učenika u osnovnoj školi organizuje direktor u saradnji sa Savetom roditelja. Obroci za učenike mogu da se pripremaju u školskoj kuhinji ili u drugoj obrazovnoj ustanovi u kojoj postoje uslovi za spremanje hrane, a treća opcija je saradnja sa ketering firmama.
Direktor škole “Žarko Zrenjanin” kaže da se za funkcionisanje kuhinje ne izdvajaju dodatna sredstva koja bi opteretila budžet škole.
“Ministarstvo prosvete izdvaja plate za zaposlene, a Grad Novi Sad plaća troškove električne energije, tako da se za nabavku namirnica koriste sredstva koja roditelji plaćaju za ishranu dece” – dodaje Žarko Mušicki, direktor škole.
Pre šest godina usvojen je Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih. Njime je predviđen niz mera koji se tiče edukacije o zdravim navikama u ishrani, a predlaže se i zabrana reklamiranja hrane bogate šećerima, solju i zasićenim mastima. Takođe, planirano je unapređenje ishrane dece u školama, a bilo je najave da će u školama kuhinje biti obnovljene.
Iz dokumenta koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavilo redakciji portala Storyteller može se videti da je, u periodu od 2019. do 2024. godine, tek 11 osnovnih i 8 srednjih škola u Srbiji dobilo budžetska sredstva za potrebne radove i nabavku opreme u školskim kuhinjama.
Ministarstvo smo pitali i šta je do sada urađeno na unapređenju ishrane dece u školama.
“Ministarstvo prosvete ne raspolaže traženim informacijama” stoji u pisanom odgovoru ministarstva.
Razlog zašto u svim školama ne postoje kuhinje je tehničke prirode, kažu u Ministarstvu prosvete, jer “u školskim objektima postoji nedostatak prostora koji bi se prenamenom odredio kao kuhinjski i trpezarijski prostor”.
“Bilo bi dobro kada bi u svim školama postojale školske kuhinje u kojima bi se za decu pripremali zdravi obroci” – smatraju naše sagovornice.
Kuhinja u Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin” Novi Sad primer je kako to može da funkcioniše.
“Decu treba i kod kuće i u školi učiti da se zdravo hrane” – govori glavna kuvarica Nataša Dragosavljević dok proverava da li je povrće kuvano. Ručak će uskoro, a osim supe, deci će poslužiti još i pilav sa svinjskim i junećim mesom.
Pridaj komentár & Dodaj komentar