Kultura manjinskih zajednica pripada svima, zato ne treba biti učaurena

Kultura koja se zatvara u sebe, osuđena je na propast. Šta manjinske zajednice u Vojvodini mogu učiniti da to spreče?

Multikulturalnost podrazumeva različite manjinske grupe koje žive na jednom prostoru ali nemaju međusobnu interakciju. Mešanje tih kultura bi značilo interkulturalnost, objašnjava profesorica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Stanislava Marić Jurišin. 

“Da bi došlo do interkulturalnosti moramo da se poznajemo”, kaže. 

Ona navodi primer Radio-televizije Vojvodine koja zaslužuje priznanje za emitovanje programa na jezicima manjina. Međutim, kako bi ovaj mediji bio interkulturalan, potrebno je da svaka emisija bude titlovana. Tako bi i drugi mogli da nauče vrednosti koje jedna kultura ima. 

Zašto je važno da se neguje interkulturalnost? 

Ukoliko interkulturalnost nije zastupljena u dovoljnoj meri, dešava se da nas naše razlike plaše, kaže Marić Jurišin. Zbog toga dolazi do konflikata koji se ne rešavaju na adekvatan način. Stvaraju se predrasude i smanjuje se prostor za negovanje kvalitetnih odnosa. 

Ključnu ulogu u negovanju interkulturalnosti imaju manjinski zavodi za kulturu koji postoje u Vojvodini. Pesnikinja, esejistkinja, prevoditeljka za srpski i slovački jezik i urednica književnog časopisa “Novi život” Zdenka Valent Belić, objašnjava da zavodi za kulturu u odnosu na druge manjinske kulturne institucije, imaju profesionalne kapacitete.

“U okviru njihovih delatnosti ima prostora i vremena da se okrenu i prema kulturama drugih naroda i da uspostave saradnju, što bi se zatim prelilo i na sve ostale aktere u kulturi kako zahavaljujući logistici, tako zahvaljujući dobrom primeru”, objašnjava ona. 

Kako izgleda interkulturalnost u vojvođanskim kulturnim institucijama?

Stanislava Marić Jurišin ocenjuje da manjinske kulturne institucije na negovanju interkulturalnosti ne rade onoliko koliko bi mogle, ali i da se poslednjih godina povećava njihova vidljivost. Tako, veruje, da bi Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka (ZKVS) mogao da bude uočljiviji i transparentniji.  

Zdenka Valent Belić kao pozitivan primer interkulturalnosti u radu ove institucije navodi književni program srpskih pesnika u prevodu na slovački jezik.

U želji da dublje istražimo kako Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka neguje interkulturalnost, kontaktirali smo direktorku ove institucije, Anu Spevak. Nažalost, do objavljivanja ovog teksta, nismo uspeli da uskladimo termine i dobijemo njen komentar.

Direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina (ZKVR) Saša Sabadoš kaže da ova institucija ima dobru saradnju sa drugim manjinskim kulturnim institucijama. Ona se ogleda u organizovanju zajedničkih koncerata, višejezičnih predstava i drugih zajedničkih projekata.  

Kao primer saradnje navodi okrugli sto, održan pre mesec dana, na temu očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa manjinskih zajednica u organizaciji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata.

Sabadoš naglašava značaj saradnje u razmeni iskustava, ističući da ona doprinosi kvalitetnijim programima ovog, inače najmanjeg, manjinskog zavoda za kulturu.

“Kada zajedno nastupamo pred državom, mislim da smo na taj način jači da se izborimo za veća prava i mogućnosti za realizaciju naših projekata”, objašnjava direktor ZKVR.

Kako može da se neguje interkulturalnost?

Zdenka Valent Belić ističe da postoji mnogo mogućih modela saradnje. Ipak, najatraktivniji su projekti koji okupljaju predstavnike različitih kultura. Zajedničke izložbe, književne večeri, zbornici, muzički programi – sve su to primeri interkulturalne saradnje.

Takvi projekti imaju potencijal da dopru do daleko šire publike, prevazilazeći okvir jedne manjinske zajednice. 

“Takođe donose važnu poruku – da dobra umetnost nema nacionalni predznak. Dobra umetost mora imati univerzalno značenje, ili to naprosto nije umetnost”, navodi Valent Belić. 

Ona veruje da bi bilo dobro da u okviru Pokrajinskog sekretarijata za kulturu postoji poseban program za finansiranje projekata zajedničkih programa kulturno-umetničkih društava i njihovog druženja ili zajedničkih putovanja. 

“Mladi i njihovi međusobni kontakti su ključni aspekt u negovanju budućnosti interkulturalnosti. Kada se mladi ljudi istinski združe, nema te sile koja će ih posvađati, a te veze onda traju ceo život”, kaže Valent Belić. 

Stanislava Marić Jurišin ističe da odgovornost za negovanje interkulturalnosti ne leži samo na zavodima za kulturu, već i na drugim većinskim i manjinskim institucijama. Kao pozitivan primer navodi mogućnost učenika da uče manjinski jezik sa elementima nacionalne kulture, bez obzira da li pripadaju toj kulturi. 

Organizovanje manifestacija, poput različitih festivala hrane, prema rečima ove  profesorice, primeri su dobre prakse međukulturne saradnje. 

“Hrana spaja ljude, to je nešto pozitivno i nešto gde jezička barijera ne predstavlja problem”, kaže Marić Jurišin. 

Dodaje da bi osim televizijskog programa, bilo dobro da se više predstava titluje. 

VIŠE O OVOJ TEMI:

Zašto čaure ne valjaju? 

Stanislava Marić Jurišin podseća da interkulturalnost ne podrazumeva asimilaciju. Strah od otvaranja prema drugima je neopravdan, jer preuzimanjem pozitivnih vrednosti drugih ne gubimo ništa, već samo učimo i rastemo.

“Kada učimo o razlikama, učimo mnogo o sebi. Na taj način se razvijamo”, kaže ova profesorica. 

Multikulturalnost, objašnjava, predstavlja osnovni nivo suživota koji funkcioniše na principu tolerancije, ali ona ima svoju granicu. Kad se pređe taj prag, može doći do mnogo većih problema. 

Interkulturalnost, s druge strane, zasniva se na poštovanju koje proizilazi iz upoznavanja različitosti i njenog doživljavanja kao nečeg pozitivnog i ujedinjujućeg.

Zdenka Valent Belić veruje da je svako zatvaranje u sopstvene okvire i nedovoljno poznavanje onoga šta se dešava oko nas – pogubno. Kaže da kultura atrofira, ukoliko se zatvori u sebe. Kao što čovek mentalno i fizički propada bez kvalitetnih odnosa sa drugim ljudima, tako i kultura vene bez interakcije i razmene.

“Sa izolovanim ljudima i sa izolovanim zajednicama se najlakše manipuliše. Svoju snagu osvestimo tek kada je kroz brojne socijalne kontakte potvrdimo i ojačamo”, navodi ova pesnikinja. 

Saša Sabadoš kaže da kultura manjine ne bi trebala da se čuva ljubomorno. Ona zaslužuje širu publiku od same zajednice koja se sve više smanjuje, što se može videti po popisima. 

“Kultura nacionalnih zajednica pripada toj zajednici ali i pripada kulturi drugih naroda koji ovde žive,” podseća Sabadoš. 

PROČITAJTE I: