Kome mogu da se obrate građanke i građani u Bačkom Petrovcu i Kovačici ukoliko trpe političke pritiske

“Dobar dan. Da li je to (vaše ime i prezime)? Zovemo iz te i te stranke.” Broji se sitno do nedelje kada će građani birati ko će zastupati njihove interese na republičkom, pokrajinskom i ponegde na lokalnom nivou. Političke partije rade sve što je u njihovoj moći da osiguraju glas više. Međutim, nisu svi načini koji se primenjuju legalni. Ukoliko niste ostavili svoj broj toj stranci, vaši podaci su najverovatnije zloupotrebljeni.

Kako bi sa sigurnošću mogli da utvdimo da li je to slučaj, kao i da saznamo odakle njima naši podaci, nepohodno je da se obratimo toj stranci sa zvaničnim upitom. Formular se može naći na stranici Povernika za informacij od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, objašnjava  Kristina Obrenović iz organizacije Partneri Srbija .

“Ovim zahtevom pored navedenog možete tražiti i da subjekat obriše vaše lične podatke i da ih više ne koristi. Takođe, uvek kada sumnjate da postoji zloupotreba ličnih podataka imate pravo da podnesete pritužbu instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,” navodi ova pravnica. 

Ona objašnjava da su podaci o ličnosti svaka informacija na osnovu koje može da se utvrdi identitet lica, posredno ili neposredno. To mogu biti ime i prezime, JMBG, broj telefona, bankovnog računa, informacija o lokaciji, snimak sa nadzorne kamere ali i i sve druge informacije koje ukazuju na nečiji fizičke, fiziološke, genetske, mentalne, ekonomske, kulturne i društvene karakteristike.

Iako ih ponekad neoprezno delimo, to su osetljivi podaci i podležu Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, koji kaže da se podaci o ličnosti ne mogu deliti bez znanja i pristanka te ličnosti. Pa ako se postpejd kartica, na primer, ne vodi na vas, a od stranke dobijete poziv koji se obraća vlasniku kartice, znači da se radi o krivičnom delu. 

Pitali smo putem zvaničnog mejla Srpsku naprednu stranku na republičkom nivou, koje izvore podataka koriste kako bi došli do kontakata potencijalnih glasača, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili. 

“Kazna može biti novčana ili kazna zatvora do godinu dana, a ako se radi o službenom licu, koje krivično delo učini u vršenju službe, može biti kažnjeno zatvorom do tri godine,” objašnjava Obrenović.

Ona dodaje da su Partneri Srbija  pre par godina sproveli istraživanje o sudskim postupcima koji se odnosne na neovlašćeno prikupljanje podataka o ličnosti, kojih je u periodu od 2015. do 2020. godine bilo ukupno 28. Svega dva postupka je okončano osuđujućom presudom.

“Nemamo podatke za poslednje tri godine, ali verujemo da se situacija nije bitno promenila, i može se izvesti zaključak da u ovom trenutku u Srbiji nema adekvatne pravne zaštite za oštećene – žrtve zloupotrebe podataka o ličnosti,” navodi Kristina Obrenović. 

Za razliku od pitanja poput “kad će svadba, deca” i “kolika ti je plata”, pitanje “za koga ćeš da glasaš” nije samo iritantno, već je i politički pritisak. Iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) podsećaju da je u pravnom ringu ipak najjači Ustav, koji nam garantuje tajnost glasanja. 

“Dakle, stranke mogu da nas pitaju i to pitanje, ali mi ne moramo na njega da odgovorimo, niti da podelimo naše političke izbore,” navodi  Slađana Komatina  iz ove organizacije. 

Kako se još pritiskaju građani i građanke?

 Janko Takač iz Demokratske stranke u Kovačici  nije primetio da se u njegovom okruženju građani pritiskaju da glasaju za određenu stranku, ali mu je sumnjivo što je lista “Srbija na zapadu” u ovoj opštini skupila 59 potpisa. Među potpisima podrške ovoj stranci našao se i falsifikovan potpis novinarke Jelene Zorić. 

Jedan od pritisaka na građane osetila je  Adrijana Abrahamova iz Bačkog Petrovca , kada joj je na vrata pokucao član Srpske napredne stranke, pitajuću je za koga će glasati na izborima kao i kako će glasati njeni članovi porodice. Abrahamova je 89. na listi za poslanike koalicije Srbija protiv nasilja ispred Narodnog pokreta Srbije.

“Čovek koji ide od vrata do vrata je doktor. On je neko i nešto u selu. Ljudi retko mogu da direktno odgovore da neće za njega glasati jer nam je doktor uvek potreban,” objašnjava naša sagovornica.  

Svi članovi i članice stranaka koje smo intervjuisali, složili su se u jednom – izbori 17. decembra neće biti fer. 

Šta mogu da uradim?

Demokratska stranka u Kovačici poziva građane i građanke da ukoliko trpe pritiske, da im se jave. Međutim, niko do sada to nije u radio, navodi Janko Takač iz ove stranke. Ovu pojavu objašnjava time da oni kao opoziciona stranke, ne mogu mnogo da urade.

“Znaju da mogu da imaju veliku štetu od strane vladajuće stranke, a mi im kao opoziciona partija ne možemo mnogo pomoći. Možemo samo da evidentiramo taj slučaj i da prijavimo lokalnom obudsmanu,” navodi Takač.

Kovačica je jedna od retkih opština u Srbiji koja je ustanovila instituciju lokalnog zaštitnika građana. Njemu bi građani trebali da se obrate ukoliko se na njih vrše politički pritisci. Međutim, Takač sumnja u nepristrasnost njihovog ombudsmana samim tim i u mogućnost da pomogne. 

 Marijan Triaška iz Stranke slobode i pravde u Bačkom Petrovcu skreće pažnju da ukoliko su građani prisiljeni da zaokruže određeni broj na glasačkom listiću, oni i dalje imaju mogućnost da glasaju po savesti. Mogu da zaokruže šta im je rečeno, slikaju listić, pa onda precrtaju svoj izbor i glasaju za stranku za koju žele. Međutim, navodi da je takvih listića bilo malo na prošlim izborima. 

“Ja mislim da je to strah,” objašnjava Triaška. Dodaje da će oni kao stranka uraditi sve što je u njihovoj moći, ali da je zadatak institucija da se bave neregularnostima. Veruje da bi se problem mogao prevazići većim brojem birača. 

Adrijana Abrahamova razume građane koji trpe pritiske i ohrabruje ih da se ujedine i ne podležu istima. Zna da su preplašeni ali veruje da bi sloga mogla da reši problem.

“Ako je u pitanju škola, ne mogu svi nastavnici da dobiju otkaz,” smatra naša sagovornica. 

Dodaje da o pritiscima ne treba da se ćuti jer se ćutanjem problem neće rešiti. Poziva građane koje trpe nasilje ili mobing, da se obrate njima, jer svaka stranka ima pravni tim koji može da pomogne. 

Građani koji trpe političke pritiske se mogu javiti i Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA). Oni su na svom sajtu naveli šta građani mogu uraditi u kontretnim situacijama. 

Kristina Obrenović iz Partnera Srbija navodi da ukoliko je građanima potrebna pomoć kada smatraju da su njihovi podaci zloupotrebljeni, mogu da se obrate direktno instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, tužilaštvu ali i njihovoj organizaciji za savet. 

“Što više građana bude podnosilo pritužbe, stvoriće se pritisak na institucije da bolje rade svoj posao,” zaključuje ova pravnica.