Autonomija! SOLUTIONS STORIES Zumiranje stvarnosti

Dok u Bačkom Petrovcu mladi ne učestvuju u procesima donošenja odluka, u Bečeju su našli način da se njihov glas čuje 

Iz Gimnazije “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu odlazi još jedna generacija maturanata. Veselo, uz muziku obeležili su kraj srednjeg školovanja. Pred maturantima su sada nova pitanja: da li upisati fakultet i koji ili pronaći posao? Iako odogovor nije lako dati, ovo je jedna od retkih prilika kada sami donose za njih važnu odluku, jer nemaju baš mnogo prilka da se njihov glas čuje. 

Dok se kroz ulice šetaju đaci u istim majicama sa nazivom razreda u kojem više nisu, nalazimo se sa Emanuelom Gier. Ona je početak odraslog života slavila pre nekoliko godina, a sada završava studije u Slovačkoj. Kaže da joj u opštini nedostaje mesta gde bi mladi mogli da se okupljaju i razvijaju. Nedostaje joj i poslovnih prilika za mlade kao i veće svesti o zaštiti životne sredine. Najviše joj smeta što mladi nisu uključeni ni u kakva politička dešavanja. 

“Nije dovoljno samo da se kaže da na mladima svet ostaje, a da im se ne da prilika da se to i dokaže,” kaže Emanuela. 

Iako bi briga o ovome trebala da bude posao institucija, Emanuela oseća da ne može da im se obrati sa idejama jer ima osećaj da neće biti saslušana, kao da u komunikaciji sa opštinom stoji nevidljivi zid. To nadomešćuje volontiranjem u omladinskoj organizaciji YMCA.

Emanuela Gier osim u YMCA gde je volonterka, ne vidi prilika za mlade u Bačkom Petrovcu © Storyteller

Iz Bačkog Petrovca krećemo u vožnju dugu oko sat vremena. Odredište nam je Bečej, opština u kojoj su mladi našli način da se njihove reči čuju i predlozi uvažavaju.

Dočekuju nas prazne ulice, mokre od prolećnog pljuska. Međutim, obilna kiša nije sprečila grupu mladih da dođu u prostorije Kancelarije za mlade (KZM). Tu će učestvovati na treningu medijske psimenosti, kako bi druge mogli edukovati o njoj. Trening organizuje Bečejsko udruženje mladih (BUM), a predaje novinarka omladinskog O radija Jelena Božić. 

Direktor ovog udruženja je osamnaestogodišnji Uglješa Surdučki. Tek završava srednju Ekonomsku školu u Bečeju i već nekoliko godina se bavi aktivizmom, a najviše kreiranjem medijskih sadržaja za mlade. 

“BUM organizuje različite projekte, na različite teme, od medija, javnih nabavki, budžeta do životne sredine. Ja se najviše bavim medijima i član sam omladinske redakcije našeg portala Moj Bečej” – govori Uglješa.

Mladi su nosioci svih aktivnosti i projekata koje sprovodi BUM, a dosadašnji rezultati pokazuju da mogu doprineti promenama i sredinu u kojoj žive napraviti boljom, kaže Uglješa. Ključ je u upornosti i shvatanju da su donosoci odluka tu samo i jedino zbog građana i građanki.

“To su zapravo najobičniji ljudi koji treba nas da predstavljaju. Kada se to shvati, onda tu nema neke prepreke. A kada oni ne pruže mogućnost, onda moramo da im pružimo otpor i pokažemo da smo glasni” – smatra ovaj osamnaestogodišnjak.

Mladi imaju prava da kreiraju svoj budžet

Prema poslednjem popisu, na teritoriji opštine Bečej živi oko 32 000 stanovnika, od toga je 5000 mladih. Svi imaju priliku, a mnogi je i koriste,  da učestvuju u procesu donošenja odluka u opštini i to, pre svega, kroz akciju “Budžet po meri građana”. 

Sve je počelo pre deset godina kada je Bečejsko udruženje mladih sprovelo istraživanje koje je pokazalo da oko 52% stanovnika Bečeja veruje da nema pravo učestvovanja u odlučivanju o pitanjima koja su važna za zajednicu.  

Uglješa Surdučki aktivno učestvuje u političkom životu svoje zajednice © Storyteller

Danas je Bečej redak primer uspešnog parcipativnog budžetiranja u Srbiji, kaže Aleksandar Đekić, predsednik BUM-a.

“Prošle godine je preko 3000 naših sugrađana i sugrađanki učestvovalo u ovoj akciji. U prvom koraku, građani u svojoj mesnoj zajednici mogu da predlože prioritete i probleme koje bi trebalo rešiti. Onda sve te predloge objedinimo na glasačkom listiću i pozovemo građane da glasaju za budžetske prioritete” – objašnjava on.

Izglasani prioriteti se dostavljaju lokalnoj samoupravi, koja predloge građana pretvara u projekte i oni postaju deo budžeta za narednu godinu.

Zagovaranje da građani treba i imaju pravo da kreiraju lokalni budžet rezultiralo je cifrom od 100 miliona dinara koliko se u budžetu svake godine opredeli za prioritete koje su građani izglasali. I tu se uloga građana ne završava, jer nadalje kontrolišu da li se planirana sredstva i troše onako kako je planirano.  

Prema procenama, od broja građana koji odlučuju i glasaju za budžetske prirotete oko četvrtina je mladih. Oni i treba da pokreću promene, kaže Đekić i dodaje da glavni cilj ove akcije i jeste uključivanje mladih u budžetski proces, da se osnaže i aktivno učestvuju u donošenju i svih drugih odluka koje se odnose na mlade.

“Akciju Budžet po meri građana svake godine unapređujemo. Sada pokušavamo da na nivou srednjih škola organizujemo izbor za budžetske prioritete, da to bude kao sajam omladinskih ideja, na kojem će svi đaci moći da glasaju za svoje prioritete” – govori naš sagovornik.

Seća se početaka kada aktivnosti BUM-a lokalna samouprava nije ozbiljno shvatala, niti ih uključivala u svoj rad. Đekić kaže da je danas situacija mnogo bolja i zahvaljujući istrajnosti postali su glas mladih.

U partnerstvu sa opštinom trenutno rade na izradi lokalne strategije za mlade, a učestvovali su i u donošenju Akcionog plana za prevenciju korupcije. Smatra da su ovakvi rezultati mogući i u drugim opštinama, ali je porebno dobro organizovaje mladih, jasni ciljevi i uporne kampanje zagovaranja.

“Mi smo u proteklih desetak godina dosta stvari pomerili na lokalu. Podnosili smo i različite predstavke na osnovu kojih su bili čak i razrešeni neki funkcioneri na nivou naše opštine. Takođe, analizirali smo i utvrdili da se službeni automobili, telefoni ili reprezentacije ne koriste u skladu sa propisima, pa smo zagovarali da se usvoje pravilnici, što je urađeno. Sada pratimo da li se ti pravilnici primenjuju” – priča Aleksandar.

PROČITAJTE I:

Mnogi projekti koje BUM sprovodi usmerni su na informisanje, učenje, motivisanje i ohrabrivanje mladih da se bore za učešće u procesima odlučivanja.

Na tom putu ima i prepreka. Mladi često veruju da ne mogu ništa da urade, ali u udruženju kažu da “mali glas malog čoveka je veoma bitan i može pokrenuti stvari sa mrtve tačke, što se u njihovom slučaju više puta pokazalo”. Pa iako saradnja sa opštinom postoji, u maloj sredini, na periferiji države nije uvek lako obezbediti sredstva potrebna za sve planirane aktivnosti. 

Takođe, jedna od prepreka je i tromost administracije i sporo reagovanje. 

“Pošto je mala sredina, nije teško doći do donosilaca odluka. Svi se i poznajemo, srećemo se na ulici, pa nađemo način da predloge dovedemo do kraja i ubrzamo stvari” – kaže Aleksandar Đekić.

U većini slučajeva, kaže on, inicijativu za saradnju i rešavanje određenih omladinskih problema na lokalu pokreće BUM. Međutim, dešava se i da prvi poziv za zajednički rad dođe i iz opštine.

“Imali smo par puta situaciju da se nama lokalna samouprava obratila da zajedno učestvujemo na nekim konkursima zato što je bilo potrebno uključivanje civilnog društva” – kaže naš sagovornik.

Aleksandar Đekić jedan je od glavnih pokretača komunikacije između lokalne samouprave i građana © Storyteller

Član Opštinskog veća za sport, omladinu, turizam i informisanje David Tufegdžić kaže da je otvorena komunikacija sa mladima korisna za sve. Mladima koristi jer imaju direktan uticaj na važna dešavanja značajna za njihov svakodnevni život, dok lokalna samouprava dobija povratne informacije o svom radu.   

“Bitno je motivisati mlade na učešće u procesu donošenja odluka kako bi svojim idejama i razmišljanjem doprineli razvoju lokalne zajednice, ali i njihovom ličnom razvoju,” navodi on. 

Inicijativa za uključivanje mladih u političke procese treba da krene od donosioca odluka, navodi Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije. 

“Jer ovako deluje da se trudimo da drugima dokažemo da je naše mišljenje dovoljno vredno i ravnopravno sa svim ostalim mišljenjima,” kaže ona.  

Borjanić dodaje da su donosioci odluka tu da zastupaju interese građana, da donose odluke u njihovo ime, sa ciljem podizanja kvaliteta života. Ukoliko se iz njih izopšti jedna kategorija stanovništva, ne može se reći da donosioci odluka predstavljaju ozbiljan deo građana.

“Mladi čine 16% stanovništva Srbije. Samim tim, 16% stanovništva je skrajnuto i nije im pokazano da je su njihova dobrobit i interesi zapravo važni,” navodi Borjanić. 

Kancelarija za mlade u Bečeju

Iako u skupštinskoj sali sedi svega 6% odsto mlađih od 30, mladi svoje interese mogu da zastupaju i Kancelariji za mlade. Ova opština ju je napravila među prvima u Srbiji, pre nešto manje od 20 godina. 

“Kako bi aktivnosti bile usklađene sa potrebama i interesovanjima mladih sa teritorije opštine Bečej, komunikaciju ostvaruju koordinator i saradnici Kancelarije za mlade tako što neposredno razgovaraju i sa mladima tokom sastanaka u prostorijama Kancelarije za mlade opštine Bečej,” navodi David Tufadžić. 

On dodaje da se u srednjim školama sprovode ankete kojima se istražuje predloge i mišljenja o sadržaju koji nudi KZM. Na osnovu toga formiraju programe. 

Pre nekoliko godina KZM je dobila i nove prostorije, ali ni to nije dovoljno za potrebe svih aktivnosti, pa se, opet u saradnji sa opštinom, traže sredstva za renoviranje Centra za mlade što će obezbediti mnogo veći prostor za porebe mladih. Kancelarija trenutno broj oko 80 volontera. 

Ako me ne pitaš –  otići ću

Kao predstavnik mladih u svojoj opštini Uglješa Surdučki kaže da će aktivizam uskoro menjati fakultetskim obavezama. U Bečeju nema fakulteta, samo tri srednje škole, pa mnogi mladi na studiranje odlaze u veće gradove i tamo ostaju. 

Ovo je multinacionalna sredina, polovina stanovnika je mađarske nacionalnosti i česte su migracije u Mađarsku i druge evropske zemlje. Između dva popisa iz Bečeja je otišlo oko 10 000 stanovnika. 

U BUM-u kažu da su otišli i mnogi njihovi članovi koji su još kao srednjoškolci bili deo omladinskog aktivizma. Ali gde god da odu, ukljujučuju se u rad različitih organizacija.

“Naši mladi uglavnom su aktivni u studentskim parlamentima ili drugim organizacijama. Tako u drugim sredinama daju još veći doprinos. Imaju značajnu prednost u odnosu na druge mlade koji nisu bili aktivni na lokalnom nivou, jer dođu pripremljeni i spremni da se uhvate u koštac sa temama od interesa za mlade” – govori Aleksandar Đekić.

Novinarka Jelena Božić kaže da mladi nisu budućnost, nego sadašnjost © Storyteller

Novinarka radija O radio Jelena Božić podseća da i dalje živimo u patrijarhalnom društvu gde nam se od malih nogu govori da nas se nešto ne tiče i da o odlučivanju brinu stariji. Kaže da mlade ne zanima politika jer ih niko nikad nije pitao šta žele.

“Prirodno je za svakog čoveka koji provede neko vreme u nekom okruženju gde ga niko ništa ne pita, da se povuče i da traži drugo okruženje. Mladi su sadašnjost, prošlost i budućnost i tako treba da se ponašamo,” ističe ona.   

I Milica Borjanić povezuje isključivanje mladih iz političkih procesa i njihove migracije. Ukoliko nemaju adekvatne sektorske politike koje će uticati na to da mladi primete da žive bolje, mladi će shvatiti da ovo nije država u kojoj oni mogu da se razvijaju i da žive. 

“Kada ih pitamo, kažu da ne mogu da utiču na političke procese, ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, ne mogu da se osamostale, samim tim dolaze do zaključka da je potrebno da napuste zemlju,” kaže Borjanić. 

Emanuelu čeka još dve godine studija. Nakon toga bi volela da se vrati u Bački Petrovac, ali pitanje je da li će imati priliku da se zaposli. 

“Ovde živim i Petrovac mi je srcu blizak. Ali bih volela da se naprave neke promene,” kaže Emanuela.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević, Brankica Matić and Anna Berediová

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.