Sestre u borbi za zaštitu životne sredine: Blažena i Božena čuvaju Padinu 

Vedar je nedeljni dan u Padini. Zraci sunca prolaze kroz grane na kojima se vidi da je jesen zakasnila. U Hornoj dolini se igraju deca. Pre par nedelja su je očistili od smeća u velikoj akciji koju je organizovao Ekološki pokret Padina (EKOP).

“Ekološki aktivizam je kao sadnja drveća”, kaže Blažena Pavela iz ovog udruženja,”rezultati se ne vide odmah”. 

Zbog toga, kada organizuje akcije, uglavnom se fokusira na edukaciju dece, jer je svest i navike starijih teško menjati. 

Sa svojom sestrom Boženom Pavelovom Dišpiterovom se pre pet godina priključila EKOP-u, kada su učestvovale na akciji sadnje drveća i to im se jako svidelo. 

Ipak, ubrzo su shvatile da briga o životnoj sredini nije samo sadnja drveća i skupljanje smeća. 

View this post on Instagram

A post shared by Storyteller | Serbia (@storyteller.rs)

Kada su ove sestre učlanile u EKOP, pokrenuta je inicijativa za zaštitu dolina kod Padine, područja izuzetno vrednog biodiverziteta. Međutim, svega par meseci kasnije, u okolini Padine su primećeni pripremni radovi za otvaranje rudnika peska.

“Svesna sam da rudnik mora da postoji negde, ali ne blizu naselja, glavnog vodoizvorišta i područja prirode koje će biti pod zaštitom”, priča Božena. 

Radovi su počeli bez ikakvih dozvola, odnosno nelegalno, a na ovom ekološkom udruženju je bilo da urade sve što je u njihovoj moći da spreče dalju eksploataciju, za šta su imali podršku i ostalih građanki i građana. 

Borba se vodila na nekoliko frontova: od upoznavanja zakonskih propisa, preko pisanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, do direktne komunikacije sa institucijama i donosiocima odluka, pa sve do prikupljanja potpisa meštana u peticiji koju su pokrenuli protiv iskopavanja peska. Više od pola sela je bilo protiv kopanja. 

VIŠE O OVOJ TEMI:

Nakon dve godine investitor je prestao sa iskopavanjem. 

“Starije kolege su pokušle da nas zaštite od te borbe, želeći da nas zaštite.  Čini mi se, ipak, da nas je ta borba protiv otvaranja rudnika još više motivisala da se bavimo ekološkim aktivizmom” kaže Božena.  

Globalne probleme rešavaju lokalno

Sestre Pavela vole svoje selo. Dobar deo Padinčanki i Padinaca su ekološki osvešćeni što se može videti i prilikom prvog pogleda na ovo brdovito vojvođansko mesto. 

Božena smatra da je velika prednost to što su u manjoj sredini jer se svi znaju i dosta komuniciraju međusobno pa se promene brže vide, a dešavanja imaju veći odziv. Oseća veću pripadnost zajednici. 

Blažena veruje da se u gradu brže živi i da ljudi imaju manje slobodnog vremena da se okupe i organizuju. Stanovnici većih mesta su izolovaniji, smatra. 

“Ovde smo u različitim odnosima – familija, komšije, kolege ili smo radili zajedno neke poslove ili nam se deca druže. Otvoreniji smo i lakše se šire ideje”, kaže ona. 

Ipak, kada je mesto malo, ono dobija i manje medijske pažnje, skreće pažnju Blažena. Da se akcija čišćenja u kojoj je učestvovalo 180 đaka osnovne škole, dogodila u Beogradu, više bi ljudi van prestonice čulo za nju.

“Ipak, radimo na lokalu i štitimo našu lokalnu prirodu. Ako nekome možemo da budemo inspiracija, to je super”, kaže Blažena. 

Sestre se slažu u tome da su manje sredine krhkije na štetna delovanja velikih investitora. 

Novinarka, aktivistkinja i osnivačica portala “Ecofeminizam” Sandra Iršević objašnjava da je položaj mladih aktivistkinja na selu izuzetno težak jer se suočavaju sa izazovima tradicionalnih vrednosti i ograničenih resursa. 

“Upoznala sam mnoge mlade žene sa sela koje imaju sjajne ideje i energiju, ali često nemaju podršku okoline da te ideje sprovedu u delo, kao ni institucionalnu podršku za, recimo, projekte”, navodi Iršević. 

Dodaje da u gradu postoji više mogućnosti za umrežavanje, više organizacija koje pružaju podršku i generalno otvorenija atmosfera za aktivizam. Na selu su devojke često izolovane, teže dolaze do informacija i suočavaju se sa jačim pritiskom zajednice da se uklope u tradicionalne uloge, a mogu nailaziti i na nerazumevanje porodice.

Zato je važno da se položaj mladih žena na selu poboljša kroz ekonomsko osnaživanje, stvaranje mreže podrške i stvaranje mentorskih programa. Irišević objašnjava i da je važno edukovati zajednicu o značaju ženskog aktivizma. 

“Mlade žene donose svežu perspektivu i energiju u rešavanje društvenih problema. One najbolje razumeju potrebe svoje generacije i mogu biti most između tradicionalnih vrednosti i savremenih izazova”, navodi ova novinarka. 

Sestre Pavela kažu da se nisu suočavale ni sa kakvim preprekama zbog toga što su mlade, žene, aktivistkinje na selu. Ipak im se čini da se aktivizmom više bave muškarci jer žene prioritizuju porodicu, odnosno ne preispituju nametnute rodne uloge u kojima se podrazumeva da moraju da se odreknu nečega da bi se uklopile u rodni okvir. 

Veći broj aktivnih pojedinaca bi svakako doprineo borbi za zdraviju životnu sredinu, slažu se Božena i Blažena. One ovaj posao rade volonterski i balansiraju između privatnog, poslovnog i socijalnog života. Više ljudi značilo bi i više ideja i potencijalnih rešenja. 

Pored koristi za životnu sredinu, uključivanje u njenu zaštitu blagotvorno je i za same pojedinke i pojedince.  Ne mora to nužno biti organizacija projekata i izučavanje zakona, dovoljno je i samo učešćeu javnoj akciji. 

“Ljudi nas pitaju – šta ja sam mogu da uradim? Ali kada desetoro pojedinaca nešto urade, to više nije delo jednog čoveka, već deset. Tako smo mnogo jači”, kaže Blažena.

Ona dodaje da priključivanje akcijama doprinosi tome da se ljudi osećaju bitnim i korisnim. Tako se neguje osećaj da zapravo mogu nešto da promene. 

Sestre Pavela ističu da je veliki problem u Padini što dom kulture ne radi i što nema mesta gde mladi mogu da se udružuju i da kao grupa mogu nešto da predlože, zamene i poboljšaju. Zbog toga im ne dolazi do svesti da zapravo mogu da doprinesu zajednici. 

Uprkos izazovima, Blažena i Božena su odlučile da ostanu u svom selu. Veruju da Padina nije jedno od onih mesta koje se gase i nestaju. Iako neki ljudi odlaze u veća mesta i u Slovačku, mnogi se i vraćaju. Padine se razvija, raste broj firmi, a ljudi žive punim životom. Ono što je čini posebnom je snažan osećaj zajedništva, smatraju. 

Ohrabruje ih i to što vide rezultate svog rada. 

“Primećujemo i male promene u navikama dece koje mogu da utiču i na njihove roditelje. Vidimo da je budućnost svetlija od današnjice,” navodi Božena. 

Ispred kancelarije EKOP-a čuje se dečija graja. Sunčan je dan u Padini, a čini se da će takav biti i sutra. 

Ova priča nastala je u okviru projekta „Mladi u slovačkoj zajednici u Srbiji: Inspiracija i doprinos društvu“ koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.