Eko dizajn naših života

Ni u Bačkom Petrovcu ne znamo kakav vazduh dišemo

zagađenost vazduha

Ako je mesto manje, ne znači i da je aerozagađenje manje, već uglavnom znači da nema dovoljno relevatnih merenja, koja su prvi korak u rešavanju problema. O tome kakav vazduh dišu građani Bačkog Petrovca se mogu informisati putem određenih aplikacija za telefone, na kojima podaci nisu zvanični. 

 Meteorolog Milenko Jovanović , bivši načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine i deo stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) kaže da je već godinama poznato da su najveći izvori aerozagađenja u Srbiji lokalna ložišta i manje toplane (do 50 MW), industrija i saobraćaj, tim redosledom. 

„Kako su suspendovane, odnosno PM čestice, najodgovornije za ovako loše stanje kvaliteta vazduha to je i praćenje njihovih koncentracija neophodno da bi se mogao odrediti stepen aetrozagađenja,“ navodi sagovornik Storyteller-a. 

Ognjan Pantić / Foto: iz privatne arhive O.P.
 Ognjan Pantić, asistent na projektima u oblasti energije, klime i životne sredine u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ)  podseća da zagađenju nismo izloženi samo zimi.

„Leti, u određenim mestima: Beograd, Kikinda, Novi Sad, čak i Kopaonik, najviše Pančevo, problem je bio sa koncentracijom ozona čak nekih četrdesetak dana. Kad su visoke temperature, sunčevo zračenje zajedno sa postojećim zagađujućim materijama u vazduhu povećava koncetraciju prizemnog ozona,“ objašnjava Pantić.  

Hteli donosioci odluka to da prihvate ili ne, zagađen vazduh je problem baš svih, bez obzira na dubinu džepa. Aerozagađenje neposredni je uzrok oboljenja disajnih puteva, a samim tim i ostalih organskih sistema koji zavise od dobre ventilacije, navodi  pneumoftiziolog dr Dragan Nalčić . Naročite posledice mogu imati mlađi.

Deca su posebno rizična grupa zbog razvoja respiratornog sistema do perioda puberteta, pa ponavljanje resipiratornih oštećenja može izazvati asmatične reakcije i razvoj drugih respiratornih bolesti,“ objašnjava naš sagovornik i dodaje da se broj respiratornih pacijenata povećava zimi, što zbog većeg prisustva virusa, što zbog zagađenja iz ložišta.

Manje mesto ne mora da znači i manje zagađenje

Milenko Jovanović objašnjava da je u manjim sredima, poput Bačkog Petrovca, manja i koncentracija i broj izvora zagađenja. Prednost je i ravnica i manje industrije.  

„S obzirom da u blizini nema većih industrijskih postrojenja koje emituju zagađujuće materije u vazduh, kao i da se nalazi u ravnici umesto u nekoj dolini i u košavskom području, ovo mesto se može svrstati u potencijalno manje ugrožena naselja kad je u pitanju kvalitet vazduha. Takođe je u Vojvodini sprovedena masovna gasifikacija,“ navodi Jovavnović. 

On dodaje da se ipak bez relevatnih merenja ne može utvrditi da li zagađenje prelazi dozvoljenu količinu, a sa njim se slaže i Pantić iz BOŠ-a, koji kaže da zagađenje može da bude jednako visoko u manjim mestima, ali da o tome ne postoje podaci. 

„Kolega i ja smo izračunali da je otprilike 25% teritorije Srbije pokriven merenjima. Oko četiri miliona građana Srbije po novom izveštaju živi u prekomerno zagađenom mestu,“ navodi Pantić. 

Gde saznati informacije i da li im se može verovati?

 „U odsustvu posvećenosti države (osim na praznim rečima i obećanjima) ovom ogromnom problemu koji se tiče svih građana, nije uveden ni unificiran prikaz kvaliteta vazduha koji bi davao osnovnu inforomaciju građanima koji ne moraju da su stručni u tumačenju vrednosti koncentracija,“ navodi Milenko Jovanović.  

On preporučuje aplikaciju xEco vazduh Dejana Lekića jednog od osnivača NEA koja je, kako kaže, daleko najadekvatnija jer daje razumljive informacije i to prema tri osnova ocenjivanja (domaća legislativa, EU kriterijumi i preporuke Svetske zdravstvene organizacije). Nažalost, ova aplikacija ne pokazuje podatke za Bački Petrovac i okolinu, kao ni veći deo domaćih aplikacija.

Domaće aplikacije na kojoj se mogu pronaći podaci za Bački Petrovac su Indeks kvaliteta i Kvalitet vazduha. Ipak, strane aplikacije poput AirVisual i Air Care takođe imaju podatke za ovo mesto. Pitali smo Pantića iz BOŠ-a kako je to moguće. 

„Ti podaci su sa senzora koje su građani sami postavili. Ti senzori su nižeg kvaliteta, koštaju par desetina dolara i imaju prilično jednostavna merenja. Nisu kalibrisani isto, reaguju na svaku promenu – kada prođe kamion na primer,“ navodi Pantić i dodaje da je neko dovitljiv u Sarajevu veliku koncentarciju zagađenja kod Američke ambasade, objasnio postojanjem ćevabdžinice pored. 

Pantić dodaje da kada se izvuče mesečni prosek iz tih stanica, podaci će ipak doći na isto. Ne može tako jeftin uređaj davati zvanične podatke, ali može biti korisno sredstvo jer pokazuje da građani rade posao umesto države. Zato, navodi Pantić, ove podatke treba koristiti kao metodu pritiska na donosioce odluka. 

„Aktivisti mogu da naprave predlog za rebalans budžeta. Opštini mogu predati izvod iz Zakona o zaštiti vazduha, zaključke BATUT-a o lokalnom monitoringu, ukazati da merenja lokalne samouprave nisu kompletna odnosno da ne postoje, dati im ta građanska merenja i predlog budžetske glave,“ predlaže Pantić. 

Milenko Jovanović skreće pažnju da nestručni menadžment životne sredine ne može prihvatiti svoje loše rezultatate u ovoj oblasti i priznati da ceo državni aparat nije konkurentan malom broju stručnih i posvećenih ljudi. U međuvremenu se nastavlja ugrožavanje zdravlja građana koje je isključivo u nadležnosti i odgovornosti neodgovornih institucija.

„Građani treba da imaju jasan i nedvosmislen prikaz gde ne moraju da samo tumače ili da traže alternativu,“ navodi Jovanović i dodaje da država ne radi svoj posao za smanjenje aerozagađenja, u koji spada i pravovremeno informisanje građana.  

Građani – reakcija vlasti – merenja – rešenja 

Milenko Jovanović podseća da bi se odredile mere za smanjenje aerozagađenja, neophodno je prvo utvrditi njegov nivo, a to se može uraditi jedino merenjem zagađujućih materija. Nikakva subjektivna procena ne može biti relevantna, niti daje zakonski okvir za delovanje. 

Isto mesto – drugi rezultati / Foto: M. M. – S. Đ.

„S obzirom da u Bačkom Petrovcu nema odogovajuće dijagnostike koncentracije pre svega PM čestica, te se ne može ni izvršiti kategorizacija kvaliteta vazduha kako bi lokalna samouprava mogla da deluje merama na poboljšanje kvaliteta. Ali treba znati da je obaveza samouprave da organizuje lokalni monitoring upravo da bi se video stepen zagađenja, što ovde nije slučaj i što neće dovesti do odgovornosti kao što nije nigde u Srbiji,“ navodi ovaj meteorolog.  

On dodaje da su sva rešenja poznata, ali je potrebno da se mere propišu i sprovedu. Na primer, ubrzana zamena ložišta koja koriste ugalj, lož ulje, sirova drva i bolje regulisanje saobraćaja. Neophodno je i državnim stimulansom destimulisati da korisnici gasne infrastrukture pređu na druge energente zbog poskupljenja gasa. Zakonom o zaštiti vazduha je propisana isključiva nadležnost samouprava u sprovođenju kontrole aerozagađenja što je neadekvtano s obzirom na nedovojne stručne i finansijske resurse. NEA smatra da bi se ovim problemom trebalo pozabaviti na višoj instanci. 

Pantić navodi sled događaja koji će dovesti do čistijeg vazduha. Pre svega, donosioci odluka treba da izdvoje novac u budžetu, da urade monitoring, da angažuju akreditovanu instituciju koja bi kontinuirano merila sve podatke. 

„Za dobijanje kvalitetnih i sveobuhvatnih podatka kvalitet vazduha je potrebno meriti ručno. Potrebno je da se ti podaci pošalju Agenciji za zaštitu životne sredine koja bi ušli u zvanični rezultat monitoringa. Zatim je posao Vlade da potvrdi izveštaj kroz uredbu, i grad koji se nalazi na listi zagađenih dobija šta treba dalje da preduzme,“ objašnjava ovaj stručnjak. 

Šta je uradio Bački Petrovac?

Jedno od rešenja za zdravija pluća građana je subencija za kupovinu bicikala. Ove godine Opština Bački Petrovac je svojim građanima dodelila 290 subvencija u iznosu od po 10.000 dinara za kupovinu bicikala. Deo subvencija finansirano je od strane lokalne samouprave, a deo od strane Ministarstva zaštite životne sredine. 

Početkom meseca Petrovčanima je dodeljeno nekoliko sadnica ukrasnog drveća. Svaki građanin imao je pravo na jednu sadnicu koju je mogao da posadi na javnom površini. Sadnice su obezbeđene iz sredstava fonda za zaštitu životne sredine opštine Bački Petrovac, navodi se na sajtu opštine. Sprovedeno je i nekoliko javnih poziva za mere energetske sanacije. 

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Kliknite ovde da ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.