Zumiranje stvarnosti

Da li su žene u nacionalnim savetima samo kvota ili imaju stvarni uticaj na donošenje odluka?

zastupljenost žena

Predizborna kampanja za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina je ovih dana u toku, iako u slovačkoj zajednici malo manje vidljiva nego prethodnih izbornih godina. Na ovim izborima u kontekstu rodne ravnopravnosti na izbornim listama važe ista pravila kao za izbore za narodne poslanike. Broj pripadnika ili pripadnica manje zastupljenog pola mora biti minimum 40%, što je uređeno Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Dobra vest je da slovačka zajednica, koja za sada ima tri izborne liste, u ovoj oblasti stoji dobro: polovinu dve izborne liste čine žene, a na trećoj se nalazi jedna trećina žena. Ali zašto je uvođenje principa rodne ravnopravnosti u izborni proces za nacionalne savete, ali i u rad samih manjinskih nacionalnih saveta važno?

„Uvođenje principa rodne ravnopravnosti je važno jer se na taj način otvara podjednaki prostor i ženama i muškarcima i sprečava se diskriminacija i dominacija jednog pola na mestu odlučivanja”, smatra Miloš Đajić, predsednik UO Akademije ženskog liderstva (AŽL). „U političkom smislu to je važno jer perspektive muškaraca i žena nisu identične i da bi unapredili demokratiju u Srbiji i Vojvodini i donosili bolje odluke potrebno nam je učešće svih ljudi u zajednici. Svi moraju znati da nema rešavanja velikog broja kompleksnih pitanja bez učešća žena tamo gde se odluke donose.” 

Miloš Đajić: „Zakon o rodnoj ravnopravnosti takođe po prvi put definiše izbornu materiju tako da je zakonski okvir u Srbiji unapređen.“ / Foto: iz privatne arhive M.Đ.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u čl. 72 uređuje ovu oblast:  „Na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi (prva tri mesta, druga tri mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po jedan kandidat – pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi.“

Zakon o rodnoj ravnopravnosti takođe po prvi put definiše izbornu materiju tako da je zakonski okvir u Srbiji unapređen, podseća Đajić, ali ipak ukazuje i na koliziju u dva izborna zakona.

„Što se tiče izbora za članice i članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina na njima važe ista pravila kao za izbore za narodne poslanike. Broj pripadnika ili pripadnica manje zastupljenog pola mora biti minimum 40%. Oko rasporeda na listi važi član 73 Zakona o izboru narodnih poslanika koji kaže „Na izbornoj listi mora biti najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola, tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja) moraju biti tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola.“ To znači da su dva izborna zakona u koliziji ali verujem da je Republička izborna komisija donela uputstvo za sprovođenje izbora u kom se taj problem rešava”, objašnjava naš sagovornik.

Kada pogledamo trenutnu strukturu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine (NSSNM), vidimo da od 29 članova ima 10 žena, dok u izvršnom odboru koji ima 7 članova, je samo jedna žena. S druge strane, odbore, osim odbora za službenu upotrebu jezika i pisma, u kome ima 11 članova, od kojih su samo 2 žene, skoro po pravilu većinu čine žene.

„Smatramo da je struktura NSSNM, Izvršnog odbora i odbora NSSNM sa aspekta rodne ravnopravnosti na zadovoljavajućem nivou,“ kažu u ovom predstavničkom telu Slovaka i Slovakinja u Srbiji, podsećajući na to da od samog osnivanja saveta, na rukovodećem mestu je do sada uvek bila žena, odnosno predsednica.

Nacionalni savet Slovaka u svoj rad uključuje rodnu perspektivu

Ipak, nameće se pitanje da li žene u nacionalnom savetu, odnosno na izbornim listama predstavljaju samo kvota ili imaju stvarni uticaj. U AŽL veruju da brojnost žena na mestima odlučivanja, pa i u nacionalnim savetima donosi snagu i dodatni kvalitet.

“Ne mogu se donositi odluke bez da se sasluša polovina stanovništva šta na predložene teme ima da kaže”, kaže Miloš Đajić i dodaje da je potrebno da se izabrane žene dodatno senzibilišu i da razumeju sve aspekte rodne ravnoravnosti kao i načina za njeno uspostavljanje.

“Mi sada sve vreme govorimo o tehničkim stvarima, pravnom okviru  i zakonima, a ne govorimo o suštini, a to je kako da izabrane žena znaju da prepoznaju probleme žena i da donesu odluke poštujući preporuke i principe rodne ravnopravnosti. Zato su važne i obuke i mi verujemo da će biti prostora da se sa novoizabranim ženama radi u budućnosti”, dodaje naš sagovornik, podsećajući da je AŽL u prethodnom periodu radila na programima osnaživanja žena u nacionalnim savetima i urodnjavanja pravila funkcionisanja nacionalnih saveta.

“To je obavezan deo promene normi ali nama treba i promena ponašanja i odluka da bi sve buduće odluke nacionalnih saveta bile urodnjene,” zaključuje Miloš Đajić.

Upravo Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM) je poslednjih godina bio deo nekoliko programa i obuka o uvođenju principa rodne ravnopravnosti u svoj rad.

Prema NSSNM, rodna ravnopravnost je osnovni atribut pravnog i socijalno pravednog demokratskog društva, a njen dostignuti stepen je pokazatelj primene demokratskih principa. Rodna ravnopravnost je, zbog svog strukturalnog i institucionalnog karaktera, povezana sa izazovima održivog ekonomskog razvoja i rasta, društvene kohezije i punog korišćenja ljudskog potencijala i žena i muškaraca, kažu u NSSNM i dodaju:

„Ravnopravna zastupljenost žena na svim nivoima odlučivanja u okviru svojih ovlašćenja i podrška učešću žena je veoma važan aspekt delovanja NRSNM“, navode u krovnoj instituciji Slovaka i Slovakinja u Srbiji. „Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine ima radno telo za rodnu ravnopravnost čiji je zadatak da skrenune pažnju na umetničke, intelektualne, naučne, prevodilačke, obrazovne i pedagoške aktivnosti žena.“

Putem Komisije za rodnu ravnopravnost, NSSNM dodatnu pažnju posvećuje upravo osnaživanju žena kako bi mogle da ostvaruju svoje uloge u okviru slovačke zajednice, kao i uključivanju rodne perspektive u rad nacionalnog saveta, navodi slovački nacionalni savet.

Postoji više načina kako manjinski nacionalni saveti mogu da uvedu principe rodne ravnopravnosti u svoj svakodnevni rad i kako da mere stvarni učinak uvedenih mehanizama.

Ne može se učešće žena u radu saveta svesti na kuvanje tradicionalnih jela, zanatske umetničke radove ili nacionalne igre.

Miloš Đajić / Akademija ženskog liderstva

„Pre svega nacionalni savet moraju sva svoja dokumenta da urodne. To znači da statuti, pravilnici i sva druga pravila funkcionisanja moraju poštovati principe rodne ravnopravnosti koje propisuje novi zakon o rodnoj ravnopravnosti“, objašnjava Miloš Đajić, podsećajući da je drugi korak sama primena norm u praksi.

„To znači da li, naprimer, vodimo satistiku, na šta smo obavezni, deleći je po polu. Da li razmišljamo ko su sve korisnici naših programa? Koliko je tu žena, a koliko muškaraca? Koliko prostora je dato ženama u medijima na jezicima nacionalnih manjina? Da li imamo posebne programe samo za žene i njihovo osnaživanje? Koliko delimo stipendija ženama, a koliko muškarcima? Tu je i promocija uspešnih i poznatih žena u zajednici kako kroz istoriju tako i danas. Da li nazivi institucija na koje saglasnost daje nacionalni savet nose imena istaknutih žena? Koliko žena učestvuje u programima nacionalnih saveta uopšte?“, kaže naš sagovornik.

Ne može se učešće žena u radu saveta svesti na kuvanje tradicionalnih jela, zanatske umetničke radove ili nacionalne igre, smatra naš sagovornik iz AŽL.

„Sigurno je da ima mnogo prostora da se žene i njihov rad u zajednici prepozna. Sve su to različite politike koje se bez žena u nacionalnim savetima  neće ni desiti. Zato je jako važno da u prvom koraku imamo što više žena u savetima, a onda da se njima ponude obrazovni programi liderstva i rodne ravnopravnosti koji će im pomoći da posao na koji su izabrane bolje i u korist svih žena zajednice rade“, zaključuje Miloš Đajić.

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST „Na ivici“

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller