Da li su žene u nacionalnim savetima samo kvota ili imaju stvarni uticaj na donošenje odluka?

Predizborna kampanja za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina je ovih dana u toku, iako u slovačkoj zajednici malo manje vidljiva nego prethodnih izbornih godina. Na ovim izborima u kontekstu rodne ravnopravnosti na izbornim listama važe ista pravila kao za izbore za narodne poslanike. Broj pripadnika ili pripadnica manje zastupljenog pola mora biti minimum 40%, što je uređeno Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Dobra vest je da slovačka zajednica, koja za sada ima tri izborne liste, u ovoj oblasti stoji dobro: polovinu dve izborne liste čine žene, a na trećoj se nalazi jedna trećina žena. Ali zašto je uvođenje principa rodne ravnopravnosti u izborni proces za nacionalne savete, ali i u rad samih manjinskih nacionalnih saveta važno?

„Uvođenje principa rodne ravnopravnosti je važno jer se na taj način otvara podjednaki prostor i ženama i muškarcima i sprečava se diskriminacija i dominacija jednog pola na mestu odlučivanja”, smatra Miloš Đajić, predsednik UO Akademije ženskog liderstva (AŽL). „U političkom smislu to je važno jer perspektive muškaraca i žena nisu identične i da bi unapredili demokratiju u Srbiji i Vojvodini i donosili bolje odluke potrebno nam je učešće svih ljudi u zajednici. Svi moraju znati da nema rešavanja velikog broja kompleksnih pitanja bez učešća žena tamo gde se odluke donose.” 

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u čl. 72 uređuje ovu oblast:  „Na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi (prva tri mesta, druga tri mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po jedan kandidat – pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi.“

Zakon o rodnoj ravnopravnosti takođe po prvi put definiše izbornu materiju tako da je zakonski okvir u Srbiji unapređen, podseća Đajić, ali ipak ukazuje i na koliziju u dva izborna zakona.

„Što se tiče izbora za članice i članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina na njima važe ista pravila kao za izbore za narodne poslanike. Broj pripadnika ili pripadnica manje zastupljenog pola mora biti minimum 40%. Oko rasporeda na listi važi član 73 Zakona o izboru narodnih poslanika koji kaže „Na izbornoj listi mora biti najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola, tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja) moraju biti tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola.“ To znači da su dva izborna zakona u koliziji ali verujem da je Republička izborna komisija donela uputstvo za sprovođenje izbora u kom se taj problem rešava”, objašnjava naš sagovornik.

Kada pogledamo trenutnu strukturu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine (NSSNM), vidimo da od 29 članova ima 10 žena, dok u izvršnom odboru koji ima 7 članova, je samo jedna žena. S druge strane, odbore, osim odbora za službenu upotrebu jezika i pisma, u kome ima 11 članova, od kojih su samo 2 žene, skoro po pravilu većinu čine žene.

„Smatramo da je struktura NSSNM, Izvršnog odbora i odbora NSSNM sa aspekta rodne ravnopravnosti na zadovoljavajućem nivou,“ kažu u ovom predstavničkom telu Slovaka i Slovakinja u Srbiji, podsećajući na to da od samog osnivanja saveta, na rukovodećem mestu je do sada uvek bila žena, odnosno predsednica.

Nacionalni savet Slovaka u svoj rad uključuje rodnu perspektivu

Ipak, nameće se pitanje da li žene u nacionalnom savetu, odnosno na izbornim listama predstavljaju samo kvota ili imaju stvarni uticaj. U AŽL veruju da brojnost žena na mestima odlučivanja, pa i u nacionalnim savetima donosi snagu i dodatni kvalitet.

“Ne mogu se donositi odluke bez da se sasluša polovina stanovništva šta na predložene teme ima da kaže”, kaže Miloš Đajić i dodaje da je potrebno da se izabrane žene dodatno senzibilišu i da razumeju sve aspekte rodne ravnoravnosti kao i načina za njeno uspostavljanje.

“Mi sada sve vreme govorimo o tehničkim stvarima, pravnom okviru  i zakonima, a ne govorimo o suštini, a to je kako da izabrane žena znaju da prepoznaju probleme žena i da donesu odluke poštujući preporuke i principe rodne ravnopravnosti. Zato su važne i obuke i mi verujemo da će biti prostora da se sa novoizabranim ženama radi u budućnosti”, dodaje naš sagovornik, podsećajući da je AŽL u prethodnom periodu radila na programima osnaživanja žena u nacionalnim savetima i urodnjavanja pravila funkcionisanja nacionalnih saveta.

“To je obavezan deo promene normi ali nama treba i promena ponašanja i odluka da bi sve buduće odluke nacionalnih saveta bile urodnjene,” zaključuje Miloš Đajić.

Upravo Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM) je poslednjih godina bio deo nekoliko programa i obuka o uvođenju principa rodne ravnopravnosti u svoj rad.

Prema NSSNM, rodna ravnopravnost je osnovni atribut pravnog i socijalno pravednog demokratskog društva, a njen dostignuti stepen je pokazatelj primene demokratskih principa. Rodna ravnopravnost je, zbog svog strukturalnog i institucionalnog karaktera, povezana sa izazovima održivog ekonomskog razvoja i rasta, društvene kohezije i punog korišćenja ljudskog potencijala i žena i muškaraca, kažu u NSSNM i dodaju:

„Ravnopravna zastupljenost žena na svim nivoima odlučivanja u okviru svojih ovlašćenja i podrška učešću žena je veoma važan aspekt delovanja NRSNM“, navode u krovnoj instituciji Slovaka i Slovakinja u Srbiji. „Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine ima radno telo za rodnu ravnopravnost čiji je zadatak da skrenune pažnju na umetničke, intelektualne, naučne, prevodilačke, obrazovne i pedagoške aktivnosti žena.“

Putem Komisije za rodnu ravnopravnost, NSSNM dodatnu pažnju posvećuje upravo osnaživanju žena kako bi mogle da ostvaruju svoje uloge u okviru slovačke zajednice, kao i uključivanju rodne perspektive u rad nacionalnog saveta, navodi slovački nacionalni savet.

Postoji više načina kako manjinski nacionalni saveti mogu da uvedu principe rodne ravnopravnosti u svoj svakodnevni rad i kako da mere stvarni učinak uvedenih mehanizama.

„Pre svega nacionalni savet moraju sva svoja dokumenta da urodne. To znači da statuti, pravilnici i sva druga pravila funkcionisanja moraju poštovati principe rodne ravnopravnosti koje propisuje novi zakon o rodnoj ravnopravnosti“, objašnjava Miloš Đajić, podsećajući da je drugi korak sama primena norm u praksi.

„To znači da li, naprimer, vodimo satistiku, na šta smo obavezni, deleći je po polu. Da li razmišljamo ko su sve korisnici naših programa? Koliko je tu žena, a koliko muškaraca? Koliko prostora je dato ženama u medijima na jezicima nacionalnih manjina? Da li imamo posebne programe samo za žene i njihovo osnaživanje? Koliko delimo stipendija ženama, a koliko muškarcima? Tu je i promocija uspešnih i poznatih žena u zajednici kako kroz istoriju tako i danas. Da li nazivi institucija na koje saglasnost daje nacionalni savet nose imena istaknutih žena? Koliko žena učestvuje u programima nacionalnih saveta uopšte?“, kaže naš sagovornik.

Ne može se učešće žena u radu saveta svesti na kuvanje tradicionalnih jela, zanatske umetničke radove ili nacionalne igre, smatra naš sagovornik iz AŽL.

„Sigurno je da ima mnogo prostora da se žene i njihov rad u zajednici prepozna. Sve su to različite politike koje se bez žena u nacionalnim savetima  neće ni desiti. Zato je jako važno da u prvom koraku imamo što više žena u savetima, a onda da se njima ponude obrazovni programi liderstva i rodne ravnopravnosti koji će im pomoći da posao na koji su izabrane bolje i u korist svih žena zajednice rade“, zaključuje Miloš Đajić.