Iskoristi, baci i umnoži otpad pravac je u kojem se najčešće kreće ponašanje čoveka prema prirodi. Sve vidljivije posledice takvog odnosa trpi životna sredina, a kao bumerang vraća se i čoveku, koji nema alternativnu planetu za život. Da bi sačuvao jedini dom koji ima napuštanje tradicionalne privrede, promena svesti, navika i ponašanja je neminovnost. 

Otpad je sirovina. Ovo je jedan od osnovnih principa cirkularne ekonomije u kojoj se životni vek jednog proizvoda ne završava na deponiji, već se reciklira i ponovo koristi u istom ili drugom obliku. 

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

Ostvarivanju ciljeva cirkularne ekonomije doprinosi i sve veći broj zelenih poslovnih ideja koje kroz ekološko preduzetništvo na prvo mesto stavljaju zdravlje planete, a onda profit. Sve je stvar svesti, savesti i volje, kaže  Maja Knežević Birmančević iz Novog Sada . Po zanimanju je modna dizajnerka koja svojim kreacijama promoviše održivu modu. 

“Moda može da bude korisna iz više aspekata, ne samo da bude lepa i da nam ulepšava život. Znamo da je modna industrija veliki zagađivač životne sredine, a koncept održive mode se odnosi na odeću koja ne zagađujue okolinu i ne narušava zdravlje ljudi ili životinja. Održiva moda podrazumeva korišćenje prirodnih i kvalitetnih materijala, te kvalitetnu izradu. Takođe, obuhvata i etički pristup u pogledu poštovanja prava radnika u proizvodnji odeće” – pojašnjava Maja Knežević Birmančević.

Odluku da u svojoj radionici pravi samo odeću, koja će biti u saglasju sa prirodom, donela je tokom master studija u Danskoj gde je, kaže, ekološka svest na zavidnom nivou. U zelenom preduzetništvu je tek godinu dana i svesna je da će trebati vremena da ljudima približi svoju modnu viziju i cilj, a to kreiranje garderobe koja zbog dizajna i kvaliteta može dugo da se nosi i u različitim prilikama.

“Razviti se kao mali brend uopšte nije jednostavno, pogotovo na našem podneblju, ali idem polako. Sam proces rada počinje izborom materijala, a pre toga je veoma važno dizajniranje modela. Kada dizajniramo model koji treba da traje i koji je unikatan, ideja j da on bude kvalitetno odrađen. Tako se sprečava da taj komad zavši na otpadu” – ističe Maja.

Svu odeću Maja pravi od isključivo prirodnih materijala, koji su i organskog porekla, mada priznaje nije uvek lako i doći do takvih proizvoda. Osim lana, vune i pamuka koristi tencel, ekološki materijal sličan viskozi. Kod održive mode dizajn ima presudnu ulogu u smanjenju otpada i optimalnom korišćenju materijala. 

“U toku krojenja nastojim da iskoristim što više materijala kako bih postigla “minimal waste”, odnosno da smanjim otpad i reslove koji ostaju. Reslove takođe nastojim da upotrebim i da od njih nešto novo napravim, bilo da je to torba ili detalji na nekoj majici. Tako da na sve načine pokušavam da kroz modu podstičem ekološku osvešćenost i održivost” – kaže ova modna dizajnerka.  

U Srbiji se godišnje proda preko 80 000 tona odeće, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine. Nasuprot ustaljenom mišljenju, u proseku podjednak broj komada garderobe kupuju i muškarci i žene, ali zato muškarci mnogo kraće nose neki odevni predmet.  

Više od polovine ispitanika upoznato je sa pojmom “brze mode”, međutim javnost nije ni približno upućena, a ni zainteresovana za posledice i negativan otisak koji moda industrija ostavlja na životnu sredinu. Bez informisanja i edukacije to će se teško promeniti smatra Maja Knežević Birmančević.

“Ljudi treba da razmišljaju koliko troše, zašto kupujemo određene modele, da li će da nam traju. Jasno je da ljudi nemaju dovoljno finansijskih mogućnosti da kupuju nešto što je kvalitetno i skuplje, ali možemo bar da čuvamo ono što kupimo i tako mu produžimo život. Ja kupcima uvek kažem, ako se sa odećom nešto desi ili im dosadi da nose, da mi donesu, jer uvek može nešto drugo da se napravi. Postoje različiti načini da odeću osvežimo, damo joj novi pečat ili ulepšamo ručnim radom ili tehnikama poput pačvorka koji često koristim” – dodaje naša sagovornica.

Ekološko preduzetništvo leči uzrok, a ne posledicu zagađenja prirode

U ekološkom preduzetništvu celokupan proces proizvodnje mora biti tako osmišljen da se negativan uticaj na životnu sredinu svede na minimium. To je način da se deluje na uzroke zagađenja, pa je razvijanje zelenih poslovnih ideja postavljeno kao prioritet u mnogim državama. Da bi ispunili zahteve tržišta preduzeća će morati da se prilagođavaju ekološkim principima, kaže  Sanja Žugić, koja rukovodi podsekcijom za ekologiju u Privrednoj komori Srbije . 

“U Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada, od kojih čak 10 miliona ne možemo da tretiramo. Sada je pravo vreme da se posvetimo ekološkoj strani preduzetništva i da se što više preduzeća uključi u model cirkularne ekonomije. Pri tom, preduzetnici moraju da budu osvešćeni, zato što to sada nalažu različite regulative. Ukoliko se bavite proizvodnim biznisom i hoćete da sarađujete sa inostranstvom, vi morate da budete osvešćeni i informisani” – kaže Sanja Žugić.

Sanja je i vlasnica ekološkog preduzeća “Eco Serein”. Posao je započela u Americi gde je živela i često organizovala različite ekološke akcije. Kaže umesto da se leče posledice nemarnog odnosa prema prirodi, bolje je dati doprinos smanjenju zagađenja.  Zato je odlučila da tržištu ponudi proizvode koji ne sadrže plastiku, već se prave od bambusa. 

“Otvorili smo firmu 2019. godine u Americi. Počeli smo sa akcijama čišćenja i pošumljavanja. Nakon toga smo uvideli da bismo proizvode koje smo skupljali mogli zameniti ekološkim proizvodima i počeli smo sa ekološkim četkicama za zube. Napravljene su u saradnji sa stomatolozima. Dlačice, oblik četkice i ceo dizajn je rađen po ekološkim principima. Sada imamo i četkice za decu, štapiće za uši, ekološke vrećice za voće i povrće koje su od pamuka” – navodi Sanja Žugić.

Prelazak na cirkularnu ekonomiju je uslov opstanak preduzeća na tržištu

Globalno zagrevanje, smanjenje ozonskog omotača gubitak biodiverziteta i niz drugih ekoloških problema uključili su zvono za uzbunu. Zato su se zemlje Evropske unije dogovorile i pred sebe postavile cilj – za nešto manje od 30 godina Evropa bi trebalo da bude prvi kontinent koji će biti klimatski neutralan, odnosno emisija štetnih gasova biće ravna nuli.

Ovo je predviđeno Evropskim zelenim dogovorom koji je potpisan 2019. godine i predstavlja strategiju rasta i održivosti ekonomije koja, kako se navodi, više daje nego što oduzima. Plan je da se klimatski i ekološki izazovi pretvore u mogućnosti, resursi efikasnije koriste, te pređe na čistu, cirkularnu ekonomiju i zaustave klimatske promene. To, između ostalog znači da će poštovanje principa cirkularne ekonomije biti pitanje opstanka preduzeća na tržištu. 

Srbija je prihvatila Evropski zeleni dogovor i donela niz dokumenata koji su preduslov prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Koliko će taj put trajati i kako će izgledati zavisi kako od države tako i građana, kaže  Sandra Kamberović, konsultanktinja za cirkularnu ekonomiju , koja je kao vodeća ekspertkinja učestvovala u izradi Mape puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji. 

“Kada je reč o preduzećima, prelazak na cirkularnu ekonomiju zavisi od interne politike preduzeća, odnosno u kojem smeru želi da ide. Imate i odgovornost same države, koliko ona prepoznaje važnost zaštite životne sredine i edukaciju tržišta, odnosno samih kupaca, koliko je njima važno šta kupuju i šta će raditi sa proizvodom nakon njegove upotrebe. Mi smo na putu, kojom brzinom ćemo se kretati zavisi od nas i kulture zajednice, koliko ranije želimo da dišemo čist vazduh, jedemo zdraviju hranu ”  – objašnjava Sandra Kamberović.

Zeleno preduzetništvo je još uvek nov način poslovanja, koje omogućava preduzetnicima da budu inovativni i idu korak ispred. Početnicima u preduzetništvu je mnogo lakše da se prilagode ekološkim principima, ali i ona preduzeća koja moraju u potpunosti da menjaju tradicionalni način rada mogu da dođu i do informacija i do neophodne finansijske podrške. 

“Izvori informacija i finansiranja nisu nedostupni. Onaj ko je zainteresovan može se edukovati, a podrška se može dobiti i od međunarodne zajednice. Ko želi, može da nađe. Da li je lako? Nije lako, ali to je jedan izazov koji postoji na putu svakog preduzetnika. Za preduzeća postoje samo kapitalne investicije, to su najveći troškovi, jer se svi ostali troškovi u samom procesu prodaje i proizvodnje smanjuju na minimum. To je jedan od prvih benefita. U slučaju dobre organizacije, većinu tih svojih proizvoda kroz šeme produžene odgovornosti preduzeće može da vrati u svoj sistem, a onda kroz inovativnost i kreativnost da ih opet stavi na tržište” – dodaje Kamberović.

S  obzirom na to da svaka privredna i ljudska delatnost ostavlja manje ili više negativan otisak u prirodi, prelazak na cirkularnu ekonomiju ne odnosi se samo na preduzetništvo, već i na promenu svesti i navika svakog pojedinca. Zato kada se po završetku jesenje žetve zapale žetveni ostaci, valja se setiti sušnog leta bez kapi kiše ili obilnih padavina koje su uništile rod. Kada se nemilice seku šume ili se otpad baca u reku, treba pomisliti na velike poplave ili razorne šumske požare, a na kraju se i svaka plastična flaša, kesa i drugi otpad koji završi na deponiji vrati kroz zagađen vazduh, zemljište i vodu.