Martina Anđelković: „Uloga svih digitalaca je da osvešćujemo šta je cyberbullying.“

„Uloga svih nas koji živimo od istih tih društvenih mreža da osvešćujemo i mlade i stare o tome šta je cyberbullying“, smatra Martina Anđelković, internet marketing menadžerka, internet preduzetnica i edukatorka u oblasti Facebook, LinkedIn i Instagram oglašavanja.

Jedna od pionirki marketinga na društvenim mrežama u zemlji i regionu u razgovoru za portal Storyteller dodaje da upravo jedna od uloga digitalaca treba da bude da osude cyber nasilje, ukažu na njega i ne podržavaju ga share-om.

Inače, Martina je deo marketing timova EXIT Festivala, Sea Dance Festivala u Crnoj Gori, Sea Star Festivala u Hrvatskoj, No Sleep Festivala u Beogradu. Vlasnica je agencije za digitalni marketing Snajka De Madre. Humanista. Zaljubljenica u digitalno doba.

Martina Anđelković, digitalna guruica – da li ti je oukej da te tako opišem? Kako si ušla u svet digitalnog marketinga?

„Mnogo ti hvala za to “guruica”, međutim, iako mi laska, smatram da su takve titule namenjene ljudima koji menjaju svet, koji su na mnogo većim misijama i vide mnogo dalje. Ja sam, ipak, samo obična devojka koja je našla način da spoji dve ljubavi – internet i komunikacije – i od toga napravi svoj biznis u ovoj našoj nesrećnoj zemlji.

To je negde i uvertita za tvoje pitanje, kako sam se našla u ovoj digitalnoj džungli. Poslovnu karijeru započela sam kao novinarka na lokalnoj televiziji i to sa svojom autorskom emisijom. Moj tata je imao sluha za moju veliku želju “da jednog dana postanem Lepa Brena”, našao je sponzore i osigurao mi autorsku emisiju. Tada sam imala samo 16 godina. Emisija je bila prilično amaterska, ali mi je to iskustvo, u tako “sitnim” godinama, donelo mnogo toga. Upisujem Fakultet političkih nauka i grabim dalje. Nižu se iskustva u sferi radio-novinarstva, PR-a, TV novinarstva, web novinarstva… Sve dok se nisam potpuno razočarala u isto!

Poslednji novinarski angažman ostvarila sam na RTV B92. Potpuno nezadovoljna statusom novinara i poimanjem novinarstva u Srbiji, krećem u nepoznato.

Tako me lutanje dovodi do jedne IT firme u kojoj sam imala odličnog mentora koji me je ohrabrivao da počnem da se bavim digitalnim marketingom. To je neverovatno. Video je nešto u meni, što ni sama nisam znala da imam; savetovao me da učim, usmeravao me. To je bio moj direktor Dejan Restak koji me je vrlo brzo unapredio u njegovog asistenta, a na toj poziciji sam zaista svašta naučila. Naučila sam, generalno, baš svašta u tom startapu i učestvovala u prodavanju istog.

Potvrda da je Dejan bio u pravu stigla je u vidu nagrade za najbolju digital marketing strategiju na takmičenju u organizaciji Digitalne Agende Republike Srbije.

Nakon 4 godine rada sa Dejanom, shvatamo i on i ja da je vreme za moj veliki korak – otvaranje marketing agencije. Tako je nastala Snajka de Madre.“

Kada se kaže rad u digitalnom marketingu, to je relativno široko polje. Šta ti konkretno radiš i kako si sticala i kako stičeš znanje?

„Ja sam ono što se u glumačkoj profesiji zove “naturščik”. Nisam završila nikakve studije marketinga. Čitala sam, čitala i čitala i posmatrala, analizirala, isprobavala na raznim klijentima na početku ove moje vožnje koja traje, bezmalo, 10 godina. Radila neke kampanje bez ikakve naknade jer sam znala da je upravo to ono što mi treba da bih stekla iskustvo i znanje.

Ne vredi da roštiljsku vatru pravite paleći šibicu po šibicu. Zapalićete vatru paljenjem novina koje su podglavljene ispod suvih cepanica. Dakle, morate uleteti odmah u tu vatru, pre toga je zapaliti dobro i dalje je sve vožnja. Vreme pokaže jeste li za to ili jednostavno niste.

Moje zvanje sada je, najšire rečeno, marketing menadžer. Najviše se bavim strateškim pristupom kampanjama, integrisanjem kampanja i storytellingom. Neretko sam osoba ona koja vuče sve konce u timovima. Neretko sam ona koja sve u timu nervira. Retko sam ona koja ne izgura zadatak.“

Ti si i edukatorka o društvenim mrežama. Kakvu vrstu edukacije pružaš, gde i zašto sve nastupala kao edukatorka, odnosno govornica – i šta ti donosi stage javni nastup?

„Kada sam na sceni – ja sam aždaja! Vidi se strast, vidi se da volim da iskoristim tu pažnju, volim da pridobijam pažnju ljudi iz publike, da se nahranim njihovim smehom, njihovim pitanjima. Iako sam privatno pomalo introvertna.

Edukatorka sam u oblasti oglašavanja na Facebook-u, Instagram-u i LinkedIn-u. Okrenuta sam srednjim i velikim biznisima, više nego malim. Moje edukacije u fokusu imaju alat za oglašavanje više nego kreativni pristup kampanjama. Učim vas kako da plasirate tu super ideju, učim vas kako da dođete do super ideje, manje vas učim kako da je upakujete.

Najviše volim javne nastupe na fakultetima; tamo gde su u nekim sistemima “zarobljeni” studenti koji i dalje misle da će ceo život imati stalan posao i raditi od 9 do 5.

Martina Anđelković aka Snajka De Madre

Mnogi su posle izlaganja mojih kolega iz struke i mene shvatili da postoji i drugi put.“

Ti nisi samo digitalna preduzetnica, već i zagovornica ili aktivistkinja koja javno govori ne samo o benefitima društvenih mreža, već i o njihovoj tamnoj strani, posebno u kontekstu mladih.

„Društvene mreže donele su nam i svetlost i tamu u živote. Da li će prevagnuti više jedno ili drugo, zavisi od nas samih. Smatram da je uloga svih nas koji živimo od istih tih društvenih mreža da osvešćujemo i mlade i stare o tome šta je cyberbullying i na koji način reagovati na napade. Treba generalno osvestiti ljude da je činiti i gledati (i shareovati) zlo – potpuno isto.

Možete li da zamislite koliko je današnjim klincima teško u ovom svetu lažnog glamura gde se više vrednuje broj pratilaca na Instagram-u od broja realnih prijatelja. Prema istraživanju sociologa, aktuelna generacija koja najviše koristi društvene mreže je ujedno i najdepresivnija. Uloga nas digitalaca treba da bude da osudimo cyber nasilje, ukažemo na njega i ne podržavamo ga share-om. Treba da budemo oni koji kažu: “U redu je, nisi sam”.“

Kako u stvari posmatraš društvene mreže u kontekstu socijalnog / društvenog fenomena?

„Društvene mreže su poligon za društvene fenomene. Tamo uspevaju i najgnusnije stvari, ali i najlepše. Posmatram sociološke promene i kretanja, pakujem u foldere i foldere koristim u pristupu različitim ciljnim grupama. To je moja praktična primena. Sa druge strane, empatija mi ne dozvoljava da zatvaram oči pred lošim stvarima.“

Negde sam pročitala da si izjavila da veruješ u žensku superiornost? Šta je po tebi ženska superiornost i zašto u nju veruješ? Kakvo je po tebi mesto žena u preduzetništvu, posebno u digitalnom?

„TAJNO verujem u žensku superiornost, jer pripadam “klanu”. (SMEH) Međutim, apsolutno nije važno da li ste žensko ili muško ako u svojoj oblasti dajete maksimum. Smatram da su se podele poslova prema polovima odavno ispomerale i da više ne možemo da se oslanjamo na tradicionalne uloge i podele. Prošlo je to vreme. Žene mogu raditi i ovo i ono, isto kao muškarci. Svako insistiranje na podelama je neukusno.“

Zašto voliš digitalno doba – social media, internet, instant komunikaciju?

„Volim jer nisam verovala profesorima na fakultetu kada su pričali o svetu kao o “globalnom selu”. Volim jer je taj svet, uz pomoć digitalizacije, jako smanjen. Tu smo svi, na nekoliko klikova. To otvara sijaset mogućnosti, a mogućnosti nisu bile deo mog odrastanja devedesetih.“

Pročitajte i članak Snežana Marković, diplomirani ekonomista slučajno, sajber kreativac namerno

Kada smo prvi put pričale, oko tebe se „muvao“ psić (zaboravih mu ime) i ustvari tek posle sam shvatila da si ti i aktivistkinja i boriš se na svoj način za prava životninja, konkretno pasa. Koji je tvoj način?

„Moj način je jednostavan, a nekome se može učiti da je rastafarijanski. Sanjam o svetu u kome živimo u idealnoj simbiozi sa svim životinjama. Počnimo od malih stvari; iznesite vodu ispred svoje kuće za životinje koje su žedne kada upekne zvezda, otvorite ulaz zgrade tokom zimskih dana da ih primite tokom noći; ako ste u mogućnosti – usvojite životinju sa ulice. Nemojte da kupujete životinje. Te male stvari čine MNOGO! Beskrajno se divim zaštitarima, beskrajno se divim svima koji pomažu životinjama. Moja inicijativa #NahraniPsa je tokom poplava 2014. godine sakupila preko 12 tona hrane u samo 48 sata za životinje u ugroženim područjima. To nisam uradila ja, već ljudi velikog srca. Ja sam samo bila inicijator. Hvala im!“

Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.