Mladi će spasiti RTV, smatra novinarka Ana Jaškova

Ana Jaškova, između ostalog,  zamenica je glavnog urednika drugog televizijskog programa Radio-televizije Vojvodine. Tu je došla, kako kaže, po sopstvenom izboru, kako bi se malo „sklonila sa radara“. 

„Nisam više osećala potrebu da se bavim isključivo slovačkim medijskim prostorom, nego sam poželela da ispipam puls mladih i da vidim na koji način vide javni servis: da li kao mediji koji je kod mlađe publike odbačen, ili kao mogućnost za kreativnost i traženje načina kako doći do ciljne grupe, a to su upravo mladi,“ objašnjava naša sagovornica. 

Ona dodaje da treba malo promešati karte i dozvoliti mladima da sadržaje pripremaju zajedno. Potrebno je da se program manjina izvuče iz getoa i nacionalnih obrazaca, kako bi pokazali da ti okviri mladima nisu od presudnog značaja. I dalje se neguju manjinski jezici, ali se program, koji se titluje na srpski, prilagođava široj publici. 

„Takva prva saradnja je bila realizovana u vidu emisije Puls mladih na kojoj smo sarađivali sa ekipom iz Deutshe Welle. Upravo ovi mladi ljudi su mi dali motiv da ostanem na javnom servisu. Ako budu nudili kvalitetan sadržaj, svesni su da će on stići i do šire publike. Nastavili smo u sličnom ritmu uz emisiju Multikutak koja polako kreće sa aktivnostima na ostalim platformama,“ navodi zamenica urednika RTV2 i dodaje da je u planu da se iz dubokog sna probudi i međunarodna koprodukcija. 

Prostora za poboljšanje u pokrajinskom javnom servisu ima u svakom segmentu. Osnovni preduslov je zapošljavanje mlađih, kreativnih ljudi koji će prepoznati misiju javnog servisa što znači da će u kontekstu očuvanja multikuluralnosti znati da pokažu jedinstvenost prostora u kojem žive. Zatim slede materijalni elementi, poput osnažene produkcije, konkurentnosti, prisutnosti na više platformi i više međunarodnih projekata. Naša sagovornica navodi i da bi gledaoci osetili razliku kada bi u ovoj medijskoj kući posao bio stabilniji. 

„Ne mislim pri tome da mladi ljudi očekuju sigurnost do penzije već pri dolasku u RTV, ali mislim da nedostaje adekvatna nagrada, motivacija, feed back od strane starijih kolega, urednika, konkurentnost. Sve to motivišuće utiče na mlade kreativce. A motivisani novinar je dobar novinar i stvara bolji, sveži radijski i televizijski sadržaj,“ objašnjava Jaškova.

Pritisaka ima u svakom poslu i u svakoj medijskoj kući. Naša sagovornica je našla način kako da se nosi s njima. 

„Pa, uvek volim da kažem sve što mi leži na duši, ne volim da odem kući noseći balast i gorčinu. A kada stignem kući, tu je moja oaza i pumpa pozitivne energije. Tu skupljam snagu za nastavak misije. Nekako sve dobije smisao,“ navodi Jaškova.

Manjina kao većina

Ana Jaškova je takođe i predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Navodi da  manjine u Srbiji nemaju dostupno adekvatno informisanje, kao ni većinski narod. Svi problemi sa makro prenose se u mikro – manjinske kontekste. 

„Prividna autonomija koju su nametnuli osnivanjem nacionalnih saveta, više ne služi tome, da kao konsultativno telo bude procenitelj vrednosti u manjinskim zajednicama. Danas je to produžena ruka vlasti. Nije više bitno znanje i aktivnost u okviru manjine, već partijska pripadnost. Ako ne većinskoj stranci, onda satelitskim manjinskim strankama koje su osnovale,“ navodi naša sagovornica.

Ona dodaje da osnivači medija ne bi smeli biti državne institucije, što je slučaj kod svih manjina i da smo danas u pozicijii da medijsku sliku stvaraju poslušnici koji tvrde da se ne treba brinuti o budućnosti društva, jer je sve „odlično“, bez obzira, što nas život ubeđuje baš u suprotno. Rešenje je nezavisno novinarstvo koje neće biti samo poluga vlastodršcima.

„Da bismo do toga stigli, moramo državu, ideologiju i sve lažne NVO i interesne grupe izmestiti iz medija. To je u ovom trenutku nemoguće, jer i u konkursnom finansiranju vidimo da je najveći problem upravo komisija, koja svoje mišljenje formira u skladu sa stepenom poslušnosti medija koji konkuriše ili partijskoj pripadnosti,“ navodi predsednica ASN. 

Ona dodaje da ne zna kako bi se u ovom trenutku mogao premostiti ovaj veliki problem. Međutim, ima i primera dobre prakse. 

„Portali poput vašeg jesu idealni način kada govorimo o medijskom pluralizmu, ali i oni zaslužuju veću podršku u smislu finansija, jer tržišno poslovanje je i dalje nemilosrdno prema manjinskim i lokalnim medijima,“ navodi Jaškova. 

Medijska ponuda dostupna konkretno Slovacima u Vojvodini je nezadovoljavajuća, smatra i dodaje tiraž nedeljnika Hlas ludu je drastično pao od kada je postao pamflet vlasti. Naša sagovornica ocenjuje i da je  vizuelni identitet na nivou 70-tih godina prošlog veka, što je problem i programa na slovačkom jeziku RTV-a.

„Televizija je vizuelni medij, koji se menja na dnevnoj bazi. Mogućnosti su neverovatne. Ali pasivan otpor u vidu uređivačkih politika, uticaja osnivača medija, legislativnih mehanizama koče razvoj pre svega ljudske infrastrukture,“ navodi.

Nemogućnost zapošljavanja mladih ljudi, ograničeni produkcioni kapaciteti, neadekvatni uslovi takođe utiču na kvalitet i ponudu kada su u pitanju manjinski mediji. Još jedan primer za pohvalu je omladinski časopis Vzlet, u kome trud ekipe mladih ljudi Jaškova uvažava u odnosu na uslove sa kojima raspolažu. 

Pekar, lekar, apotekar

Svoje prve medijske kolače ispekla je na radiju u Kovačici, a zatim, za vreme studija u podlistku za kulturu, umetnost i knjižvenost Obzori, nedeljnika Hlas ljudu. Novinarstvo je videla kao zanimljiv i kreativan način da zaradi iskustvo, poznanstva, a ponekad i nešto džeparca.

„Nisam bila svesna da je novinarstvo polako prožimalo mene i moja interesovanja poput infekcije za koju nema leka. Sva društvena dešavanja sam počela da posmatram analitički i tražila način da iz mnoštva teorijskih izvora i vlastitog iskustva izvučem zlatni prosek – suštinu stvari,“ prepričava naša sagovornica. 

Od kada je sebi kao životni cilj postavila da se društvo medijski opismeni, da sagleda sopstvenu ulogu, prava i obaveze, da sazna šta su prednosti pravne države, demokratskog i građanskog društva, mediji su se nametnuli kao poluga u kreiranju javnog mnjenja. S druge strane, sloboda medija je bilo nešto za šta se trebalo i treba boriti i to je predstavljalo dodatni izazov za Jaškovu. Tu su i  ljudi, koji su je svojim aktivizmom, novinarskim umećem i proaktivnim stavovima inspirisali u tome.

„Moglo bi se reći da se još uvek nisam opredelila da li će mediji biti moj životni poziv, uvek sebi postavim po neki mikro cilj, pa kada ga dostignem napravim analizu, da li je sada pravo vreme otići i gajiti organsku hranu ili irise? Ali infekcija je jaka i borba traje,“ objašnjava naša sagovornica. 

Da nije postala novinarka, i dalje bi se bavila društveno angažovanim radom. Tako da je su na listi želja i zaštita prava marginalizovanih grupa, rodne studije, pedagoški rad ali i poljoprivreda.     

„Mislim da kako pojedinci imamo dovoljno snage da napravimo promenu u svom mikroprostoru u kojem živimo. Počevši od porodice pa do lokalne zajednice. Upravo iz tog razloga se divim kolegama iz lokalnih medija, koji se svakodnevno bore protiv vetrenjača. Ako žele da zadrže integritet, a ujedno da imaju sredstava za rad i egistenciju, onda je pred njima težak zadatak,“ navodi Jaškova i dodaje je najlakše podrediti se privatnim ili državnim interesima vlasti.

Rodne studije su takođe nešto čime bi se predanije bavila, ne samo sporadično kao sada. Iz rada sa prof. Svenkom Savić i drugim kolegama iz ove oblasti, shvatila je koliko je rad na osnaživanju žena u preduzetništvu i žena na selu od velikog značaja za društvo. 

„One su oduvek bile lokomotiva razvoja, ali nikada nisu imale svest o značaju svog rada, niti bile adekvatno za svoj trud nagrađivane,“ objašnjava Jaškova. 

Takođe smatra jako plemenitim i odgovorinim rad u okviru formalnog i neformalnog obrazovanja. Misli da je ono što se trenutno nudi deci u okviru postojećeg, nepotpuno i neadekvatno i otuđeno od stvarnog života, konteksta u kom odrastaju. 

„Decu treba od najranijeg detinjstva učiti medijskoj pismenosti. Da se iz pozicije konzumenta stave u poziciju analitičara i njihov stav bude izveden, a ne nametnut. Nama nije danas cilj samo integracija marginalizovanih grupa u društvo, već integracija budućih generacija u globalne tokove sa adekvatnim predznanjem i sposobnošću da postanu proaktivni građani sveta,“ navodi Jaškova.  

Dodaje, sa druge strane, i da rad sa životinjam, kultivisanje zemlje, produkcija kvalitetne hrane i čuvanje životne sredine predstavlja nešto sa čime bi bila podjednako srećna. Budućnost je svakako neizvesna jer odluka o njoj nije samo njena. 

„Ako se deca odluče za život van Srbije, pratim ih u stopu. Ako ikada osetim da sam naišla na stenu koju ne mogu pomeriti, spremna sam da napravim zaokret za 180 stepeni. Do tada ću još uvek polagati nade u mlade ljude i njihovu volju da našu Vojvodinu i njen javni servis odvedu u budućnost,“ zaključuje Ana Jaškova. 

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.