Nesvakidašnji čovek

Slovenka Benkova: Da bismo mogli da uživamo u umetnosti, moramo da znamo o njoj

Slovenka Benkova

Bah, tri mesta prazno, pa ostali muzičari među kojima su Štraus, Maler, Hendriks, Džoplin i Sabat. Tako bi verovatno izgledala top lista profesorice dirigovanja Slovenke Benkove ukoliko bi je sastavljala. Osim što komanduje orkestru, peva i svira violinu, klavir i ko zna šta još.

„Šta me je privuklo muzici? Nama je to u porodici bilo standardno. I majka mi je bila muzičarka, otac takođe, inače je bio žurnalista. A i deda, mamin otac koji je bio jedan od prvih radijskih pevača u to vreme u sadašnjem RTV-u, Pavel Čanji. Pa je bilo prirodno i spontano da sestra i ja krenemo tim stopama. Krenula sam da sviram na violini,“ počinje priču Slovenka Benkova. 

Slovenka Benkova
Slovenka Benkova sa svojom mamom, Kvetoslavom Benkovom, i sestrom Margaretom Benkovom / Foto: iz privatne arhive sagovornice

Upisala je muzičku školu sa devet godina. Dok su se ostala deca igrala napolju, ona je vežbala sviranje, ali nije ni propuštala detinjstvo. Razlog je što već tada nije videla sebe kao instrumentalistkinju. 

„Mene jeste to uvek  interesovalo, ali ja sam bila nekako, od svega po malo. Studije dirigovanja su verovatno nekako skupile sve ono što sam od muzike želela. Taj dirigent je koordinator muzičkog zbivanja na sceni, koji bi trebao da bude potkovan znanjem i iskustvom, da ima neku viziju, kreaciju, stav,“ govori Benkova. 

Završila je nižu muzičku školu. Nastavila je školovanje na teoretskom odseku u Novom Sadu. U periodu trećeg razreda srednje škole se desio preokret kada je razmišljala čime dalje da se bavi, a da ima veze s muzikom. Tada je odlučila da postane dirigentkinja.

„Studirala sam u Slovačkoj. Završila sam dva odseka – horsko i orkestorsko dirigovanje u to vreme i doktorirala takođe na Visokoj školi lepih umetnosti u Bratislavi,“ prepričava Benkova. 

Nakon ovog svojevrsnog uspeha, Benkova se vraća i nakon nekog vremena postaje profesorica dirigovanja u jednoj novosadskoj muzičkoj školi. Najvažnije joj je, – kao pedagoškinji, –  da svoje đake motiviše i inspiriše.

„Da im iz svoga iskustva pokažem neki put kojim bi oni mogli da idu, naravno ako su zainteresovani, i da ostave oči otvorenim, da prihvataju sve što im se nudi i da na osnovu toga stvore svoj stil, svoju viziju,“ objašnjava. 

Kako se to sluša?

Malo nas u svoje slobodno vreme izabere baš Radio Beograd 2 da mu napravi društvo i popuni tišinu. Lepo zvuči ali uglavnom ne znamo o čemu se radi. Klasičnu muziku doživljavamo kao nešto rezervisano za visoke krugove društva, daleko od nas. 

Slovenka Benkova
Slovenka Benkova kao dirigentkinja / Foto: iz privatne arhive sagovornice

„Kada obrađujem neko muzičko delo, pravim analizu, ili učim decu da diriguju neka klasična dela, uglavnom im ispričam celokupnu priču koja ima veze sa tim delom, a tu često postoje razne istorijske anegdote koje nisu tako suvoparne“, prepričava Benkova svoju taktiku, kako zainteresovati ljude. 

Dakle, stvari nisu preterano zanimljive dok se ne upoznamo dublje s njima. Benkova je u svojoj karijeri imala vrlo težak zadatak – približiti operu učenicima osmog razreda. 

„Možeš misliti kako će opera osmake da privuče. Međutim, našla sam snimak jedne opere koja je urađena kao film. Deca nisu razumela italijanski pa sam im objašnjavala. Deca su mi prišla na kraju časa i pitala kako se film završava,“ prepričava Benkova.

Dvadeset godina kasnije, na ulici sreće svog bivšeg učenika, koga onda baš  i nije zanimala škola, koji joj se zahvaljuje što mu je Benkova predavala muzičko, i koji je nakon toga, nastavio da sluša opere. Jer dokle god se opera ne približi, biće samo vrištanje, objašnjava ova dirigentkinja. 

Kompozitor, žanr, dirigent

„Najviše cenim Johana Sebastijana Baha, iako je on radio u baroku, jer to bio muzički matematičar, logičar i praktičar koji je u svojim kompozicijama dao sve što je sledećim generacijama kompozitora bilo potrebno,“ navodi Benkova.

Stilski voli neoromantizam i ekspresionizam. Voli dela Riharda Štrausa, Gustava Malera, naročito njihova simfonijska dela, operska dela Đakoma Pučinija i Riharda Vagnera. Međutim, Bah je stvarao apsolutnu muziku, dok su ostali više bili okrenuti ekspresiji. 

Pored ovih virtuoza na njenoj plejlisti su i sledeći: Led Zeppelin, Black Sabbath, Jimi Hendrix, Janis Joplin i Doors. A takođe voli i džez, standardni i nešto malo slobodnog. 

„Dirigente koje volim su Klaudio Abado, Georg Šolti, to su bili odlskul dirigenti koji nisu živi, ali ja sam učila na njihovim primerima,“ odgovara Benkova.  

Ko peva, zlo ne misli

Izuzetno ceni iskustva koja je imala kada je studirala i živela u Bratislavi, kada je radila sa dosta ansambala što kao dirigentkinja, što kao izvođačica. Uvek sa ponosom pominje kada je bila sastavni deo vokalnog sastava koji se bavio promovisanjem moderne ozbiljne muzike. 

„Mi smo imali priliku da proputujemo Slovačku, da nastupamo na različitim festivalima i koncertima i da više afirmišemo tu vrstu muzike. Međutim, čak i profesionalni ’slušači’ (koji slušaju više ozbiljne muzike), imaju problem kod muzike 21. veka, pa ostanu malo zgranuti jer to nije takva klasična muzika. Često mi tu i ne možemo da pričamo o muzici, nego o nekom zvučnom delu,“ objašnjava ova dirigentkinja. 

Slovenka Benkova
Slovenkina saradnja sa Aleksandrom Banjcem sa kojim je snimlila album autorskih pesama, posvećen njenim roditeljima, koji se zove „Nova“, spada među one najdraže. / Foto: Ondrej Benka – Foto Benka

Voli i vreme kada je bila dirigentkinja jednog omladinskog orkestra sa kojim je takođe često putovala. Što se pevačkog dela tiče, najdraža joj je saradnja sa Aleksandrom Banjcem, sa kojim je snimlila album autorskih pesama, posvećen njenim roditeljima, koji se zove „Nova“.

Ceni i saradnju i sa The Bratislava Hot Serenaders Jazz bendom, nakon čega je sa delom te ekipe snimila svoj drugi album, čiji je cilj bio promocija slovačkih evergrinova. Njegov naziv je „Kao nekada“. 

Sarađuje oko godinu dana i sa bendom Southlanders. Tu svira kliavijature i peva ponekad. Ideju iza ovog benda vrlo podržava.

„To je rok bend koji peva na slovačkom jeziku, u svom fazonu što se teksta tiče. Mislim da su posve unikatni i da su okej kada je zvuk u pitanju. Stvarno bi bilo jako fino da se tim ljudima daje mogućnosti da se malo češće pojavljuju,“ veruje. 

About the author

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST „Na ivici“

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller