U nove avanture sa devojčicom Sunčicom koja razume jezik biljaka i životinja ili hajde da gledamo TV serijal Uprirodise

[dropcap style=“no-background“] „D [/dropcap]anašnji roditelji pamte serijale „Kockica“ i „Kolariću paniću“, a njihova deca pamtiće serijal „Uprirodise“, jer je ovo njihov novi školski program sa novim avanturama devojčice Sunčice koja razume jezik biljaka i životinja. Orjentišite se u prirodi, upoznajte najlekovitiju biljku na svetu, naučite nove veštine, jer priroda pripada svima!“ Ovim rečima autori i akteri dečijeg ekološkog serijala UPRIRODISE mame gledaoce da prate ovu edukativnu, zabavnu i inovativnu TV emisiju koje je u prvoj sezoni imala gledanost od preko 600.000 gledalaca po epizodi.  Serijal je nastao u produkciji Zanatsko filmska zajednica iz Novog Sada a njegov autor i reditelj je Srđan Đuranović sa kojim smo popričali o detaljima ovog serijala.

Glavni cilj TV serijala „Uprirodise“ je razvijanje svesti o potrebi i mogućnostima ličnog angažovanja dece u zaštiti životne sredine, i to kroz vrlo efektnu i specifičnu vršnjačku edukaciju, pružanja osnovnih smernica deci i roditeljima koje doprinose zaštiti i unapređenju životne sredine. Tako se navodi na sajtu serijala, ali zanima me koji je bio Vas lični „okidač“ za pisanje i snimanje ovakvog tipa serijala, koji je više nego dobrodošao jer upravo kada deca uče decu, deca najlakše uče, to jest kroz lične primere druge dece.

S. Đ: Lično, ja sam veliki obožavalac prirode, dece, a u profesionalnom smislu ceo život proveo sam uz kameru. Boli me kada vidim kakav je odnos modernog čoveka prema prirodi, a naši naslednici bi trebalo da taj odnos promene. To su deca. Ja jako verujem u samu prirodu i u decu. Ceo naš tim je u serijalu celim svojim srcem, sa onim iskrenim namerama i uverenjem da možemo nešto da promenimo na bolje. U suštini ovo je negde i naša misija. U spoju svega toga nastao je serijal koji je prepoznat upravo od strane najvećeg nacionalnog TV servisa, Radio-Televizije Srbije. Kako RTS najavljuje sam serijal „Uz nas se raste“, kao što se nekada raslo uz Kockicu i Kolariću paniću. I mislim da je izuzetno važna činjenica da je serijal prepoznat kao deo školsko obrazovnog programa. Znate, sama ta činjenica već je jedna vrsta „odlikovanja“ ove naše da tako kažem „misije“ povratka dece i ljudi prirodi.

Prva sezona tokom 2017. godine postigla je fantastičnu gledanost i rezultate. Gledanost je išla i preko pola miliona gledalaca, a potom smo za serijal dobili i nagradu Zeleni list. Sve vas to motiviše još više. Evo nas sada od subote 28. aprila u 12.30 počinjemo sa novim serijalom kroz novih 12 epizoda. Reč je o visoko kvalitetnom serijalu, igrano-dokumentarne forme gde se na dinamičan i slikovit način obrazuju i usmeravaju deca, ali i sami roditelji ka boljem razumevanju značaja prirode oko nas. Redefinisanje detetovog odnosa prema prirodi i promena njegovog ponašanja je osnovna ideja ekološkog obrazovanja, a cilj je stvaranje nekih novih generacija koje su ekološki pismene da tako kažem. Pojedinac koji donosi ispravne ekološke odluke i ponaša se u skladu sa njima. Takav pojedinac, verujem i svi mi u timu, biće voljan da zauzme aktivnu društvenu ulogu u ošuvanju i zaštiti životne sredine i na kraju zdravih društvenih odnosa

Kako je izgledao i kako izgleda sam proces nastajanja serijala, odnosno epizoda, kako birate teme i zašto baš te teme? Da li ste teme obrađivali i u saradnji sa stručnjacima…?

S. Đ:  Naš tim broji zapravo jako mnogo ljudi, na prvom mestu zaljubljenike u prirodu, ali i profesionalce u ovoj umetnosti i radu sa samom decom, kao i po pitanju ekologije. Nisu tu samo glumci, muzičari, scenaristi, već u timu imamo i psihologe, pedagoge, ekološke stručnjake. U institucionalnom smislu mi se konsultujemo, sarađujemo i savetujemo sa mnogima. Pomenuću samo neke od tih institucija kao što su osnovne škole, Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ sa domom učenika Novi Sad, zatim Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo“ u Novom Sadu, WWF  Svetski fond za zaštitu prirode, Centar za socijalni rad Novi Sad i 30 osnovnih škola širom Srbije (Novi Sad i okolina, Sremski Karlovci, Sombor, Taraš, Subotica, Vršac, Zrenjanin,Prijepolјe, Kralјevo,… ).

Metoda rada i prezentovanja sadržaja koji se obrađuje se zasniva prvenstveno na vršnjačkoj edukaciji u oblasti zaštite životne sredine. Vršnjačka edukacija je nov, moderan i interaktivan vid obrazovanja gde mladi, obučeni, lјudi uz pomoć voditelјa projekta i stručnjaka iz više oblasti aktivno učestvuju i podučavaju svoje vršnjake. Takođe, vršnjačkom edukacijom tj. pristupom gde deca utiču i obrazuju svoje vršnjake očekujemo postizanje snažnijeg uticaja na samu cilјnu grupu što su potvrdila istraživanja i iskustva brojnih pedagoga i psihologa. U osnovi ovakvog metoda prezentovanja vizuelnog sadržaja se nalazi vrsta socijalnog učenja tzv. učenje po modelu gde se pozitivni efekat na gledaoce postiže ugledanjem onoga ko uči na uzor ili model  čije se  ponašanje i osobine ličnosti usvajaju imitacijom, identifikacijom ili na bilo koji drugi način. Dobra praksa intersektorskog povezivanja (kultura, obrazovanje, socijalna zaštita, zaštita životne sredine, umetnost) slabo je zastuplјena u našem društvu pa na ovaj način želimo da damo svoj doprinos kroz primer dobre prakse.

Glavna junakinja serijala, devojčica Sunčica i u ovoj sezoni, u društvu svojih prijatelja Brzometlice Čistić, Zdravka Drena, Šumenka, Zvukoslava Medvedovića i drugih biljnih i životinjskih stvorenja, vodi u prirodu sa misijom da nam otkrije nešto što nismo znali, ali i da nas podseti na nešto što smo zaboravili. Zašto je vranilova trava močnija od bilo kog franšiznog super heroja, zašto je Krčedinska ada uzbudljivija od virtuelne stvarnosti bilo koje kompjuterske igrice, zašto je poznavanje pčelinjeg sveta korisnije od poznavanja sveta estrade? Ova pitanja nisu neobična već govore o neobičnoj prirodi izazova sa kojima se deca danas suočavaju.

Kako izgleda saradnja sa decom tokom snimanja? I kako ste glumce i ostale saradnike odabrali, ko su sve Vaši saradnici?

S. Đ: Saradnici na serijalu su naši dugogodišnji kako saradnici, tako i prijatelji, ima i novih ljudi, jer delimo vrednosti, ideje i želju da nešto promenimo u našem društvu na bolje. Mnogo je kreativnih ljudi oko nas, a taj krug se vremenom i proširio, i dalje se širi. To mi je posebno drago, jer vraća nadu i veru da radimo nešto što vredi, što se prepoznaje, što je važno. Dodatnu dimenziju umetničkom pristupu u serijalu doprinosi i originalna muzika, komponovana za ovu priliku. Takođe, upotrebom savremenih tehnika i animacija animirani likovi kao i više vrsta orginalnih lutaka, na najsavremeniji način čine celokupnu priču preglednijom i interesantnijom.

Deca učesnici aktivno su uklјučeni u sve aspekte stvaranja od glume, animiranja lutki, izrade rekvizita i slično. Tokom snimanja aktivno su prisutni psiholog i defektolog koji koordinišu rad sa decom. Nama je to izuzetno važno i svemu pristupamo maksimalno odgovorno i profesionalno. Inače, sa decom je sjajno raditi, ona su jednostavna, iskrena i otvorena. Žele da uče, da se igraju, a na nama odraslima je da ih u svemu tome podržimo. Upravo zbog toga radimo sa decom i za decu. Ne samo u okviru snimanja serijala, već smo baš na zahtev dece i roditelja doneli odluku da paralelno sa emitovanjem serijala, ali i van tog perioda, priču proširimo, izmestimo sa ekrana i premestimo u prirodu, na našoj Fruškoj gori, koja je tu nadomak nas i zaista izuzetna.  Ali moram da naglasim da iako smo krenuli od „svog dvorišta“ i Fruške gore, u planu su snimanja po celoj Srbiji, gde je priroda jednako bogata i neverovatna.

Izvor: www.youtube.com

Vaš cilj je stvarno veličanstven, ako mogu tako da kažem, jer se niste zaustavili samo na snimanju serijala, već od prošle godine organizujete i radionice, odnosno kampove Uprirodise na Fruškoj gori.

S. Đ: Tačno, rešili smo da organizujemo Uprirodise avanturu, ili kako mi volimo još da kažemo Uprirodise bajku. TV serijal Uprirodise pretvara se u ekološko-edukativni kamp, izlete za decu, kao i porodične dane sa celom porodicom, i seli se sa televizije u prirodu kako bi deca, ali i roditelјi došli do znanja koja su stekli gledajući omilјeni serijal, da ga praktično iskuse i druže se sa likovima iz omilјenih TV epizoda. Ta bajka kampa i izleta Uprirodise događaju se u Nacionalnom parku Fruška Gora, u planinarskom domu Stražilovo, na nadmorskoj visini od 284 m.

Boraveći u kampu ili na izletu, deca,  na jedan zabavan način uz igru i druženje, u opuštenoj atmosferi i prirodnom okruženju, na svežem planinskom vazduhu, usvajaju nova znanja iz oblasti životne sredine i ekologije, razvijaju svoju kreativnost, odgovornost prema prirodi, uče nenasilnu komunikaciju, osećaj za timski rad, solidarnost, brigu o sebi i drugima. Mališani na kampu preko dana uče kako da postave šator, kako se pali logorska vatra, vezuju čvorovi,  da se snađu u šumi, otkrivaju blago, sade bilјke, prave instrumente i igračke od prirodnih materijala, a u večernjim satima se druže uz muziku oko logorske vatre.

Pored kampa organizujemo i još nešto neuobičajeno. Porodične jednodnevne izlete. Zašto? Zato što je naš cilj da približimo celu porodicu prirodi, ne samo decu. U današnjem stresnom i brzom načinu življenja čini mi se da je porodica zapostavljena takodje. Upravo zbog toga smo se odlučili na ovaj korak. I želim da napomenem da će deci koja pokažu najviše interesovanja za aktivnosti kampa, biti omogućeno učešća u produkciji trećeg TV serijala Uprirodise.

Ko je smislio naziv serijala, kako je došlo do ideje da se upristojimo i u odnosu na očuvanje i negovanje prirode?

S. Đ: Naziv je došao spontano, jer to je ono što je viši cilj, da se svi zajedno približimo prirodi, da se Uprirodimo. Današnji roditelji pamte serijale „Kockica“ i „Kolariću paniću“, a njihova deca pamtiće serijal „Uprirodise“, jer je ovo njihov novi školski program sa novim avanturama devojčice Sunčice koja razume jezik biljaka i životinja. Ona i ostali likovi u serijalu, naravno zajedno sa samom decom, uče nas o tome kako se orjentiše u prirodi, upoznaju nas sa Fruškom gorom, Dunavom, Krčedinskom Adom, najlekovitijom biljkom na svetu,neverovatnim biserima koji su nam tu nadomak ruku. Kroz svaku epizodu mi ponavljamo da priroda pripada svima i jedva čeka da joj se ponovo posvetimo i okrenemo! Tu je, zove nas…

Vaš profesionalni background je stvarno „ekološki“, odnosno pratite ove teme i kroz druge dokumente, i „vršljanje“ kroz prirodu, kako mi je jednom rekla naša zajednička drugarica Ana Vrbaški iz grupe Alice in WonderBand. Šta ste sve radili i gde ste sve bili…?

S. Đ: To je teško gotovo i nabrojati za sve ove godine. Ipak ponosan sam, jer je sve ukupno iskustvo zaista neverovatno i verujem da radim u svrhu prirode, ekološke svesti, nekih pravih vrednosti. Do sada je realizovano više desetina projekata kako kroz produkciju filmova, tako i kroz učestvovanje na internacionalnim projektima i festivalima: “Mi i O(p)STALE PTICE”, dokumentarni film iz 2014. godine dobio je nagrade Zlatni pancum za najbolji ekološki film na SILAFESTU, gde smo i ranije dobijali nagrade, ali ovaj film je osvojio i GRAN PRIX za najbolji film festivala na SREM FILM FESTU, Internacionalnom festivalu ekološkog i turističkog filma. A u 2009. godini film „VODA=ŽIVOT” je na SILAFEST u osvojio Zlatni pincum, za najbolјi domaći ekološki film, kao i Zlatni talas, za najbolјi ekološki film festivala. Potom na Međunarodnom filmskom festivalu u Rumuniji “Document Art“, Romania, isti film je osvojio nagradu najboljeg ekološkog filma „ION BOSTAN“. Ovo je samo mali deo onoga čime se mi ponosimo. Tu su i filmovi kao što su: „Gornje podunavlje“, „Polimlje-tičije polje“, „Dunav više od vode“, zatim „Vilin konjic“, „Vilina voda“, „Žurnal jedne šaršije“, i još mnogo drugih sa i bez nagrada, nama je svaki važan, jer ovo ne radimo zbog nagrada, već zbog vere i ljubavi prema prirodi, umetnosti i ljudima.

Na koji (još) način možemo promeniti svest u Srbiji i šire i probuditi ekološku svest u ljudima?

S. Đ: Višegodišnjim iskustvom u oblasti zaštite životne sredine i medijske popularizacije ove teme uvideli smo da je nivo ekološkesvesti u opštoj populaciji na niskom i nezadovolјavajućem nivou. Deca kroz obrazovni sistem stiču znanja iz oblasti zaštite životne sredine tokom školovanja, ali njihovo znanje ostaje površno, pasivno, bez aktiviranja dece u praktičnom smislu, kroz konkretna ponašanja koje mogu da razvijaju svest o značaju životne sredine. S obzirom da se tokom rada na TV serijalu odvija neprestana komunikacija i saradnja sa školama i nastavnicima, sv eepizode i sadržaji prikazani u njima su upotpunosti prilagođeni nastavnom planu i programu. Na taj način TV serijal „Uprirodise“ praktično služi kao pomoćno nastavno sredstvo i inspiracija nastavnicima u samom radu. Mi se trudimo da menjamo tu svest u Srbiji koliko god je u našoj moći, a verujte mi za ovakav jedan projekat, ovakvog kvaliteta, nekad mi se čini da su potrebne čak i super moći. Ali, ponosni smo i nadamo se da će se privredni sektor takodje osvestiti i pružiti značajniju podršku kroz društveno odgovorno poslovanje i prepoznati ovaj projekat i značaj serijala. A što se tiče šire zajednice i nas kao društva, pa šta reći za kraj… Probudimo se, čujmo prirodu šta nam govori, a obraća nam se svakodnevno, vratimo se prirodi i naravno gledajmo seriju Uprirodise od subote 28. aprila, pa narednih 12 subota u 12.30 sati, na Prvom programu RTS. A, ko poželi više, mi vas čekamo u šumi na našim izlet, porodičnim i kamp avanturama. Samo rešite da se vratiti prirodi, jer priroda i mi smo tu!

Fotografije korišćene u ovom tekstu jesu iz arhive TV serijala „Uprirodise“ i iz lične arhive Srđana Đuranovića.