Vojvodina ima svega 7% svoje teritorije pod šumama, što je čini jednom od najmanje pošumljene regije u Evropi. Elementarne katastrofe ne pomažu ovoj statistici, iako ironično, šume pomažu prevenciji štete od elementarnih katastrofa.
Podsetimo se, dve superćelijske oluje, prilično retke atmosferske pojave, nedavno su protutnjile kroz ovaj deo Evrope. Prva, koja se desila 19. jula, proputovala je 1.000 kilometara od Austrije, preko Slovenije, Hrvatske, Srbije i Rumunije do Bugarske, usput ostavljajući ljudske žrtve i veliku materijalnu štetu. Kako nesreća nikad ne dolazi sama, tri dana kasnije pojavila se još jedna da dokrajči započet posao.
U Vojvodini država je većinskih vlasnik šuma (83%). Iz javnog preduzeća “Vojvodinašume” navode da su najveću štetu pretrpela šumska gazdinstva “Novi Sad” i “Sremska Mitrovica” gde je uništeno 10% stabala. Nešto manje štete bilo je u gazdinstvima Banat i Sombor.
“Stradale su sastojine svih starosnih dobi. Štete su manifestovane u vidu vetroizvala, vetroloma i vetrosavijanja. Najviše su oštećeni intezivni zasadi topola i mešovite sastojine hrasta lužnjaka,” kaže izvršni direktor “Vojvodinašuma” za šumarstvo, ekologiju i razvoj Marko Marinković .
Štete na šumama by Sanja ĐorđevićOpština Kovačica ima svega 1,86% svoje teritorije pod šumama. Među 15.000 metara kubnih uništenih stabala u Banatu, nalazi se i Horna i Dolna Dolina u Padini.
“Više stabala je srušeno, neka zbog suvoće i bolesti, dok je neke isčupao jak vetar. Većina ovih stabala nisu autohtone vrste, što je očigledan pokazatelj na šta se treba fokusirati u budućim akcijama sadnje,” skreću pažnju iz Ekološkog pokreta Padina (EKOP) .
Porušena stabla se i dalje broje. “Vojvodinašume” dronovima evidentira štetu i kreira sanacioni plan koji bi trebao da bude gotov uskoro, a koje će odobriti nadležno ministarstvo.
“Sanacija podrazumeva iznošenje svih polomljenih, izvaljenih ili savijenih stabala i podizanje novih šuma na tim mestima. Najveći rizik je velika količina koja u kratkom periodu mora da se sanira. Mi moramo da imamo tehničke, kadrovske i finansijske kapacitete, tako da ćemo naše redovne poslove svesti na minimum,” objašnjava Marko Marinković.
Razlog ove “žurbe” je da sva ta drvna građa ne bi propala, razgradila se i tako generisala štetne gasove jer su drva rezervoar ugljendioksida, samim tim bila i kontraproduktivna. S druge strane, gubi se i materijalna korist koju pala stabla mogu da generišu prodajom, objašnjava on.
“U tom smislu ćemo spasiti drvnu zapreminu, ostvariti i ekonomski i ekološki balans jer to je povezano. Osnova eko nije slučajna,” govori Marinković.
Pošumljavanje sprečavaju papiri
Oluje su na površinu izbacile i humanost, zajedništvo i komšijsku saradnju. Kako za javne službe fizički nije bilo moguće da pospreme nakon haosa, u sređivanju su im pomogli građani, jednoručnim testerama, metlama, baštenskim crevima. Međutim, sadnju novih stabala će ipak morati da prepuste javnim službama, jer su javne površine u nadležnosti javnih komunalnih preduzeća, poručuju iz “Vojvodinašuma”.
“Sadnja drveća se uvek sprovodi planski, bilo da je u pitanju ozelenjavanje urbanih površina, ili pošumljavanje neobraslog šumskog ili eventualno poljoprivrednog zemljišta nižih kategorija. Građani mogu da se priključe inicijativama za pošumljavanje kao volonteri, kada budu organizovane određene akcije sadnje drveća od strane lokalne samouprave,” navodi izvršni direktor ovog preduzeća, dodajući da je odziv na njihove akcije, nažalost, uglavnom mali.
Ekološki aktivisti iz Padine bi vrlo rado sadili drveće “na svoju ruku” da mogu. Međutim, suočavaju se sa izazovima pravne prirode koje otežavaju njihove incijative. Skreću pažnju da je za ozelenjavanje neophodno dobijanje dozvole za sadnju.
“Bez tih dozvola, nova šuma neće imati dugoročno pozitivan efekat, budući da se ona neće smatrati šumom prema zakonu. To otvara mogućnost za nelegalno preuzimanje šume ili neplansku seču u budućnosti, s obzirom da se počinioci ne mogu sankcionisati ili sprečiti da nastave sa takvim aktivnostima,” navode iz EKOP-a.
Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca koji je deo mreže “Pošumimo Vojvodinu” primećuje kako je, kada je pošumljavanje u pitanju, nekako svaki problem – nerešiv, dok kada se seče – tu nema prepreka. Osnovni problem je, a slažu se i u “Vojvodinašumama”, to što je sve drugo važnije od opšte koristi.“Vrlo redak je slučaj da neko želi da se odrekne poljoprivrednog zemljišta zarad pošumljavanja, jer kad se odrekne zemljišta, odriče se i prihoda koje bi ostvario za duži niz godina od tog zemljišta. Retko ko je voljan da se odrekne ličnih godišnjih koristi, zarad nečeg što je opšte dobro,” navodi Maksimović.
On dodaje da i kada bi imali gde, ne bi imali šta da sadimo jer je stanje u rasadnicima takvo da ne može da odgovori na potrebe nekog masovnijeg pošumljavanja. A i katastar bi mogao da se sredi.
“Vrlo često se dešava da ono što se vodi kao šuma u praksi to nije, i obrnuto. Dešava se da se jedna pracela izdvoji za pošumljavanje, a onda nekoliko godina kasnije lokalna samouprava da tu parcelu nekom u zakup, koji potom preore sadnice. To se nije dešavalo samo jednom,” navodi Maksimović.
Iz EKOP-a kažu da nema administrativnih prepreka, sigurno bi bili aktivniji. Međutim, mačovanje sa papirima ih ne obeshrabruje. Njihove buduće i najznačajnije aktivnosti tiču upravo sadnje drveća.
“Već neko vreme radimo na razvijanju projekta podizanja vetrozaštitnog pojasa oko Padine, koji je duže vreme u ovoj fazi, upravo iz razloga što je za samu realizaciju ovako obimnog projekta neophodna pravna osnova u vidu plana pošumljavanja, akcionih planova, itd. koji će svakako morati da budu usvojeni od strane Opštine Kovačica,” navode iz ovog udruženja.
Plan pošumljavanja je dokument koji mogu, a ne moraju da donesu lokalne samouprave. Zbog toga, iako trećina opština u Vojvodini ima pošumljenost manju od 1%, jedino Srbobran ima višegodišnji plan pošumljavanja. I Bački Petrovac je bez plana iako ima tek 0,60% teritorije opštine pod šumama.
Zašto je važno da nas okružuju šume?
Dejan Maksimović podseća da vrednost šume nije samo u vrednosti drvne mase. Šume nam pružaju čitav niz usluga koje mogu da se izraze kroz novčanu vrednost. Sprečavanje materijalne štete se takođe može izraziti u novčanoj vrednosti.
“Šume nas štite od požara i poplava, suša, povećavaju kvalitet poljoprivrednog zemljišta, sprečavaju uticaj eolske erozije. Jedan od najvećih problema u Vojvodini je erozija nastala delovanjem vetra,” navodi ovaj vršački aktivista.
I zaista, u Banatu je vetar ozbiljniji “igrač”. Padina je na prostoru Delibatske peščare, najveće pustinje u Evropi, čiji izgled i dalje menja kretanje vazduha. Kako se većina stanovnika opštine Kovačica bavi poljoprivredom, odnošenje površinskog sloja zemlje utiče na ove stanovnike na svakodnevnom nivou.
“Bez šuma i vetrozaštitnih pojaseva koji bi zaustavljali udare vetra, ostajemo bez ozbiljnih količina plodnog zemljišta, koje postaje sve siromašnije, što iziskuje korišćenje sve više i više veštačkih đubriva kako bi prinosi poljoprivrednih kultura bili zadovoljavajući,” skreću pažnju iz EKOP-a.
Sa smanjenim prinosima, visokim troškovima đubrenja i neplodnim zemljištem, poljoprivrednici će biti prinuđeni da menjaju zanimanje kojim se na ovim prostorima bave vekovima. Šume su takođe i filter su koji absorbuje zagađen vazduh koji dolazi sa okolnih njiva tokom sezone prskanja. Benefite od vetrozaštitnog pojasa imaju i stočari, pčelari i lovci.
“Ovi pojasevi svojevrsna su oaza puna života, stanište velikog broja ptica, koridori koji spajaju različite oblasti za životinje koje prelaze velike razdaljine u potrazi za hranom, ili partnerom, dom za mnoge vrste biljaka. Hlad, kiseonik, mir”, zaključuju iz EKOP-a.
Koliko imamo šuma – koliko bi trebalo da ih bude: Sadašnje stanje je 7,1%. Optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima procenjena je na 0,16 ha po glavi stanovnika. Da bi se to ostvarilo, potrebno je povećati šumovitost na teritoriji Vojvodine na 14,32%.
Pridaj komentár & Dodaj komentar