Pojedine javne nabavke od početka godine “zelene” – da li će ih biti u Staroj Pazovi, Kovačici i Bačkom Petrovcu?

Najduži mesec u godini je prošao. Proslave su završene, krvni sudovi se oporavljaju od prazničnih gozbi.  Budžeti lokalnih samouprava su izglasani, napravljeni su planovi kako će se novac građana i građanki trošiti. Nova godina donela je i mali korak unapred kada je zaštita životne sredine na institucionalnom nivou u pitanju. U Zakonu o javnim nabavkama dodato je i par “zelenih” reči. Pa je tako sada „naručilac dužan da nabavlja dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke, odnosno ekonomično trošenje javnih sredstava i koja minimalno utiču na životnu sredinu”.

Između ostalog, Kancelariji za javne nabavke propisana je obaveza da napiše za koje usluge, dobra ili radove će naručioci morati da primenjuju ekološke aspekte kada pišu šta konkretno traže, ili kada biraju sa kim će sklopiti ugovor. 

Kancelarija se nije mnogo razmetala sa naređenjima, pa se na spisku nalazi svega pet stvari. Organizacije koje se koriste novcem građana, moraće da pripaze o ekologiji kada nabavljaju papir za fotokopiranje, računarsku opremu, kancelarijsku elektronsku opremu poput štampača, skenera, projektora, klima uređaje i sredstva za čišćenje. 

To ne znači da će sada sav papir koji se koristi u javnom sektoru biti recikliran i da će sva računarska oprema čuvati struju. Naručilac nije u obavezi da traži da 100% nabavke bude zeleno. 

“Na primer, kada naručioci nabavljaju fotokopir papir, mogu u okviru tehničkih specifikacija da predvide da papir u određenom procentu bude od recikliranog materijala od regenerisanog papira ili da papir ne sadrži elementarni hlor ili da papir bude sertifikovan oznakama PEFC ili FSC,” objašnjava specijalistkinja za javne nabavke u Institutu za ekonomiju i pravo Radmila Cvetićanin. 

Ova ekonomistkinja dodaje da naručioci mogu ekološke aspekte da uključe u tehničku specifikaciju, a da kriterijum za dodelu ugovora bude samo cena, ali takođe moge da uključe ekološke aspekte i u kriterijum za dodelu ugovora i da ekonomski najpovoljniju ponudu odrede na osnovu odnosa cene i kvaliteta ili kriterijuma troška primenom pristupa troškovne efikasnosti kao što je trošak životnog ciklusa.

“Koristi od zelenih javnih nabavki su mnogobrojne, od uticaja na životnu sredinu, preko društvenih i zdravstvenih koristi pa sve do ekonomskih i političkih koristi. Glavni cilj je da se podstakne privredni sektor da unapredi svoje proizvode i usluge, a samim tim da se podigne ekološka svest kako kod naručioca tako i kod privrednog sektora,” kaže Radmila Cvetićanin, sagovornica Storyteller-a. 

Imali ih u našim opštinama?

Stara Pazova planira da sprovede tri javne nabavke koje “kači” novi pravilnik. Za nabavku kancelarijskog materijala odvojeno je 10 miliona dinara, dok je za održavanje higijene izdvojeno osam miliona dinara. Nabavka računarske opreme planirana je u vrednosti od gotovo tri miliona dinara.

Ova opština ide i korak dalje kako bi brinula o životnoj sredini, pa planira da da 2,5 miliona dinara na monitoring vazduha i 1,5 miliona dinara za monitoring buke. Izgradnja kanalizacije u Novoj Pazovi stajaće 65 miliona dinara. 

Stara Pazova će i ove godine subvencionisati prevoz đaka u ukupnoj vrednosti od 29 miliona dinara. Najviše će koštati izgradnja i rekonstrukcija puteva na teritoriji opštine u vrednosti od 1,4 milijarde dinara, što je, primera radi, nešto više od celog budžeta Opštine Kovačica. Po uspešno obavljenom poslu, zaposleni u Opštini Stara Pazova će se počastiti u svom bifeu, za koji će se preko tendera u prvom kvartalu nabaviti piće u vrednosti od tri miliona dinara. 

I Opština Kovačica će biti u obavezi da poštuje pravilnik o ekološkim aspektima i to za usluge čišćenja poslovnih objekata u vrednosti od 2,7 miliona dinara. Ona je budžetom još jednu godinu zaredom izdvojila tačno nula dinara za ekologiju. Najbliže tome za šta će Kovačica platiti su usluge poljočuvarske službe u vrednosti od pet miliona dinara i usluge košenja trave u opštini u vrednosti od 10 miliona dinara.  Najveća investicija ove godine je renoviranje Doma kulture “Mihal Babinka” u Padini u vrednosti od 30 miliona dinara.

Bački Petrovac ima najmanji budžet, pa samim tim i najkraću listu stvari koje će nabavljati. Najskuplji izdaci biće električna energija za javnu rasvetu i separat za građevinsku vakuumske kanalizacije za naseljeno mesto Bački Petrovac, sve u vrednosti od po 15 miliona dinara. 

Kako bi trebao da izgleda proces javnih nabavki?

Svaka institucija, opština, škola, ustanova ili uopšte organizacija koja koristi javne finansije, u obavezi je da početkom godine sastavi plan javnih nabavki za tu godinu. Oni se mogu naći na Portalu javnih nabavki. 

U planovima osim toga šta nabavljamo, može se videti i koliko će nas to otprilike koštati, kao i u kom delu godine ćemo određene predmete, usluge ili radove da kupujemo. Proces bi trebao da izgleda tako što naručilac formira komisiju, ili imenuje odgovorno lice ukoliko je nabavka manja od tri miliona dinara. Oni urade domaći zadatak, odnosno istraživanje tržišta po osnovu kojeg će proceniti koliko bi nešto trebalo da košta.

Naredni korak je raspisivanje konkursa. U tehničkoj dokumentaciji se navodi precizno šta naručiocu treba. Međutim, ako su zahtevi previše precizni, može se govoriti o nameštanju nabavke određenom ponuđaču. 

Najpoznatiji primer “nameštaljke” je kada je Grad Beograd nabavljao novogodišnje ukrase i kada je u konkursnoj dokumentaciji bio toliko precizan, da je stavio fotografije ukrasa iz kataloga firme sa kojom ima “neformalni” dogovor, pa su ostale kompanije bile u startu diskvalifikovane.

Podsećamo, firma “Keep Light” Beograđanima je priredila i novogodišnju jelku od 83.000 evra koja je postavljena i pre nego što je proces javnih nabavki završen.  Ovo preduzeće bilo je “omiljeno” i gradskim ocima u Vranju i Nišu. 

To je svega samo par primera, a sličnih slučajeva nažalost, ima previše. Ovakva praksa šteti građanima i građankama koji za mnogo para dobiju malo, nedovoljno kvalitetno ili ne dobiju uopšte.

Kada prođe rok za podnošenje prijava na raspisan konkurs, komisija veća sa kim će dogovoriti posao. Glavni kriterijum je naniža cena, ali naručilac može da bira i po tome da li ponuđač ima finansijske, stručne i tehničke kapacitete i uopšte uslove za obavljanje profesionalne delatnosti, kaže Radmila Cvetićanin.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je pre dve godina sprovela istraživanje koje je pokazalo da čak 69% građana i građanki smatra da bi prednost trebalo dati kvalitetu, a ne ceni. Ipak, podaci kažu da je u 95% slučajeva posao dobila najjeftinija ponuda. 

U 2022. godini, na više od polovine javnih nabavki koje je sprovela Opština Bački Petrovac, javio se samo jedan ponuđač. 

Na svega 20% javila su se dve firme, a tek u 5% je konkurencija bila zdrava, odnosno imala po tri ponuđača. Republički prosek je tada bio 2,5 ponuđača po javnoj nabavci, pokazuju podaci NALED-a. 

Radmila Cvetićanin navodi da jedan od razloga što javne nabavke imaju samo jednog ponuđača može biti to što su previše krupne, pa se ne vodi računa da li mala i srednja preduzeća mogu da učestvuju. Zbog toga je važno da naručioci iskoriste mogućnost da sprovedu istraživanje tržišta pre raspisivanja konkrusa. 

“Sve to doprinosi da se konkursna dokumentacija pripremi na način na koji se neće ograničavati konkurencija, a sa druge strane da naručilac nabavi dobra/usluge/radove koji će odgovarati njegovim potrebama,” navodi Cvetićanin.