Nije tako davno bilo kad smo se Pavel Surovi, njegovi saradnici, prijatelji i ja suprotstavljali monopolu moći i vlasti Demokratske stranke i njenih trabanta u slovačkoj zajednici u Srbiji. Kako vreme prolazi, sve više mi se čini da smo to radili iz različitih pobuda.
Najbolje se to vidi po brzini kojom su većina od nas, dojučerašnjih ljutih i nepokolebljivih boraca za pravdu, slobodu i demokratiju, zauzela položaje i promenila nazore i način ponašanja u ustanovama Slovaka u Vojvodini.
Često nam je, između ostalog, smetalo pisanje slovačkog nedeljnika Hlas ludu, periodično odsustvo kritičkog tona, ignorisanje pojedinih javnih ličnosti i njegova naklonost Demokratskoj stranci. Slabljenjem uticaja Demokratske stranke i ovaj nedeljnik je počeo da se oslobađa pritiska što se videlo u otvorenijoj uređivačkoj politici.
Sa novim sazivom Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine očekivao sam uravnoteženije, koliko-toliko nezavisno uređivanje novina. Nada je brzo razvejana postavljanjem kadrova slovačke stranke Slovaci napred Pavela Surovog na čelna mesta lista Hlas ludu.
Posebno me je začudila odluka nadležnih organa da uredničko mesto povere poznatom reditelju Miroslavu Benki, kao i njegov pristanak da se lati tog posla.
Veoma cenim gospodina Benku i njegovo umetničko stvaralaštvo. Kada je pre nekoliko godina organizovana anketa u slovačkoj zajednici, ja sam na pitanje u vezi sa najznamenitijim, najznačajnijim Slovacima u Srbiji, na prvom mestu pomenuo upravo Miroslava Benku.
Međutim, ma koliko da je on vrstan pozorišni režiser, nije dobar urednik novina. Bolje da je ostao veran teatru.
Hlas ludu sve više postaje bilten ne partije Slovaci napred, nego, pre svega, pokrajinskog poslanika, direktora KC Kisač, potpredsednika Nacionalnog saveta slovačke manjine Pavela Surovog. Skoro da nema broja nedeljnika u kome se ne spominje njegovo ime i ne štampa njegova fotografija.
Ovo nisu 1960-te i 1970-te godine sa naslovima i fotografijama: Tito u lovu, Tito sa pionirima, Tito na kongresu, Tito među rudarima i sl, nego početak treće decenije novog milenijuma sa očuvanim, sličnim obrascem medijskog praćenja, ovog puta ambicioznog lokalnog političara: Pavel Surovi u Slovačkoj, nova knjiga Pavela Surovog, obraćanje ili komentar Pavela Surovog, Pavel Surovi srdačno dočekao goste itd.
Možda bi naredni, viši nivo igre informisanja Hlas ludu mogao da bude širenje svestranog Pavela Surovog u svaki deo nedeljnika: mišljenje gospodina Surovog kao političara i predsednika stranke, njegove aktivnosti kao pokrajinskog poslanika, stavovi Pavela Surovog kao potpredsednika Nacionalnog saveta, njegov odnos sa lokalnim privrednicima, nekadašnja iskustva Surovog u poljoprivrednoj proizvodnji, dizajn u kulinarstvu, planovi direktora KC Kisač Pavela Surovog, njegova pregnuća u organizaciji festivala kulture, Pavel Surovi kao rekreativac i ljubitelj sporta i dr.
Uprkos spretnom uređivanju novina, odeljak posvećen smrtovnicama bi ostao bez njega.
I u najnovijim događajima u Kisaču u vezi sa postavljanjem v. d. direktorke Osnovne škole Ljudovit Štur, Surovi dobija centralno mesto u novinama Hlas ludu. Štaviše i naslovnu stranu.
Nije vest tihi protest nastavnog osoblja OŠ protiv nove direktorke, niti ulični protest prosvetnih radnika i sindikata protiv dominatnog uticaja Pavela Surovog i njegovih stranačkih kolega na promene u školi, nego usamljeni otpor Surovog iskonstruisanim, pretencioznim performansima.
Moglo je, naravno, biti i gore da je Surovi doveo svoje pristalice. To bi, svakako, izazvalo napetost, ako ne i nešto opasnije.
Ali je moglo biti i bolje i konstruktivnije, da su obe strane na vreme počele da razgovaraju i pregovaraju.
Problem je što nijedna strana nije moralno čista i dosledna. Sa pravom Pavel Surovi dojučerašnjoj direktorki OŠ Ani Vozarovej zamera prebeg iz jedne u drugu vladajuću političku stranku samo da bi ostala u vrhu, pri čemu zaboravlja da i on ima takvih u sopstvenoj partiji.
Sve dok budemo imali onolike političke i moralne konvertite i tolerisali njihovo ponašanje, i dok ustanove budemo doživljavali samo kao plen i predmet manipulacije, slovačka zajednica će tavoriti ili nazadovati.
Jedna od osvojenih ustanova je i nedeljnik Hlas ludu koji profesionalno i moralno posrće stavljanjem na jednu stranu i nametanjem „svoje istine“.
A lako bi mogao i finansijski da posrne ukoliko se broj nezadovoljnih pretplatnika i čitalaca poveća i nezavidna prodaja lista još opadne. Kad upravni i rukovodeći organi Hlas ludu, sa velikim kombinatorom Pavelom Surovim u pozadini, na kraju igre javnog informisanja spuste zavesu i operu ruke, na šteti će biti samo slovačka manjina, novinari i drugi zaposleni u nedeljniku.
Pisali smo na ovu temu u komentaru Škola u Kisaču otvara Pandorinu kutiju
Lično poznajem novopostavljenu v. d. direktorku Anu Leginjovu. Mislim da je požrtvovana i dobra učiteljica. Pretpostavljam da bi bila i dobar rukovodilac. Ali, ukoliko je njene koleginice i kolege neće, nije trebalo da se prihvata čelnog mesta. OŠ Ljudovit Štur ne treba da postane poligon za kadrovske eksperimente i ispipavanje pulsa nastavnika i javnog mnenja.
Pre nekoliko godina je bivša žuta vrhuška, na čelu sa Anom Tomanovom Makanovom, takođe pravila svojevoljne promene u rukovođenju školom. Sada njen zakleti protivnik i njegovi stranački istomišljenici.
Dokle više? Zar nisu mogli da prekinu tu praksu i sa mnogo više takta, neostrašćenosti i otvorenosti za dijalog sa prosvetnim radnicima zajednički da nađu kandidatkinju/kandidata koji bi odgovarao članovima kolektiva OŠ?
Ivan Zafirović
Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.
Pridaj komentár & Dodaj komentar