Upisom u poseban birački spisak daje se doprinos demokratiji

Broj birača upisanih u poseban birački spisak slovačke nacionalne manjine 2018. godine iznosio je 29.509. U septembru ove godine, taj broj je bio za nešto više od 2.000 građana manji, podaci su Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

Šta je poseban birački spisak?

Izborno pravo pripadnika nacionalnih manjina za izbor nacionalnih saveta uključuje prava pripadnika nacionalne manjine da: bira članove nacionalnog saveta, bude biran za člana nacionalnog saveta, predlaže kandidate za članove nacionalnog saveta, bude informisan o izborima za nacionalne savete, o kandidatima za članove nacionalnog saveta, kao i o njihovim programima, bude upisan u poseban birački spisak nacionalne manjine, glasa za izbor nacionalnog saveta i pravo na zaštitu prava vezanih za izbor nacionalnog saveta.

Kako bi stekao ovo izborno pravo, pripadnik određene nacionalne zajednice treba da se upiše na posebni birački spisak. To se radi tako što građanin na posebnom obrascu pismeno zatraži od upravne jedinice lokalne samouprave u kojoj živi, da bude upisan na posebni birački spisak. 

„Dakle, upis u poseban birački spisak vrši se isključivo na lični zahtev. Svi pripadnici nacionalnih manjina koji se upišu 72 časa pre dana održavanja izbora, stiču pravo da učestvuju na izborima, odnonosno biraju članove za svoj nacionalni savet,“ navode iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. 

Podaci koji se tom prilikom daju su: ime i prezime, ime jednog roditelja, nacionalna pripadnost, JMBG, datum i mesto rođenja, pol, mesto i adresa prebivališta. Zakonom je zabranjeno svako nenamensko korišćenje ovih podataka. Pripadnik nacionalne manjine može biti upisan u samo jedan poseban birački spisak, tako kaže Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Zašto se treba upisati na poseban birački spisak

Ukoliko se 24 sata pre raspisivanja izbora za nacionalne savete, na izbornom spisku nađe više od 40% pripadnika jedne zajednice, izbori za te savete obaviće se neposredno, tj. preko izbornih lista, dok se u suprotnom izbori obavljaju putem elektorskih skupština, objašnjava predsednik Rusinskog nacionalnog saveta (RNS) Borislav Sakač. 

„Dakle, to je jedno više tehničko pitanje, koje omogućava recimo elegantniji i efikasniji izborni proces,“ navodi naš sagovornik. 

Slučaj sa elektorskim izborima dogodio se kada se prvi put birao sastav Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine (NSSNM), 2010. godine. Osim ovog, predsednik NSSNM Saša Verbič, navodi razlog više za upis većeg broja građana u birački spisak. 

„Pored toga, naravno, veći broj ljudi će realnije odražavati stavove manjinske zajednice,“ smatra on.

Te godine, i svi ostali nacionalni saveti nisu imali u potpunosti razvijene biračke spiskove, zbog čega je tadašnje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava sprovelo kampanju u okviru koje su, između ostalog mladi bili aktivirani u promovisanju upisa u poseban birački spisak. Jedan njih bio je i Jan Puškar čiji je zadatak bio da ovaj posao obavlja od „kuće do kuće“. I dalje se zalaže za prednost korišćenja ovog prava.

„Na taj način ostvarujete sva ostala prava koja su vam zagarantovana ustavom kao i zakonom o zaštiti prava i sloboda. Na taj način vam je omogućeno da utičete na to ko će se u nacionalnom savetu boriti za vaša prava, a svakako i dokazuje stvarnu brojnost jedne nacionalne zajednice zato što izjašnjavanje prilikom popisa po meni nije isto kao i upis u poseban birački spisak,“ navodi Puškar. 

Korist manjine je korist većine

Predsednik slovenačkog nacionalnog saveta Saša Verbič objašnjava da je prateći statistiku popisa stanovništva kroz duži vremenski period ustanovljeno da slovenačkoj zajednici polako preti nestajanje i zato se trude da motivišu ljude na očuvanju nacionalnog identiteta. 

„U tom smislu, organizujemo nastavu slovenačkog jezika sa osnovama kulture, dok s druge strane, koristimo i društvene mreže (Instagram, Facebook) preko kojih pokušavamo da dopremo do mlađih generacija i da ih motivišemo da je njihovo učešće za slovenačku zajednicu od važnosti, jer time utiču na status svoje zajednice i svoj lični status. Multikulturalnost jedne zajednice je uvek kvalitet više,“ navodi Verbič.

Aktivista Jan Puškar, kaže da kada jedna zajednica ima manje aktivnih građana, tada manjina prvenstveno gubi mogućnost da iskaže svoje potrebe i zahteve na zakonom utvrđen način, kao i da ostvaruje sva ta prava već se podčinjava i prihvata izbor većine.

„Sa druge strane gube se demokratske vrednosti društva, gubi se pozicija koju manjina ima u društvu i pozitivne efekte različitosti koje manjina ima na većinsko stanovništvo i razvoj demokratije uopšte,“ objašnjava Puškar.

Šta rade nacionalni saveti?

Iako se čini da Nacionalni savet Slovaka ne čini mnogo kako bi promovisao upis u posebni birački spisak, Nacionalni savet Rusina se obraća građanima, a naročito mladima tj. maturantima preko štampanih medija i društvenih mreža svake godine u periodu mart – maj, kao i u direktnom obraćanju kada se vrši prezentacija u srednjim školama, na temu izbora zanimanja i potencijalnog studiranja.

„U okviru kontinuirane kampanje, posebno se naglašava naše viševekovno prisustvo na prostorima AP Vojvodine i bogato kulturološko nasleđe koje su nam ostavile generacije naših predaka, a koje čine okosnicu našeg identiteta, sa posebnim osvrtom na to da će upravo oni uskoro preuzeti tu obavezu da održe i unaprede stečena prava koja se odnose na obrazovanje, informisanje, kulturu, veru i upotrebu službenog jezika i pisma“, navodi predsednik RSN Borislav Sakač.

Slovenački nacionalni savet nastoji da svojim građanima razjasni da smo svi mi građani Republike Srbije i da se upisom u posebni birački spisak ništa ne menja u njihovom statusu građana Srbije. 

„Isključivo građani koji su upisani u posebni birački spisak slovenačke nacionalne manjine mogu birati članove Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, predstavničko telo cele slovenačke zajednice u Srbiji. Ovo važi za sve nacionalne manjine,“ navodi  predsednik ovog  Saveta, Saša Verbič.

Nema odlaganja izbora za nacionalne saveta zbog popisa

Broj pripadnika određene nacionalne zajednice uslov je za broj članova u nacionalnom savetu te zajednice. Tako je prema poslednjem popisu iz 2011. godine, osoba koje se izjašnjavaju kao Slovaci u Srbiji je bilo  52.750. To znači, da po Zakonu, Nacionalni savet Slovaka treba da ima 29 člana.  Ukoliko bi Slovaka bilo manje od 50.000, u Savetu bi sedelo 23 članova.

Krajem prošle godine Koordinacija nacionalnih saveta uputila je zahtev Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, za produženje sadašnjih mandata. Odgovor, navodi predsednik Nacionalnog saveta Rusina Borislav Sakač, nisu dobili.

“UOve godine, 27. maja na sednici Saveta za nacionalne manjine u Vladi Republike Srbije kojoj je predsedavala Ana Brnabić, predsednik Koordinacije, Borče Veličkovski je podneo u referatu, između ostalog, ponovo naš zahtev za produženjem mandata, a ministarka Gordana Čomić je dobila zadatak da utvrdi da li je to moguće uraditi. Napominjem, da smo tada bili u situaciji da još nismo imali zvanično inaugurisanog predsednika Republike, skupština je bila raspuštena, a Vlada je bila u tehničkom mandate,” navodi Sakač deo procesa. 

U junu ove godine Koordinacija nacionalnih saveta je dobila informaciju da produženje mandata nije moguće iz tehničkih razloga – nije formirana Vlada. Jedino rešenje je Lex Specialis, ali za to nema dovoljno političke snage u Koordinaciji, smatra Sakač. 

„Epilog: na informativnoj radionici 17. avgusta smo obavešteni od strane ministarke Gordane Čomić (u tehničkom mandatu), da se 6. septembra raspisuju izbori za Nacionalne savete, koji će se održati 13. novembra,“ navodi sagovornik Storyteller-a.