U slučaju ispisanih grafita mržnje u Kisaču ipak bez krivičnog gonjenja

U slučaju ispisivanja grafita mržnje u Kisaču početkom marta neće doći do krivičnog gonjenja, saznaje portal Storyteller. Krivične prijave protiv nepoznatog lica zbog postojanja sumnje da je izvršilo krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, podnete Javnom tužilaštvu, odnosno Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, odbačene su budući da je reč o maloletnoj osobi koju je novosadska policija identifikovala, a koja je krivično delo i priznala.

„Tužilaštvo je odbacilo krivične prijave protiv maloletnika M.A. zbog krivičnog dela Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz čl. 317 st. 1 KZ, koje su podnete povodm događaja koje pominjete, budući da je reč o detetu, odnosno licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina života, koja okolnost isključuje mogućnost njegovog krivičnog gonjenja“, navodi se u pismenom odgovoru  Ksenije Bašić, zamenice javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu .

O odbačaju krivične prijave je prema rečima Ksenije Bašić obavešten organ starateljstva radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.

Prema čl. 2 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo 14 godina ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon, objašnjava  Tamara Stupar, sociološkinja iz Centra za socijalni rad Grada Novog Sada .

To znači da Više javno tužilaštvo donosi rešenje o odbačaju krivične prijave prema maloletnom licu i o tome obaveštava Centar za socijalni rad, organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz svoje nadležnosti.

„Centar za socijalni rad poziva maloletno lice zajedno sa roditeljima radi obavljanja dijagnostičko-savetodavnog intervjua, u smislu procene ličnih, porodičnih i društvenih prilika maloletnog lica, kao i procene rizika od recidiva. Shodno proceni, porodici se pruža odgovarajuća savetodavna podrška, kako se u budućnosti ne bi ponavljale iste ili slične situacije, odnosno kako bi se prevenirala eventualna buduća rizična ponašanja maloletnog lica“, Tamara Stupar pojašnjava ulogu Centra za socijalni rad u ovakvim slučajevima i dodaje da organ starateljstva obaveštava porodicu o dostupnosti usluge savetodavnog rada, odnosno pružanja stručne pomoći i podrške.

Prema  Mariji Srdić, saradnici Helšinskog odbora za ljudska prava u Srbiji  koja prati i beleži delovanje ekstremne desnice, to što je krivična prijava odbačena znači da u delu koje je maloletnik priznao nisu nađeni elemente krivičnog dela koje mu se stavilo na teret  – izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

„Dakle, mi ovde nećemo imati krivično gonjenje ali je od velike važnosti da se policija i nadležni Centar za socijalni rad, ali i škola uključe. Za pravilan razvoj ovog četrnaestogodišnjeg dečaka bilo bi od presudne važnosti da razume šta je učinio i kako su se osećali njegovi sugrađani, komšije i drugovi slovačke nacionalnosti tih dana“, kaže Marija Srdić.

Srdić dodaje da je važno utvrditi ko je maloletnika podstakao na ovakvu „akciju“ i koliko je još mladih deo iste grupe.

„Ukoliko izostane utvrđivanje svih okolnosti i kasniji vaspitni rad, bojim se da ćemo iste mlade ljude prepoznati kao izvršioce krivičnih dela sa elementima nasilja u ne tako dalekoj budućnosti“, konstatuje Marija Srdić.

Sa mladima se ne radi na raskrinkavanju nacionalističkih narativa i prakse govora mržnje

Helšinski odbor za ljudska prava u Srbiji više od dve decenije istražuje ideologije i pojavne oblike ekstremizma u konkretnim istorijskim, političkim i društvenim okolnostima. Upravo Marija Srdić, saradnica ove organizacija, bila je na terenu kada su se grafiti mržnje pojavili na bedemima i fasadama u Kisaču.

„Mogli smo da ih uporedimo sa ikonografijom i ranije ispisivanim grafitima grupe čije se delovanje prepoznaje na širem području Novog Sada. Rukopis i poruka „Princip“ u poslednje vreme pojavljuju se u delovanju jedne od Partizanovih navijačkih grupa iz Odžaka. Na žalost, već odavno su navijačke grupe „regrutni centari“ iz kojih se popunjavaju organizacije i grupe ekstremne desnice s jedne, i kriminalne grupe, s druge strane“, kaže Marija Srdić.

Govor mržnje je toliko rasprostranjen i normalizovan u onlajn prostoru da je njegovo izlivanje u našu fizičku realnost očekivano i gotovo neizbežno, naročito kada se ima u vidu da se se mladim ljudima ne radi na raskrinkavanju nacionalističkih narativa i prakse govora mržnje, dodaje Srdić.

„Vaspitanje za suživot i prožimanje različitih kultura nije ono čemu se daje prednost ni u školi, ni u javnosti, a bojim se ni u našem porodičnom kontekstu. Otuda je akcija prepravljanje poruka iz „Ubi Slovaka“ u „Ljubi Slovaka“ najbolji odgovor na grafite mržnje“, kaže naša sagovornica i podseća da je pojava precrtavanje naziva mesta na mađarskom, slovačkom i rusinskom na dvojezičnim tablama takođe je prisutna već nekoliko godina.

„U Kisaču je sada uočena prvi put ali je ranije ista pojava zabeležena u Temerinu, Dugom Selu i Sirigu. Dakle, odavno je zvonilo na uzbunu, ali je očigledno da reakcije nije bilo i da se ista nije suzbijala u korenu“, zaključuje Marija Srdić.

Fotografije sa naslovne ilustracije: Mihal Privizer