Književnica, odgovorna urednica časopisa „Novi život“ i prevodilac Zdenka Valent Belić iz Novog Sada se u svojoj doktorskoj disertaciji, koju je odbranila krajem juna, bavila temom slike Srba u slovačkoj književnosti i upravo to me je to podstaklo da razgovaram s njom u podkastu „Storyteller“.
„Tema disertacije ima širi naslov, a to je: Imagološki podsticaji za savremenu književnu estetiku – slika Srba u slovačkoj književnosti, kaže Zdenka Valent Belić i dodaje:
„Moj zadatak je bio da sagledam srpske motive, tj. sliku Srba u slovačkoj književnosti od najstarijih tekstova do savremene književnosti, i da istražim, analiziram i protumačim kako slovački autori (u Slovačkoj) vide Srbe. Jer imagologija je naučna disciplina zasnovana na osnovnoj tezi da ne postoji apsolutno istinita slika. Svaka slika drugog, ali i samog sebe, zapravo je konstrukcija.“
Zdenka kaže da to nije bio lak zadatak, s obzirom na to da je istraživala šest vekova – od 16. veka – od najstarijih pisanih tekstova do danas.
Slika Srba u slovačkoj literaturi
„Zdenka, kakva je slika Srba u slovačkoj književnosti i da li se ona menjala kako su se vekovi menjali?“, znatiželjno pitam i odmah dobijam odgovor:
„I sama je bila iznenađena – a imagologija nam omogućava da to naučno i potvrdimo – da se slika kako vidimo druge tokom vekova vrlo malo menja. Slika Srba, kao što je to u putopisima iz 16. veka, vrlo je slična ili gotovo identična slici koja se pojavljuje u današnjoj književnosti.
To je ujedno i potvrda dugovečnosti simboličkog razmišljanja. Ono što se u stvari promenilo jesu konotacije. To je način na koji se slika tumači, što je već zavisilo od društveno-političkih i drugih uslova.
Slovaci uglavnom vide Srbe kao primitivnije, vulgarnije, agresivnije, ali fizički spremne, smele, borbene, neustrašive.
Zdenka Valent Belić
Ako se ova slika negativno tumači u najstarijim tekstovima koje su napisali ugarski autori, onda u periodu romantizma, periodu nacionalnog preporoda i pokušaja da se stekne nacionalna nezavisnost, ove osobine dobijaju pozitivne konotacije – i pod uticajem slovenske uzajamnosti – se ta borbenost, neustrašivost, odlučnost i ponos visoko ocenjuju pozitivno. Takvo tumačenje slike ostaje i u periodu klasicizma, romantizma i realizma.
Pogledajte i Samuel Koruniak: Treba imati hrabrosti da reagujemo na društveno-političku situaciju kod nas [PODKAST]
Već krajem 20. veka i 21. veka, pod uticajem društveno-političke situacije, kao rezultat balkanskih ratova i pridruživanja Slovačke EU, ova slika, odnosno ove karakteristike, koje spominjem, dobijaju negativne konotacije. To je slučaj i danas “, kaže Zdenka.
Književnost Slovaka u Vojvodini
„Književni život Slovaka u Vojvodini, s obzirom da već ima problem sam po sebi, jer ima sve manje i manje autora, treba podržati i motivisati. Mnogo godina su kokursi Nacionalnog saveta Slovaka služili kao podrška i motivisanje. Dakle, bilo je tri konkursa za dečije književne radove „Zornjička“, književnost za odrasle „Novi život“ i „Šta lepa reč može da učini“ kao treći konkurs koji podržava rad najmlađih autora.
Međutim, konkurs koji podržava književno stvaralaštvo za odrasle „Novi život“ potpuno je nestao. Tim su zapravo demotivisani autori koji pišu za odrasle „, kaže Zdenka Valent Belić.
Ona dodaje da je problem i ukidanje finansijske pomoći za „Književni susret“, najstariji kulturni događaj Slovaka u Vojvodini.
„Književni susret je događaj koji se kontinuirano održava više od 60 godina i ove godine se nije održavao ne samo zbog poznate opasnosti od virusa korona, već i zbog toga što je izostala finansijske podrška ovom događaju od strane Nacionalnog saveta Slovaka“, kaže moja sagovornica i dodaje:
„Bila bi velika šteta ako propustimo njegovo održavanje ove godine, jer zapravo ćemo mi biti ti koji su dozvolili da se prekine 64-godišnji kontinuitet.“
Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.
Pridaj komentár & Dodaj komentar